Policijski glasnik

БРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 305

Петковића, полициског иисара исте класе среза лесковачког, — по потреби олужбе; за полициског писара треће класе среза орашког Шивоту II. Поповића, свршеног правника. Из канцеларије Мипистарства унутрашњих дела, 21. септембра 1909. год. у Београду. Указом Његовог Велпчанства Краља Петра I., на предлог Министра унутраптњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Јован Ђ. Лованови}!, секретар прве класе начелства округа тимочког; Милутин Пећанин, начелник друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког; Никола Матијевић, секретар друге класе начелства округа крајинског; и Коста 3. Богдановић, начелник треће класе среза лепеничког, — на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда ставе у стање покоја с пензијом, која им према годинама службе ирипада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 15.септембра 1909 год. у Веограду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Станимир Димитријевић, полициски писар прве класе среза рамског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе с тим, да му се на име цомоћи издаје из државне касе 30°/ о од његове досадашње плате. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 15. септембра 1909. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕ0 ПОЈАМ ПОЗИВНЕ (ПРОФЕСИОНАЛНЕ) ТАЈНЕ У КРИВИ.ЧНОМ ПРАВУ (свршетак) Чудгтовато је, да и данас има два Француска писца, који тврде противно овом општем мишљењу. То су Еатегп 1 ) и Р1ато1. г ) Они се наслањају на један ништаван аргуменат: на појам тајне у старом Француском праву. У старом се праву, веле они, није никад сматрала као »поверена« (»сопИе«) чиљеница, која није била саопштена. Шта више према овим писцима потребно је, да је клијенат изрично захтевао, да се поверена чињеница чува у тајности, потребно је, да се је она поверила „воиа 1е зсеаи с1и аесге1 к . Ово је мишљење заступао раније и Фрагтцуски Касац. Суд у цознатом спору против ле8ат1-РаГге. 1 ) Али доцније се у спору против \Уа 1е1е1 изјаснио противно (призна-

') 81гу 1901. 1. 161. 2 ) Ба1ог 1899. 1. 585. ') Ба1ог Р. 45, 1. 340.

јући да има чињеница тајних ,,по својој природи« (»раг 1еиг па^иге 8 ). 2 ) Немачки ћеГсћвдепсМ имао је већ два пут прилику да се изјасни, да се морају сматрати као поверене и чињенице, које нису саопштене. Велики број казн. законика их изричпо озпачава као поверене (бугарски, дански, јапански, холандски, угарски и шпански). Наш казн. зак. такође (§ 282.: »ако оне тајне, које су њима у следству њиховог звања или занимања одкривене или саопштене, или за које су она по својој струци лечења или по свом звању дознала«...). На супрот мишљењу, да се имају сматрати као поверене све сазнате чињенице, /леђтапп вели 1 ) да се питање, да ли је једна чињеница поверена или не, има решити на основу природе занимања у питању. Ово би значило оставити самовол>и лица, која упражњавају дотичну профеопју, да оцепе, да ли се нешто према њиховим професионалним појмовима има сматрати као поверено! В. Чињеница поверена у упражњавању позива. Да би једна чињеница била позивна тајна, није довољно да је она поверена ма у којој прилици. Саопште се н. пр. лекару извесне чин.енице у чисто научном циљу, или се подвргне научним истраживањима извесног лекара, који хоће да пспита какву болест. Чињенвце сазпате од лекара на овај начин могу бити тајне у вулгарном смислу те речи, али се оне не могу сматрати као позивне тајне, т. ј. као тајне у смислу Крив. Права. Разлог за кривично-правну заштиту тајне овде не постоји, јер законодавац хоће да заштити само тајну. сазнату у вршењу иозива. Да би дакле једна чињеница поверена била иозивна тајна, треба да је она сазната у уаражњавању иозива. Појам „лозив" обухвата сва занимања. Према томе кад се каже „тајна сазната у вршењу позива®, ту се подразумевају све врсте позивних тајни. Међутпм има законика, у којима се уз израз „позив" употребљавају и други. Тако у § 282. нашег казн. зак. се вели: „у стедству њиховога звања или занимања". 1 ) Употреба израза »звање« је погрешна, јер тајне сазнате „у следству звања® су званичне тајне, а оне немају исти правни основ са позивним, те према томе не могу бити заштићене истим зак. прописом. У немачком казн. зак. се вели: „у следству њихова звања, стања, занимања, (»кгаИ јћгеа АтЂев, НапЛез, Ое\уегће8 (< ). Поред израза »звање" налази се дакле још и »стање«. Овај је израз сасвим излишан, и у осталом не може се на овом месту увидети његов смисао. Неки писци, 1 ) да бп отклонили тешкоћу, тврде, да се израз »стање« односи само на извесна лица. именована у § 300., а „занат« на друга, али то се не 2 ) Оа11оа Р. 86. 1. 347. ■) 1.Не РШсћ1 Јеб Агг1ез гиг Ве\уаћпт& апуе1гаи1ег Оећепшп88е. 1890. стр. 25. ') Одмах за тнм законодавац, заборављајући да у § 282. говори не сало о лекарској тајни већ и о тајни (( свештен11х и духовних лица 8 , вели: <( по својој струци лечења нлп по свом звању!" ') 018ћаизеп, Коттеп1аг 3. 81гаГ{Језс12ћисћ, § 300, п. 7.; ШЛмНд, ор. сН., стр. 30.

може ничим оправдати. 2 ) У немачкој књижевности и препоручује с1е 1е#е Гегепс1а, да се употребп искључиво израз »позив < '.''') Он се већ налази искључиво у грчком, финском и рцском казн. зак. и у пројекту швајцарског каз. зак. од 1903. У Франц. и белг, казн. зак. вели се »по стању или занимању« (раг е!а1; ои ргоГеззшп"). Пошто крив. правну заштиту уживају само иозивне тајне, т. ј. чињенице сазнате у вршењу позива, „у следству занимања", како пели наш законодавац, питање је, кад се има узети, да ј.е једна чињеница сазната у вршењу позива. Вгопагд.е1 х ) и МиГеаи' 1 ) не чине ни овде као ни раније никаква ограничења. Позивна је тајна све, што је познато у времену, кад се је позив упражњавао. Њихов је принцип „зесге! 1;оијоига е! раг1ои1". Према Уег\џаез1-у једна чињеница је тајна сазната у времену позива само онда, кад је било неизбежно да се она сазна. 3 ) Но неизбежност није поуздан критеријум. Зависи више од личног нахођења, да ли ће се нешто сматрати као неизбежно или не. Према извесним писци ча треба чинити разлику између чињеница сазнатих у вршељу позива и оннх, које оу сазнате ириликом вршења позива, тако да се ове друге не могу сматрати као позивне тајне. 1 ) Лекар н. пр. затече свог пацијента, где се свађа са својом женом. Ово је чињеница, коју је он сазнао приликом вршења свог позива. Ово разликовање је противно циљу кривично-правне заштите позивне тајне. И чињенице сазнате приликом вршења позива могуда буду позивне тајне. Немачки пиоцп, тумачећи израз „кгаГ!", захтевају узрочну везу између иоверавања чињеница и вршења иозив а. 2 ) Другим речима према њима треба да се чињеница у питању не би била сазнала, да се није у конхретном случају позив упражњавао. Као што ће се видети, захтев само ове узрочне везе није довољан. 1;и&\џГд, према коме је такође потребна ова узрочна веза, држи да чињеиице сазнате приликом вршења позива не могу бити позпвпе тајне. 1 ) Према нашем мишљењу треба да су испуњена три услова, па да се може једна чињеница оматрати као поверена у вршењу позива: 1° Треба да се дотична чињеница иосредно или неаосредно тиче онога, у чијем се интересу иозив у конкретном случају вршио, другим речима да је она клиентова посредно или непосредно. Тако је н. пр. пацијент рекао свом лекару, да је заражен од те и те јавне женске. Чињеница, да је ова женска заражена, не тиче га се ни посредно ни непосредно. Али ће га се тицати посредно, ако је дотична женска н. пр. његова жена, јер се из те чињенице може извести закључак, да је и он заражен.

2 ) ЛУоШ, ор. сН., огр. 51. 3 ) \УоШ, 1ос. с1(. *) КезропзађШке шесПса1е. стр. 70. 2 ) Ор. С&, стр. 37. 3 ) 8есге1 т6(Нса1. 189б. стр: 27. 2 ) В. (хагдоп, Сос1е р6па1 аппо1е, 1901 —1006. аг1 378. п° 96. 2 ) В. ор. сИ. стр. 52.; Ш(1тд, ор. сЈ4. стр. 30. 1 ) Ор. 011;., стр. 31.