Policijski glasnik

СТРАНА 312

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40.

нична страна изабрати по једног или по два судије и трећег, однооно петог, за нредседника — § 435 грађ. суд. пост. Од интереса је задржати сс на томе питању о броју судија о коме говори § 435. Текст тога законског прописа јасан је, да законодавац и овде, као и у свима грађанским споровима у опште, признаје само две парничне стране —■ тужиоца и туженог. Стоје^и на томе гледишту законодавац и дајо права свакој парничној страни, да избере по једног или два судије и још једног за председпика. Према овоме јаспо је, да избрани суд може бити састављен само нз три, односно пет судија, и да би сваки други састав био противан закону. У овоме смислу стоји и одлука Државног Савета од 9. августа 1905. године Бр. 5290, и по граматичком и логичком тумачењу § 435. грађ суд. поступка она је тачна. Друго је питање, међутим, да ли је ова и оваква одредба у § 435. грађанскосуд. поступка и целисходна. Пракса је доста демантује, јер иоказујо нримере, где се она као непотпупа јавља. Да помвнем само случај из последње алинеје § 434. трађ. суд. поступка: деоба имања између 3 и више задругара. 11о садашњем тексту § 435. грађ. суд. поступка и ако интереси тих задругара могу бити сасвим разни, они су — задругари — принуђени да образују две парничне стране и да више њих бирају иота лица за судије. Ма да би и правично и правилно било, да сваки од тих задругара буде у избраном суду заступљен својим судијом н једнаким бројем судија, по садашњсм тексту § 435. грађ. суд. пост., онај задругар, који се први као тужплац јавно, заступљен је у избраном суду истнм бројем судија, којпм и сви остали задругари, који су просто принуђени, да бирају исто лице за судије. По моме мишљењу, та би се непотпуност и неправда могла исправити доиуном § 435. грађ. суд. поступка ; »У случајима § 434. гра^. судског лоступка где има више од два парничара, сваки од њих има право изабраги по два судије, а сви једног за председника; а иоред тога сваки по једног, који би судије у случају њихове препроке заменили". На тај начин, поред тога што би и правичност била задовољена, поотигао би се и кворум за решавање. Поступаље код избраних еудова. У глави XVI грађ. суд. поступка, која говори о избраном суду, једино §§441 до 443. садрже извесне одредбе о поступању код избраних судова. Остале неиотпуностп имају се аналогијом изводити према § 3. грађ. суд. пост. из поступања код општинских и првостепених судова. Поменућу неке важније радње избраног суда предвиђене у гл. XVI, а и оне које се аналогијом изводе. Тако: и код избраног суда усвојена су, што се Форме судског поступања тиче, начела усмености и јавности. Рад, дакле, код избраног суда усмен је и јаван. Прво начело усмености — види се из § 442. грађанског судског поступка, а из речи: »из-

виђа проото«, а друго — јавнооти аналого § § 1 3., 149., 319. и 327. грађ. оуд. поступка; избрани суд не може заклињати парничаре — § 443. грађ. суд. поступка, а аналого томе ни сведоке; заступања парничара и код избраног суда може бити; пуноважна је парница избраног суда онда, када су све избране судије са председником присутне. Одлука је — кворум —• оно, за што гласа већипа (§ 442. гр. оуд. пост.); избране оудије оуде по убеђењу ; рад избраног суда пуиоважап је и без деловође, јер законодавац у гл. XVI грађ. суд. постунка деловођу избраног суда нигде не номиње ; глаоање у избраном суду врши се онико, као и у првостепеннм судовима. Гласове прикупља председник и. пошто су избране судије по постављеп.у једнаке, то председник прикупља гласове почев од најмлађег судије по годинама — аналого § 16. гр. суд. поот.; избрани суд доносп своје преоудо писмено са потписом председнпка и свнх судија и нредаје их па реверс парпичарима ако су у месту. Ако парнпчари пису у месту суда, из.брани оуд поступа по § § 302. и 368. грађ. оуд. поступка: избране судије имају за свој рад награду од самих парничних страна — § 440. гр. суд. постунка; избрани суд има права ппсмепог општења са свима државним властима у земљи без плаћања ма каквих такса и поштарине. Свс државне власти дужне су му указивати зак. помоћ. То право потиче из саме природе избраног суда, јер је он државна установа. Права и дужности полиц. власти при саставу избраних судова. Питање о праву и дужноогп полиц« власти прп саставу исбраних оудова несумњиво је једно од најважпијих које се јавља при расправи теме о избраном суду, нарочито са велике важности, коју оно има у пракси. Ради тога великог практичног значаја, потребно је детаљпије га расматрати. Казали смо, да § 433. грађ. суд. поступка предвиђа једвн случај оастава избраног суда и његове надлежности, а § 434. остале. За први случај из § 433. грађ. суд. иоступка права и дужности полицијских власти прописана су у § § 436, 437. и 438. грађ. суд. пост., и то јасно и одређсно. Полицијске власти у овоме случају имају само да виде и оцене, је ли у представљеном спору испуњено све оно што је у § § 433. и 436. грађ. суд. пост. означено и кад то утврде, да поступе по § § 437. и 438. гр. суд. поступка. Ме1)утим, сасвим друкчије сгоји са оним опорним случајима, за које је законодавац предвидео — одредио — апсолутну надлежност избраног суда, случајима из § 434. грађ. суд. поступка. Код тога питања постоје разна гледишта и између полицијоких влаоти, као опомоћних, и између полицијских и судских власти. Та разна гледишта потичу из за-

једничког разумевања дужности и права: ко је надлежан да цеии, да ли у представљеиом спорном случају стоји један од оних из § 434. грађ. суд. поступка, за које је закон^дапвац предпидео апсолутну надлежност избраног суда? И док наше полпц. власти, бар у већини, држеКи се мишљења које преовлађује у Државном Савету, налазе, да су и оне саме надлежне за оцену питања: је ли представљени спорнп стучај један од оних из § 434. грађ. суд. лоступка, — па кад нађу да јесте, постЈмају даље по § 437. грађ. суд. поступка н на захтев тужиоца бирају судије за противиу страну, дотле у Касациопом Суду влада друго —■ супротпо — гледиште, да је за раснраву тога питап.а падлежан једино суд. Ради јаснијег схватања тих разних гледишта изиећу овде једну одлуку Држаиног Савета п једну Касац. Суда, које ое могу оматрати као пачелне одтуко: Државног Савета, као пајвише админисгративпе власти. и Касационог Суда, као највеће судске инстанцијс наше : У једном конкретпом случају Државии Савет донео је 12. јуна 1904. год. под № 5199. (види „Збирку одтука Државног Савета«, стр. 83.) овакву одлуку: (сВГШПЋЕ СЕ) Љ. Јоцић

БОРБА ПРОТИВ ПОРНОГРАФИЈЕ

ПорнограФијом се називљу срамотни цртежи, ликови, Фигуре, беорамна и ск-аредна писмена којима се вређа јавни морал. Продаја ових безобразних ствари казни се по § 363. кр. зак. чија одредба глаои: „да се казни у новцу од три до сто ди»нара или загвором до двадесет дана који »бесрамна и скаредна писма или ликове »и Фигуре прави и направљенс јавно свету »на углед излаже, или их продаје, или »иначе распростире. У иото време гакви »предмети да му се одузму«. У пркос овој законској забрани, у колико је нама познато, ипак иостоји ова трговина, која је тако рећи постала међународна. Излазс и самп иорнограФСки листови и списи скаредне садржине и гравире, којима се очито вређа наравственост. Централно друшгво за заштиту против уличне распуштености организовало је прошле године један међународни конгрес против порнограФијс. Овај је конгрес држан у Паризу 21. и 22. маја пр. год. под председпиштвом оенатора г. Беранже-а, и на истом су била заступљена поједина удружења скоро из свих европскпх држава, која су поднела извештаје о стању њихових законодавстава, карактеру и ингензитету иовреда јавног морала у њиховим земљама и средствима која се улотребљују да их сузбију. Захтеви које ]е конгрес изразио и сва питања која је раоправљао о овој материји од особитог су иноереса, не само научног, него и иначе у погледу на сузбијање интензивног шпрења ове срамне трговине. Из извештаја о раду овога конгреса, који