Policijski glasnik

СТРАНА 316

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40.

Грчка, Нидерланд, Норвешка, Шведска, Аустрија, Угарска, Италија и Србија, која је као званичног владиног делегата на конференцију изаслала г. Добривоја Бакића, шефа антропометријског одељења министарства унутрашњих дела. Све лиге које ностоје у Европи за сузбијање трговине с белим робљем, послале су своје изасланике, па и једна из Америке. Материјал, који је на конФеренцији претресан, јесте углавноме овај: прецизирање појма »трговина с белим робљем«, нарочито у том погледу, које се све радње имају узети да у себи сачињавају постојање дела тргсвине с белим робљем. Тражено је да се на сваки начин постигне споразумно решење питања о тој трговини у свима европским законодавствима. Предочаване сутешкоће, на које се маилази приликом повраћаја у отаџбпну жртава те срамне трговине, и то: у погледу адмнистративних прописа појединих држава, у погледу споразумног рада полицнјских органа и у поглсду трошкова. Ради што успешнијег сузбијања трговине с белим робљем захтевано је, да се што више и са приватне и са државне стране, и материјално и морално, потпомажу лиге и удружења која служе искључиво томе циљу. Расправљано је питање о изворима трговине са белим робљем и предлагано укидање јавних проститутских радњи, не би ли се једном са свпм стало на пут овој трговини. Предлагано је још, да се обављачи проститутских радњи оптерете необично великом порезом, но тај предлог није усвојен, јер се та пореза сматра као неморална. Најзад је захтевано, да се од свију држава изузму свп законски прописи и уредбе које дотичу и регул 1шу питања о трговини са белим робљем н проституцији, како би се тај материјал послао енглеском комитету у Лондону, да он изради једну упоредну збирку и стави је на расположење свима националним комитетима. Шпањолски комнтет има дужности да среди сав тај материјал и састави дневни ред за идући конгрес у Мадриду 1910. г.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине прекадинске, актом својим Бр. 1303, пита: »1. Једном грађанину ове општине, украдено је једно јагње пре Ђурђева дана ове године. Ово су јагње украла деца, која немају још 12 година и продала га једном дечку, такође испод 12 год. У § 321. крив. законика стоји, да се деца, која немају 1 I година своје старости, предају родитељима, да их казне. Међутим, та је казна никмква, и због тога се овакви случајеви често дешавају, и суд је дошао у немогућност да овоме злу стане на пут;

2. Два лица из ове општине, купила су заједпички једно имање од Турака и поделили га. На овом имању постоји и један бунар, који је приликом поделе остао на имању једнога од овпх купаца. Купци су помрли и остали су њихови синови. Сада онај, на чијем је имању бунар, не дозвољава службеност на бунару оном другом наследнику, а ич разлога што му се чини штета на имању, због чега је поведена парница од стране овога последњег, који тражи да му се по процени вештака исплати половина бунара; 3. У овој општини, а то је пре ступања на дужност садашње управе, практиковано је и издавата су од стране суда и одбора уверења о немаштини свима лицима, која су осуђирана па казну и накнаду штете, само ако су ови. имали старије у кући, на чије су име гласиле тапије од имања. Међутим у § 517. гра1>. законика стоји, да деца мушка, после навршене 15 год., добивају раван део са осталим пунолетним задругарима усвему приновку и приплоду; а у § 471. тач. 16. грађ. суд. поступка да се за извршења крив. пресуде, по којој би окривљени имао да одговара за какву штету, узима у попис све имање осуђенога и излаже продаји као и за остале кривичне трошкове, једном речи ништа му не остаје. Па сва ова три питања суд учтиво моли уредништво да што пре одговори и то: За прво питање могу ли се осуђивати родитељи за малолетну децу, пошто о њима не воде довољно надзора; За друго питање има ли право накнаде син умрлога за бунар или само на службеност; и За треће пптање: је ли законита радња раније општинске управе у погледу издавања уверења о немаштини за горосечу, и ако јесте, онда сме ли и ово оиштински суд тако да ради? (с — На ова пнтања одговарамо : 1. По јасним прописима § 321. кривичнога закона, деца испод 12 година старости не могу се кажњавати за кривице које учине, него ће се предавати својим родитељима или туторима, да их они казне. Што се тиче питања о одговорности родитеља за накнаду штете, коју учине ова деца кривичним делом, то би могло бити предмет грађанског спора ако би се несумњиво утврдило, да су родитељи криви : било због крајње немарности у васпитавању и упућивању своје деце, било што би они намерно помагали своју децу у рђавим склоностима (§ 807. грађанског закона ; 2. Кад је тужилац тражио да му се само плати половина бунара, јер му се право службености спречава, онда суд само о тој ствари може и судити (§ 304. грађ. судског поступка), пошто по грађанским споровима саме парничне стране одређују шта ће бпти предмет спора и суђења, а не судови; и 3. По чл. 102. закона о шумама, могу одговаратн родитељи за пакнаду штете ако се утврди, да нису над својом децом

вршили довољан надзор, али то треба да је нресудом изречно нредвиђено. Ако самом пресудом нису родитељи осуђени, онда се из н.иховог имања не може вршити наплата, #гошто између родитеља и деце у опште не постојн за- х дружни одношај, без обзира што деца макар и пунолетиа, живе на њиховом имању. Ако јекривац лице из задруге, о којој говори § 507. грађанског закона, онда би се, у смислу § 5' 7. истог закона, могао тражити његов део у ириновку и ириилоду од навршетка 1 5 године, и то упогребити за наплату штете, коју је учинило кривицом. Према овоме, кад год учине штету синови који живе на имању свога оца, па отац није изречпо осуђен на плаћање штето у смислу чл. 102. зак. о шумама, може се издати уверење о сиромаштву без одговорности оних, који га издају. Кад је, међутим, лице из задруге, онда се прво мора видети имали оно шгогод од приновка или приплода, па ако нема, тек ће се тада издавати уверење о сиромаштини, а ако има, онда ће се то узнмати у попис. II Суд општине ошљанске, актом својим Бр. 1585, пита: »Старатељски судија наредио је, да се прода илевња једне масе и новац унесе у масену готовину. Како се плевња сматра као непокретност, јер је везана за земл>у, то настаје питање: ко је надлежан да изврши продају — да ли општински суд, или полицијска власт ?« — На ово питање одговарамо: Ако је старатељски судија наредио да се прода само плевња, а да земљиште на коме је она и даље остане као својина масена, онда је он већ у напред одредио ову као покретност, без обзира на прописе § 189. грађанског закона. Управо, он је морао наредити да се прода само материјал из кога је она састављена (греде, чатма, даске, ћерамида или цреп и т. д.) и за такву продају надлежан је и општински суд. Ако се из акта судије не види тачно шта он хоће, онда се њему треба и обратити за ближи упут, јер уредништво нема пред собом његов захтев, па да зна шта се хоће. На случај, да је судија наредио и продају земљишта на коме је плевња, онда би тај суд био ненадлежан у смислу § 1:!. и 466. грађ. судског поступка, него би то морала учинити полицијска власт, којој би тада требало послати захтев старатељског судије. III Суд општине ново-селске, актом својим Бр. 863, пита : „Пресудом овога суда била су осуђена са по 3 дана затвора 2 лица из ове општине, за кривицу из §-а 391. крив. закопа. По жалби осуђених, првостепени суд поништио је због извесних Формалности, пресуду, и наредио да се по примедбама поступи. У току времена један окривљени умро је.