Policijski glasnik

ПРОЈ 41.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 325

Мислим: да је радња оних власти, које пзричу једну — општу — казну за сва дела, а пе за спако дело посебпце, па да је онда претворе у једну, протнвна и закону и Фактичној њеној примени. Како ће се изрнцати казне за више кривичних дела у теорији постоје три системе и то: кумулацнона, апсорциопа и средња. Наш законодавац усвојио је средњу систему. Ово нам казују § 69. казн. законика, к ји предвиђа како ћо се изрећи казна кад су у стицају злочини и преступп, и § 323. пстог законика, који наре^ује да се све заслужене казие код истуиа у стпцају нмају претворити у једну. Дакле, наш положни закон и систсма, која је код нас усвојона, захтевају да се за свако иступпо дело одмери кривцу каша, па да со у једну претворе, но она не сме прећп макснмум предви^ен за нступе. Ако бн се друкчнје узело, могу наступптп пзвесне тешкоће прн извршењу једие општо казие. На пр.: извесно је лице кажњепо за једно иступно дело, које се пзвиђа по званичној дужности п за јодно иступно доло које се извиђа на тужбу I рив. тужиоца. Нека се деси да приватнп тужилац оггростн крпвцу учињопу кривицу, — претпоставка је да пресуда нијо постала извршном —, онда настаје пптање, колика ћо казна сада остатн кривцу изречена за друго дело, пошто се из опште казпе не види колика је казна> за то друго дело ; а свакојако но може остати казнл, предвиђеиа за оба дела. То је само један случај тешкоће при извршењу једне опште казне, а таквпх случајева има доста.® — На ово питање одговарамо : Истина, стицај није од тако големог утицаја на величнну казне код иступних дела, као што је то случај код злочина и преступа, јер казна за све иступе, којп су у стицају, не сме бити већа од максималне казне за нступне крпвице у опште, алп ипак начела, постављена за стнцај, важе и код иступа. По ономе, што је науком утврђено као тачпо, за све случајеве идеалног стицаја, у колико се овај може јављати и код иступних дела, примењује се казна оне кривице која је најтежа, (§ 68. кривичног закона), а остала дела узимају се у обзир само у толнко, што служе као основа за повећање казне до макоимума, ако, наравно, томо пма у опште места према стању кривца и дела која су учињена. Овде се, управо примењује апсоргциона система, која у Француском законодавству важи за сво случајеве стицаја, а која је, иначе, оглашсна као нетачна. 1 ) За стварни стицај, (зове се још и реални и материјални) наш је закон усвојио неку ореднну између кумулацпоне п средње системе, јер је у § 69. и у § 323. кривичног закона наредио, да со осуди 8 на све што занон за свако дело доноси^, само што је после одредио, да све те казне не могу прећи максимум најтеже казие коју

') Д-р Ф. Лист, Немачко крквичио право и АвакуА10вић, Теорија кривнчног иравл.

закон у опште доџоси, односно код иступа максимум осуде по пвим делима. Јер, да је наш закои усвојио чисто средњу систему, као што со напред у питању изиаже, онда би он, примењујући је било на тај начин, што би узео да »већа казна искључујо мању", било да по броју кривица броји и казпе, па их онда своди у једну, ипак задржао све карактерне особине средње теорије, да се казна поднесе за свако дело, а да ипак буде униФицирана. По овоме, дакле, а како глаои § 323. кр. закона, кад се судо нстуии, мора се за сваки иосебице одредити казна, па ако су ово разнородне претворнти их у једну на начин предвиђен у §§ 315. и 316., а за тим скупити у једгту, која не може прећи меру казне, предвиђену § 311. кр. закона. На тај иачин за случајове, праштања казне и помиловања, који се нстичу, биће могућно знатн: која је казна за које дело изречена. Наравно, да јс овде реч о иступима, о којима говори први став § 323. поменутог закона. Што се пак тиче иступа о којима говорл други став ове законске одредбе, за њих, по нашем мишљењу, не бн важпла паређења овога парагра 1>а, јер њих не могу да суде подицијске и општинско власти, и ако у примедби овога §-а у н<>вом издању кривичног закона, стоји, да су оне надлежне, јор јо други став допуна § 69. кривичног закона укинут. 0 овоме ћемо, у осталом пнсати нарочити чланак, јер је питањо од значајне важности и за поступке власти и за права грађана. II Суд општине лопушничке, актом својнм Бр. 828 пита: »Моли се уредништво да изволи у »Полицијском Гласнику" дати суду слодеће обавештење: Извесно лице из ове опгнтине, затворило је на свом непокретном имању једну краву, коју је ухватило у штетп на истом имању, и тражи на име оборнне од сопственике 10. дин. те тако краву задржава вигне од 24 сата, и ако му оопотвеник псте нуди 0'50 дин. оборине (чл. 11. зак. о чувању пољ. имања.) пошто друге штото нема. Краву није угнао у обор пољски чувар, већ газда имања. Може ли суд нагнати сопственика да плати оборину колико му газда имања буде тражио или не, и докло овај сме краву задржавати у обору?« — На ово питање одговарамо: Кад крава, коју је сопственик имања затворио, није учинила никаку штету, онда се од соиственика исте ништа не може ни наплаћивати на име штете. него исти може бити само кажњен по закону о чувању пољског имања што је стоку у опште пуштао без надзора. Сопственик имања има права, према чл. 20 поменутог закона, само на половпну оборине која се наплаћује према чл. 11. и нншта внше, а затворену краву мора да преда суду, јер је она могла

бити угната само у општински обор, а никако другчпје. Ако би сопственпк имања сплом задржавао краву, тражоћи неку пакнаду којаму по закопу не припада, онда може бити оптужен за дело самовлашћа из § 195. кривичног закона. Само пре тога суд треба да му решењем, које ће му саопштити, нареди, да краву врати. III Судопштине варопш Трстепнка, актом својим Вр. 4096, гшта: »Ова општина намерава подићи кланицу на овом земљигпту, у роону друге општпне, према решењу и одобрењу ово среског лекара. С тога се моли уредништво за објашњење:дали има права дотична општпна па ма какву пакнаду или сметњу овоме раду односно касапске аренде; потато ћо со у дотичној општини вргпити само клањо за ову општину а никако продаја.« — На ово питање одговарамо: Кад општина пма свога имања у атару које друге општинс, она би могла подизати па истом обичне грађевине, и то јој она друга општина но бн могла спречити. Али што се тггче кланнце, која засеца у санитарне прилико оне друге општине, она можо да по дозволи то подизање у свомо атару, или и ако би дозволила, имала би права, по чл. 94, 95 и 97. закона о општинама да водп контролу о чистотн и реду који на клапнци влада. Поред ове контроле, она би имала права и на контролу: да се из ове кланицо не продаје месо у њеиом атару и на штету њених арендатора односно њене касе. Вргпећи, овако, ову контролу у кланици с једне стране ова општина на чијем је атару кланица, а с друге стране та општина као сопственпк исте, оне би се неминовно сукобљавале и имале непрокидне распре око овога или онога. Да се све то избегне, разумно јо да та општина подигне кланицу на своме атару,

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

УХБАЂЕН Милосав Станојеви^, из Крушари среза параћмноког, осуђопнк пожаревачког казнвног завода, чнју смо поторпицу изие.ш у 3 7 броју нашега .шста, ухпаћен је од сграпе иачелстпа округа моравоког, те јо преиа томе престала иотреба за даљим љеговим тражењем.

ПРЕДАЛИ СЕ ХАЈДУЦИ Милутин Вукосављеви11, из Барајова среза посавског ок. бооградског, Милан Микић, из Буљана среза моравског п Станко М. Васић, из М. Лаода у ор. мдавском, побегдн осуђепици, који су решењем начедства округа