Policijski glasnik

СТРАНА 324

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41.

Ломброзова појава десила се под буром и непогодом, чије су муње осветљавпле далеке области. Његов растанак са светом можо битн на миру; тај му је растанак могла олакшати горда свесност о гомо, да дрвеће, чијо је семе он сам посејао, расте даље само од себе. Научни радови Ломброзови превођени су на све модерне језике, па и на српски. »Полицијски Гласник« је, од свога постанка, у вишо прилика износио разне саставе покојнога Чезара Ломброза, те му сада и овим путем указује своју последшу пошту.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ

(ПАСТАВАК) — Зар је њему та ствар позната. — Целом јо свету позната и амбасадор каже да ј<з то скандал н срамота за целу шпањолску колоннју. У томе јо смислу и пратио телеграм. Он грдно жали што патиш и никад пеће опростити маркизу што те увредио. Као што видиш, све иде како ваља. — Да, захваљујући теби. Кад сам поред тебе не плашим се ничега и изгледа ми да ме неће снаћи никаква несрећа. Зар ти ниси цела моја нада и утеха ? — Дакле тн ме љубиш ? — Обожавам те, ти то знаш. — Кајати се никад нећеш ? — Никада, па ма шта са мном било. Све што би могао зажалити, био би растанак са тобом. — Хајде да ручамо, рече Жиапа. Они уђоше у собу за ручавање и гроФица нареди да их служе. 'Гужан се спровод већ удалио пз хотела у коме је остала само послуга, која је продужила и даље разговарати о овом чудноватом догађају. Са времена на време дошао би по неки журналиста у циљу обавештења, али би му послуга увск одгопарала да нема никога у хотелу, да је гроФичино тело однесено и да је то све што знају и он би тако обавештен, одилазио. Међутим, новост о сцени која се одиграла у хотелу, била се нагло распрострла кроз Париз. Све су вечерње новине говориле о овом догађају и разно га коментарисало. Већина је бламирала маркиза, што је проузроковао овакав скандал, без озбиљних разлога, јер нико није могао помислити на убиство. Другн су га опет пзвињавали због претераног бола и туге, што га је могло моментано душевно пореметити и учинити да направи такав испад. Али сви су били убеђени у самоубиство. Сами, пак, детаљи искључују сваку идеју на помисао убиства. Једном речју, цела јо штампа била противу маркиза. Чим су првеповине изашле из штампе, маркиз их је купио и одмах отрчао Марк Жордану. Али их је окај већ био про-

читао и чим је видео маркиза, детекгив се насмеја н рече: — Нека се говори, господине маркизу. — Јесте ли ви сигурни? — Готово. Видећете ви ускоро један преокрет у писању. — Ахто би требало, јер је ово страшно што се збива. На мене се камењем бацају, на мене који је пренун бола и туге и који хоће да освети своју јадну сестру. — Ви ћете је зацело добро осветити, гарантујем вам! рече детектив, јер је био убеђен у убиство, као и да ће му план за руком испасти. За време док је детектив говорио са маркизом, уђе у собу Леонек и рече да је дошао један дечко и донео депешу за маркиза де Ксименексе. Овај је одмах отвори и ужасно пребледе. —• Ах! зликовац! узвикну маркиз. — Шта има? шта се догађа ? упита Марк Жордан. — Добио сам наређење из Мадрида, да одмах отпутујем на дужност. Знам добро од куда ово долази. То долази од оне песретнице, његове милосницо Жиане, оне проклете авантурискиње. Све је то она удесила са амбасадором. Ах ужасно је то победити некога на овај начин, а бити међутим у праву и имати за себе правду. — Видите ли да зликовци немају чисту савест и да се плаше мене. — Убеђен сам, рече Марк Жордан. — Ах, господине, треба победити ма по коју цену. Ако, пак, пропаднемо, онда ћу бити клеветник и убица ће тријумФирати. Видите ли ви да је цела штампа за њега! — Они ће друкчије писати, господино, кад буду сазнали истину. — Да ли ћемо моћи доказати ? — Уверен сам. — У свакоме случају не путујем. То би значило бити побеђен. Одмах ћу поднети оставку и жртвовати своју каријеру, па ма шта било. Нећу, ипак, да оборим главу пред таквим зликовцем. Жртвоваћу цело моје богаство, па чак и мој живот, само да осветим сестру. Сада идем да дам оставку. — Ви бисте могли мало причекати, рече Марк Жордан, — Ах, не! Ако нам све испадне за руком, лако ћу од исте одустати. — Успећемо. Са овим уверењем маркиз оде, а детектив остаде и даље у својој соби размишљајући о целом догађају, док најпосле не дође доктор да вечерају. ГроФ де Сексто остао је код грофице на вечери и тек што су оели за сто, дође један лакеј од стране амбасадора са једним малим писмом у коме амбасадор моли грофицу да одмах дође књему, ради једиог врло хитног посла. Жиана баци сервијету и показа писмо грофу, који пребледе као крпа и рече: — Шта то може бити ? — Не знам. ГроФица устаде, зовну служавку да је обуче и нареди да јој со спреме кола.

Док се грофица облачила, гроФ је седео за столом, гледао је преда се и ништа није окусио. Срце му се од страха стегло и сав је дрхтао. Само је чуо, кад је гроФица слетела низ стопенице и довикнула: — Сад ћу се вратити! ГроФ је остао укочен и читавих пола сахата, који су му изгледали као пола века, није ни мрднуо. Одједном један Фијакер стаде пред хотел. Он јурну на прозор и виде гроФпцу, која нагло уђе у хотел и устрча уз степенице. Она му ништа не рече, већ га узе за руку и одведе у један мали оалон и кад оу сада били потпуио сами, онда му каза ове речи и маркиз пребледе и клону. — Ствар се квари! — Како те? — Настаје борба. — Борба? узвикну гроФ, јер му нншта не беше јасно. — Да, борба на живот или смрт, иначе смо пропали. — Шта то значи ? промрља гроФ, јер је био више мртав него жив. — Нападају нас, клеветају нас! Маркиз, пак, неће отпутовати, јер је поднео оставку, да би само остао у Паризу. — Ах! ја ћу му запушити уста, узвикну запрепашћен гроф. — Како то ? — Пробуразићу га сабљом. — Дуел ? — Да. — То је бесмислица, јер то пе може спречити извршење његове намере, коју може и други да доврши, а може то, у осталом, и убити. — Ако ме убије, све је свршено. — А шта ћу онда ја? шта ће са мном бити, ако те убијо? Не, не, друкчије се треба бранити. Треба бити одважан, дрзак и друкчије гледати на целу ствар, јер нам нико не може ништа, али баш ништа! Шта се може доказати секцијом ? Ништа друго, већ да се гроФица сама убила. Целом је свету познато да је соба била закључана изнутра. Може се маркиз на тебе љутити колико хоћеш, али то не значи ништа јер ништа не може доказати! (ПАСТАВИЋЕ СЕЈ С француског Милутин Т. МарковиЋ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Г. Вит. Крстић, писар Управе града Београда, пита: »Молим уредништво да ми изволи одговорити на ово питање: Приметио сам, да поједине полициске власти, прпмењујући казну над извесним лицима због више иступних дела, изричу једну — општу — казну за сва дела, а не изричу казну за свако дело, иа да онда све те казне претворе у једну казну, која не сме прећи максимум казне предвиђене за иступе.