Policijski glasnik

БРОЈ 45.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 355

1) губитак чина без права на пензију, 2) отпуштање из службе, 3) удаљавање од службе за извесно време без плате, 4) дегредирање са вишег на нижи ранг, 5) смач.ење плате, 6) новчана казна, 7) враћање из специјалне или резервне службе у редовну, 8) губитак права на осуство, 9) строг укор, 10) опомена. 2. Кривична полиција. Кривична полиција је децентралисана. На челу њеном као ше <ј> налази се једап од троице комисионерових помоћника, коме је, опет, као заступник и помоћник придодат један од раније поменуте четворице шеФова констаблера. У централном кривичном одељењураде се послови по оним кривичним делима, чији је значај општијег карактера и где се претпоставља њен бољи успех, нарочито код дела тсоја захтевају иследнике изображене као специјалнсте у једноме : аху. Иначе већи део криминалних чиновника ради по дивизионима. Сваком вишем интенданту у дивизији придодат је по један криминални инспектор и према величини дивизије потребан број криминалних сержана и констаблера. Криминални органи узимају се из униФормисане полиције по избору шеФа кривичног одељења. Они се најпре узимајуна пробну службу, која траје до 12 месеци, па који се покажу подесни задржавају се на сталну службу, а остали се враћају у униФорму. У дивизијама је виши интендант претпостављени криминалним органима. Сва кривична акта пролазе кроз његове руке и он може криминалне органе употребити и на друге послове, кад од тога крим. служба неће трпети уштрба. Криминални органи дужни су водити сваки за се ручни дневник, у који ће уписивати шта су све свакога дана радили, уносећи у њега и друге потребне забелешке, које се односе на кривичну службу. Те дневнике дужан је крим. инспектор бар два пута, а виши интендант једаред недељно да тачно прегледа и потпише, те се на тај начин врши згодна контрола, а те књижице играју извесну улогу и при судским претресима. Криминални органи по дивизионима обавезни су да следују упутствима централног одељења, у коме се једаред недељно састају сви крим. инспектори. На тај се начин ублажују лоше стране децентрализације кривичне полиције, која је овде, на супрот централизацији код немачких полиција, потребна због огромног простора на коме се Лондон шири. При централи је одељење за идентификацију криваца , у коме сс проФесионалним и опаснијим злочинцима узимају само отисци од прстију. Служе се, дакле, дактилоскопијом, као простијом методом за утврђивање идентичности криваца. То одељење служи у исто време и као централа целе земље за ту сврху, те су све власти дужне да му шаљу картоне са отисцима прстију криваца. Регистрирање

дактилоскопских картона врши се према методу садан.ег шеФа нолиције, комисионера Ханри Едварда, који је дуже година био полицијски чиновник у Индији, по којој се методи са малим остуиањима радп и у Бечу. Том методом утврђује се годишње идентичност преко 6000 лица, од којнх пешто већи део пада на кривце ухваћене у унутрашњости. При одељењу воде неколико потребних регистера за контролу над крииичним светом, али се у опште избегава много писање. Криминалних констаблера, детектива. има на 1200. Они се лиФерују из најбољих констаблера и има их из свију могућих друштвених професија. У своме делању они су доста самостални и раде на своју сопствену одговорност, те отуда код њих она велика иницијатива, која је кривичној полицији веома потребна. Сваки има свој рсон, у коме је дужан познаватп све становнике и промене у његову кретању, те да се на тај начин избегну штетне последице од немања пријавног одељења. Ниједна друга варош на свету не представља такво зборно место за кривични свет као Лондон, у чијим источним крајевима царује немаштина, прљавштина и злочин, те ова велика и изврсно обучена војска детектива има пуне руке посла. Главна њина одлика је енергично делање у превентивном погледу, у отклањању и спречавању извршења кривичних дела. Тек на другом месту долази трагање и хватање извршилаца крив. дела. Како се у Енглеској лична слобода веома цени то кривични органи приликом притварања морају бити врло обазриви. Кад постоје законски услови за лишење слободе детектив обично прилази дотичном лицу, каже му да је полипијски службеник и да га хапси због тога и тога. И детективи као и униФормисани органи имају право да, кад не могу сами да изврше хапшење каквог лица, затраже помоћ приватних људи и ко таквом позиву не буде следовао чини кривицу која се казни новчано и затвором. Лондонски крим. службеници врло често иду да трагају п по злочинима нзвршеним по унутрашњости, чим је дело компликованије и изискује већу вештину и стручност. Органи кривичне полиције имају нешто већу плату но униФормисани, а тако!>е и додатак на одело. Ш оф кривичне полиције има годншње 32000, а управник полиције, комисионар, 60.000 дин. 3. Полицијски судови и однос полиције према њима. У Лондону, као и у целој Енглеској судство је потпуно и до крајњих граница одвојено од администрације и сама полиција нема право кажњавања ни у ком облику. Меродавне личности у Скотланд Јарду уверавале су, да од тога нема за полицију и службу у опште никаквих штетних последица. На против што је лондонока полиција тако омиљена код публике има се у многоме приписати

томе Факту. Тамо полиција нити кажњава нити продаје људима имањч за дугове као код нас. Она се поглавито стара о отклањању крнвичних дела^одржању реда и мира и хватању криваца. Не треба мислити да је лондонска полиција због немања тога права немоћна. Ту непријаину улогу ирше за њу т. зв, полицијски судови , којих је у Лондону, као што смо раније напоменули, 15 са 25 судија. Ти полицијски судови суде, конкуришући т. зв. » иомирителним судијама", поред свију иступа и за тежа кривнчна дела која по аакону не спадају у надлежност поротних судова. Они се налазе обично у истој згради у којој и полицијске дивизионе канцеларије. Поступак је код тих судова за иступе по правилу усмен и кратак. У једном заседању. у коме суди само један судија, бива да се изрече на 150 пресуда. Пресуђења се махом врше још истога дана кога су кривци и приведени или сутра дан по притварању. Са окривљеним се увек појављује и полицијски орган који је дотичног привео, те да судији може дати потребна обавештења о кривцу пко му затребају. ( свршчће се) Жив. А. Лазић

КРПИНАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА

(наставак) Овај застој у развићу био би последица болесних утицаја: епилепсије, алкохолизма, сифилиса, соматизма и т. д. Ова нарочита структура злочинчева, овај антрополошки Фактор злочинаглавни су предмет кримипалне антропологије, која је најбрижљивије утврдила соматичке, Фонкцнонелне н психичке карактере злочинаца и на овај начин констатовала потпуну типичку личносг, Ми овде не можемо продрти у срце ових истраживања, али ће бити довољно да напоменемо, да ме!)у разним ненормалним карактерима, који могу деформисати један организам, криминалну антропологију највише интересују атавистички карактери. На пољу анатомије откривају се аномалије лубање и прогнатизам, који представљају приближавање људског лица животињском. Поменимо још особености вилица, косе, браде, развијене чеоне синуее, широке зигомо, аномалије носа, зуба, пепаца а најважнију од своју издубљеност на потиљку. Ову аномалију и њену важност лрви је уочио Ломброзо, и одредио њен однос са развитком лоба малог мозга, толико важног код нижих животиња. Велики број атавистичких аномалија у скелету, нарочито у мозгу, па и у целом организму беху испитане и генеза им пронађена у упоредној анатомији. Испитивање њихово све је интезивније откад су брижљивим посматрањем откривене њихове особености; испитивање структуре органа открива их. У овим I случајевима важност аномалије, може се