Policijski glasnik

СТРАНА 356

ПОЈГЛЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45.

рећп, у обрнутој је сразмери са њеном нојавом, пошто она доказује много дубљи и озбиљнији пореме^ај. Реакција ов^ среће се на пољу фонкционелном н психичком, али не због тога што психичке аномалије произлазе или зависе од аномалија у домени анатомској — и ако има разлога веровати да Функције ткипа и ненормалних органа не могу остати пормалне — већ зато што су и једне и друге аномалије паралелне последице истог поремећаја и застоја у развитку. Много важнији резултат у овом реду истраживања састојао се у томе што је код злочинаца, или бар код већине од њих, констатовано знатно смањење опште осетл 5 ивости, као и осетљивости према болу. То је несумњиво атавистички карактер, којим се одликују дивљаци, чија је неосетљивост према болу довољно позиата. Ова неосетљивост најбоље објашњује отпорну снагу злочинаца према животу по затворима и казненим заводима, као и према болестима и троматизму. Ово је најважнији резултат који је добијен на пољу Фонкционелном. Њему још треба додати много чешћу и живљу осетљивост злочинаца према метеоролошким променама, као и њихову осетљивост према металнма и магнетизму која је, вероватно, у директнијем односу са паталошким променама њихове структуре. У овом истом смислу треба такође водити рачуна и о аномалијама у области вида, ограничености и т. д. које имају велику дијагностичку и симптоматолошку вредност. Али су, сасвим природно, од много веће важности психички карактери. То је Физичка анестезија, од које долази психичка нерсетљивост, а с њом и атрофија моралних осећаја: милосрђа и сажаљења, који су основа социјалног друштва. Активност рођених злочинаца без милосрђа је, без скрупула и без гриже савести. Они ударају, муче, убијају и краду без икакиих, или због веома ништавних узрока; они су немилосрдни и према себи самима, према своме телу, које муче тетовирањем и ударцпма, којн често иду до самоубиства. Чак и сама смртна казна не плаши их, јер ни пред ешаФодом не губе своју хладнокрвносг и свој циннзам. Оволики недостатак моралних осећаја несумњиво је атавистичког порекла, јер не показује прогресивни карактер, који означује и следује еволуцију људске Феле. Познато је, међутим, да су се и примитивне популације одликовале презирањем живота и физичког ннтсгритета. Извесно, да .једна оваква морална празнина не искључује сваку идеју правде и неправде, чак и код злочинаца, али пошто ми, према резултатима позитивне психологије, не радимо како мислимо, већ како осећамо, једно такво апстрактно схватање остаје бесплодно н без дејства, јер нема одговарајућег осећаја који би га оживео и ставио у акцију. Исто тако од нарочите је важности што су једно овакво одступање и поремећај осећаја готово увек парцијелни и

локализовани тачно у оном правцу, који одговара аномалпји парцијелне структуре, што ће рећи да се неминовно разлпкују према разним склоностима: ка убиству, крађн илн педерастији. Дешава се често, да крадљивац са ужасом говори о убици, а убица с презрењем о крадљивцу. У криминалној психологији нису, ме^утим, ретки случајеви моралног осећаја, који често узбуђују и заводе јавно мнење и судије. Основно одсуство сажаљења и милоерђа код злочинаца сачињава језгро криминалне психологије, и даје превагу психичким особинама, које имају највећу важност у оцењивању генезе криминалне акције. Мислимо на импулзивност, напраситост, необазривост, којима се злочинци тако одликују, као и на њихову равнодушност, одвратност према послу, љубав ка оргијама, пијанчењу, коцки и чулним уживањима. чиме се одликују личности сасвим ниског психичког нивоа, чијим акцијама не руководе виши центри. 0 злочиначкој религији поменућемо само то, да оно врло често постаје празноверица, и да због тога, сведена на просту Формалност, губи за њих своју идеалну страну, а са њом и сваки морални утицај. Важно је, у осталом, да религија утиче само на оног, који већ располаже моралом; она санкционише индивидуални и колективни морал, али га не ствара. Пошто је криминалитет једна типичноетичка повреда, то се он подудара са разним ступњима чисте интелигенције. И, као год што има злочинаца са моралним и интелектуалним дефицитом, исто их тако има и талентираних, па чак и генијалних. Извесна криминална дела наших дана у истини су славна, почев од г-ђе Хумберт па до кепеничког капетана; за њих су потребне нарочите способности и више особине. Ми имамо, у ос^алом, одличних доказа о интелигенцпји злочинаца у њиховим рукописима, књигама, стиховима; затим у њиховим пластнчким и графичким радовима који имају врло велику важност, пошто се на њима огледа утицај етичких аномалија. Тако на пр. њихове песме и њихове пластнчке групе представљају судске седнице и сцене приликом крађа и убистава, које дају отисак њихове душе и њиховог менталитета. Овим карактерима треба додати тетовирање и арго, који нсто тако репродукују облике атавистичког порекла. Тетовирање је објашњено атавистичким пореклом; извесни његови облици специјална су одлпка злочинаца, и ако се тетовирање среће и код нормалних лица. Што се тиче арга, то је нарочити језик злочинаца који се, имајући осећаја и мисли сасвим различне од нормалних индивидуа, изражавају другим речима и језиком, сличпим примитивним језицима. Из свију ових карактера излази оно што се назива » криминалним тииом®, под којим не треба разумети да се ови карактери морају свагда и у исто доба налазити код свију злочинаца. Али се слободно може казати, да је криминални тип једна схематичка представа, модел,

коме се приближују различити случајеви. Са ових разлога нијс га требало предусрести онако неповерљиво и лепријатељски у научном свету. Јер, као год и у обичном говору, исто тако и у техничком говору криминалне аптропологпје, ми кажемо за једну Фигуру да је типична, кад она сама собом и у најистакнутијој Форми представља напред побројене психичке и Физичке карактере, чији смо општи биолошки значај истакли много више мо њихов облик и број. У криминалном типу синтетисано ]е оно, што смо у најширем значењу назвали антрополошким Фактором злочина, а овај Фактор зависи од структуре индивидуе која злочин врши: Фактор унутрашњи, како га називају Немци. Али злочин исто тако рађа и друге Факторе, који се на разне начине придружују првом. Из овог суделовања различитих Фактора у индивидуалној генези злочпна, криминална антропологијаствара рационални и практични критеријум за класификацију злочипаца. Ова класификација не треба да има чисто теоријски иптерес, већ треба да служи као рационална и логична основа за казнено поступање са злочинцима. (нАСТАВИКЕ Се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учин.ена су нам ова пигања: ] Суд општине враћевшничке , актом својпм Вр. 2157, пита : »Општина ова унела је у свој општински буџет 2.500 динара за грађење зграде за општинску судницу, и ова је сума депонована код завода на приплод. Како општина пије имала подесног земљишта за зидање суднице, то је одбор општински, у смислу чл. 26. тач. 4. зак. о општннама, донео одлуку да се за зграду општинске суднице купи нова зграда за судницу са плацем, у месту где и сада постоји судница општинска, и већ је закључена погодба са извесним лицем. Одлуку одборску о куповини зграде и о закључењу погодбе, одобрио је збор грађана ове општине гласањем у смислу чл. 33. чач. 4. зак. о општинама. Противи одлуке зборске изјављена је жалба Државпом Савету од стране једног грађанина, и Државни је Савет одлуку збора одобрио а жалбу одбацио. Сва акта по овоме Државни је Савет, преко надлежних втасти, спровео општинском суду са својим решењем о одбацивању жалбе, и у општинском суду примљена су и заведена, али их је доцније нестало. Суд ово општннски моли уредништво „Полицијског Гласника" за извештај по овоме: да ли општински суд може позвати продавца зграде за општинску судницу да на општину пренесе код надлежних власти тапију, и општина да му исплати погођену суму од 2.500 дннара.®