Policijski glasnik

БРОЈ 48.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 379

ПРЕДЛОГ НОВОГ НЕМАЧКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА

(СВРШВТАК) Остала одузимања слободе која су обухваћена овим законом (завод за рад. запод за лечење пијаница, заводи за лечење и негу неурачунљивих или умањено урачунљивих деликвената, заводи за принудно васпитање) застаревају за три године, Застарелост почпње са даном, на који је пресуда постала извршном. Она се прекида сваком радњом власти (надлежне за извршење) управљеном на извршоње пресуде. Сваким прекидом почиње тећи нова застарелост, али и она се ипак свршава истеком двострукога основнога рока застарелости. Ако је због једног дела поред казне лишења слободе изречена и новчана казна, извршење једне не може застарети пре друге. И овде је предвиђено, кад застарелост извршења пресуде може не теКи. С овим смо завршили изношсње нових и важнијих одредаба општега дела, које су, у осталом, и најпотребније, да би се видело какав дух влада у овом новом предлогу. За то смо и били опширнији у излагању општега дела. * * * Посебни је део подељен на пет књига, од којих прва говори о злочинима и преступима аротиву државе. Као велеиздаја казни се смр^у напад на живот цара нли владаоца које савезне државе. Због велеиздаје кажњава се доживотном робијом или доживотним лаким затвором, а код олакшавајућих околности робијом или лаким затвором не мањим од пет година, ко аокуша силом или претњом са силом 1) да цару или владаоцу које савезне државе преотме владалачку силу пли ко га покуша спречити у њеном вршењу; 2) ко покуша да измени устав царевине или које савезне државе, и 3) ко покуша да одузме царовпни или којој савезној држави област која јој прнпада. Припремне радње за велеиздајнички злочин кажњавају се робијом до три године или лаким затвором не мањим од три месеца. Прописи о кажњавању издаје земље исти су као и до сада, само што су предвиђени особито тешки случајеви, код којих казна може бити и доживотна робија. Под одељак о издаји земље ушло је и неисиуњење уговора о лиферацијама у време кад је рат избио или је на прагу. Казне су остале исте, само што је унета одредба, да се на место казне тешког или лаког затвора може изрећи новчана казна до педесет хиљада марака. Као новина у истом одељку ушла је и одредба, да се тежим или лакшим затвором до годину дана казни оно лице, које се у велеиздајничким смеровима нађе у каквој тврђави или у каквом другом

утврђеном постројењу (или томе слично) за војску или марину, или у околини за десет километара одатле, па надлежном чиновнику или надлежној војној личности да нетачне податке о своме имену, своме занимању, месту становања или о своме држављанству. Иста казна поотиже и онога, који се у изложеним случајевима не повинује прописима које је издала полиција о пријави свога бављења у тим местима. Прописи царевинског законика, који су се односили на издају земље пренесени су у овај одељак казнеиога законика. У првој се књизи посебнога дела налазе још и одељци о злочинима и преступима аротиву неарикосновености главара државе , о злочинима и пресгупима у иогледу вршења државних грађанских арава, о злочинима и преступима аротиву страних држава, о иротивстајању државној власти , и о злочинима и преступима аротиву јавног иоретка. Друга књига посебнога дела обухвата злочине и преступс аротиву државних уређења. У њој су одељцц: преступп аротиву служењ а у војсци и марини, преступи у аогледу вероисаовести, злочини и преступи са лажним новцем, злочини и преступн у аогледу аравосуђа, злочини и преступи иротиву брачних уређења, злочини и преступи аротиву сигурности јавнога саобраћаја. оаште оаасни злочини и арестуии, и злочини и преступи у јавној служби. У категорију опште опасних злочина и преступа увршћени су: злонамерне паљевине; уклањање предмета који су намештени да спрече опасности по живот грађана, злонамерни бродолом, тровање бунара, повреда заштитних мера противу ширења људских болестп, повреда заштитних мера противу пшрења болести од којих стока скапава, и повреда прописа о подизању грађевина. Трећа књига садржи злочине и преступе иротиву личности. Шени су одељци: о злочинима и ирестуаима иротиву живота, о двобоју, о аовредител а, о злочинима ипреступима аротиву личне слободе, о злочинима и преступима аротиву благонравија, о увреди части и о иовреди тајни. Четврта књига садржп одредбе о злочиннма и преступима иротиву имаовине. У њој се налазе одељци о крађи и утаји, о разбојнигитву и изнуди, о аревари и ироневери,' о иодржавању и јатаковању, о фалсифиновању исарава, о оштеКењу ствари и оштепењу имања, о шри на среИу и о зеленаштву. Пста књнга садржи шест параграч>а (305—310), и у њима су нобројане радње, које се н.мају казнити као истуаи. Међу пступе долазе радње које се односе на: скитничење, просјачење, страшљивост од рада, блудничење у виду заната, забрану стаиовања у извесном месту и прогонство, неиспуњење дужности издржавања извесних лпца, неспречавање пзвесних казнимих радњи, опасно пијанство, незаштићавање животиња, уклањање лешева, педопуштено снимање тврђава, недопуштено улажење у утврђења, прикупљање оружја, тучу са оружјем, узно-

миравање грађанства, недопуштепу употреба грба. недопугнтену употреба униФорме, ордена, титула или имена, пресељавањо војнпх обвезника, куповину униФорме, превремену сахрану мртваца, справљање отрова и лекарија, справљање распрскавајућих материја, чување и растурање отрова и распрскавајућих материја, опасне поштанске пошиљке, чување ствари којо су лако подложне пожару, пожарничку полицију, уличну полицију, заштиту обала, забрану посећивања каФана, давање алкохолних пића личностима којима је посећивање каФана забрањено, опасности за саобраћај новца и исправа, ношење оружја, опасне бунаре, рупеит.д., опасно животиње, недавање помоћи у несрећним случајевима или у општој опасности, пореме^ај мира, заузеће земљишта, одузимање земље, недопуштено узимање сточне хране, повреду неделЈне свечанос.ти, уништагсање гњезда или ловачке дивљачи, улажењо у ту^е ловачко имање, пујдање паса на људе, бацање камењем на људе, животиње, кућо нли затворено просторије, и на грубо пијанство. У особито лаким олучајевима код свнју ових дела казна се може са свим изоставити. Д. В. Бакић

ПОУЧНО - ЗАБА.ВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ (СВРШЕТАК) — Рекао сам вам, да расветлим ово питање. — За кога то ? — За мене одгс вори Марк Жордан, за правду и за цео свет! ГроФ је био веома запрепашКен; ноге са му дрхтале и више није био тако дрзак као у почетку. Али ипак није веровао да је могуће доказати његову крнвицу. Сигуран је био, да је предузео све потребне мере, да се потпуно обезбеди. Па ипак се нечега плашпо. Бојао се, алп ни сам није зпао, зашто. Бојао се овог непознатог човека, који се одједном испречио испред њега и то у момепту, кад је позитивно држао да је цела ствар за увек легла и да се више пеће излагати никаквој опсностп. Истражни судија се умеша и рече : — Одазовите се жељи, господине гроФе, и пристаните на ову малу демонстрацију, коју ће пред нама извести господин Жордан, јер ће она бити у интересу правде и истпне. Као што јс рекао господин Марк Жордан, вама треба да је на првом месту стало, као мужу убијене гроФице, да се сазна начип, на који јо грофнца Долорес убпјена. И ако се она, заиста, нијесама убила, онда треба проиаћи и казнити убицу. ГроФ је осећао да се не може и даље одупирати и да је потпуно малаксао, с тога енергичпо рече: — Изволито, господо. ОдвешКу вас тачно пред ту собу, у којој још лежи толо јадне грофицо. 1'роФ је ишао испред