Policijski glasnik

СТРАНА 394

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50.

се увидело, да пијанице и душевно умањено урачунљиве личности не припадају редовном извршењу казне. Саграђене су нарочите куће за такве индивидуе које су судски осуђене на казне лигаења слободе, и са њиме се поступа обазривије по сразмери њихове способности, не примењујући нарочиту строгост и ред који су иначе у казненим заводима неопходни, ако хоће да испуне свој циљ. Суд, који ће се донети према успесима који'су постигнути у тим заводима, имаће да буде у том смиг.лу, да се о тим питањима у будућности поклони још више пажње. Вредно ће бити чути и то, какви реглмани морају постојати, те да се медицинско поступање не коси са унравнотехничком страном. IV. ОДЕЉЕЊЕ: Дец а и ма*до*детници. Питање 1. Треба ли малолетнике подвргавати истом казненом поступку, који се примењује према одраслима, и, у случају да не треба, који принципи треба да руководе поступање према малолетницима? У целом се свету сада одбацује, да се деца подвргавају истом судском поступку к"1И је у употреби према одраслима. »Покрет судова за малолетнике", како га краће називају, већ је од десет година на овамо нашао за се присталица у свима земљама; а у многим су земљама већ и коначно уведени судови за малолетнике. Сједињене су Државе прокрчиле пут у области »заштите младежи", и баш тај одељак обећава да ће бити нарочито поучан за учеснике конгреса, тим пре, што су отављена у изглед лична искуства и опажања американских установа. Може се оправдано надати, да ће маса нових мисли бити истакнута, а то ће вероватно бити од благословеног утицаја на све земље. Питање 2. Да ли је за препоруку подизање нарочитих завода за душевно неразвијену децу са злочиначким наклоностима ? Поступање са душевно неразвијеном децом у нарочитим заводима предвиђено је у свима цивилизованим земљама. Ново је питаље, да ли треба нарочито поступати и одвајати ону децу од деце, која имају злочиначке наклоности. Такве су индивидуе за извршење казни са свим неподобни субјекти, а за васпитне заводе опет су недобродошли становници који шире опасност по околнну. Да ли је про битачније подизати нарочите заводе за тако уски круг малолетних личности, и треба ли они да буду самостални или придодати васпитним заводима? Војазан је да ће питање о трошковима чинити брану у примени евентуалних одлука у пракси. Али то опет не треба да буде разлог спречавању, да се језгро те ствари најозбиљније не претресе и да се не покрене пропаганда за срећно решење овога питања. Питање 3. Какве мере треба предузети, те да се спречи идење по рђаву путу и скитничење деце у великим варошима?

Црква, школа и породица пружа.ју васпитног деловања на доци у најранијим годинама. Породица на.јчешће обмане у овоме, и то баш код нижих и најнижих класа иарода. Ту је први корак ча рђан пут, а прво му је носледица скитничење деце и први корак на недогледни пут злочина. Тешко је, а често и пепзводљиво задрлсати родитеље на деловању V васнитању ; ту морају онда прпскакати у помоћ школа и црква и примити дужност деловања на себе. Нико неће посумњати, да се у том правцу може још што радити сем тога што је до сад чињено. Један пут указују нам Сједињене Државе, код којих су местимично установљена уређења: умножавање гимнастичких друштава и вежбаоница; забављање деце игром и шпортом под надзором школе ; драговољни старалачки рад добро ситуираних и више образованих личности обојега пола, које имају срца и душе за чување п подизање младежи; које пружају номоћи. кад је потребна напуштеној деци којој прети опасност ; које су готове да подижу, да теше, да заштите и да опомену, како децу, тако и родитеље који су заборавили своје дужности. То је, дакле, велнка област, широко поље рада за многе хиљаде људи који проводе време у нераду. Можда ће конгресу поћи за руком, да опде упали светлост, која ће осветлити много што, што у тами заборава дрема и убија. Питање 4. Треба ли желети, да се ванбрачно рођеној деци пруже нарочите заштитне мере и на шта се те мере имају распрострти ? Ко је имао прилике да сагледа у злочиначки свет, морао је видети, да је претежна већина тих несрећних створова рођена ванбрачно. Само то говори јасно и указује линију, по којој има да се пружа одговор на та питања. Већ унапред човечанство стоји непријатељски расположено према ванбрачно рођеиима, те тако само прави ове својим непријатељима. Свим могућим средствима треба овде проповедати опроштај и привести га у дело. Слободна доброделатност већ је то учинила на погодан начин, ствараљем домова за одојчад и децу и колонија за распуст; све је то широм отворено и за ту децу, али нотребно је тамо где нема матерње љубави и родитсљске заштите још од саме колевке, да ту буде повећаиа заштита законима. Тако видимо читав низ највећма важних, значајних и интересантних питања, која изгледају да је готово немогуће одговорити на њих и решити их. Све је то поверено људима, који су из свију струка и из свију земаља у свету готови да жртвују све своје најбоље, своје срце и знање, овим радовима, који ће нам указати нове мисли, нозе идеале, нове подстреке, а по могућству и нова средства, како бисмо опасно поље злочина све више и више потчинили себи, проучилига, обуздали и савладали мудријим законима, бољим установама и напреднијим и поузданијим методама. С немачког Д. В. Б.

НЕКОЛИКЕ НАПОМЕНЕ ИЗ ЗАКОНА 0 ШУМАМА

(СВРШКТАК) II. Битан услов за доказну важност протокола јесте поштовање рокова, које је за поједине радње закон прописао За свој реферат чувар има на расположењу пет дана, и то је довољно. Алп општински суд за извршење увиђаја има свега 24 часа. То је и сувише кратак рок, те само због немогућности да се за то време изврши увиђај многи се горосечац ослободио казне. Има много случајева где је горосеча навршена у једној општини, а оптужени је из друге општине. Чувар поднесе реферат суду опе општине на чијој је територији шума где је дело извршено. Тај суд сад мора у року за "24 часа позвати оптуженог издруге општине преко његове општине и овај да дође па тек да се увиђај извршп. Кад се окривљеноме предаје позив онда та предаја треба да буде учињена у време да он има материјалне могућности да. од тада до времена извршења увиђаја стигне на лице места. Ако то није могуће онда позивање не вреди нишга, јер и да је хтео окривљени пе може увиђају присуствовати. С тога у таквим случајевима треба у рецепису увек изрично нагласити у који је сат окривљени примио позив, а и у исправи о увиђају рећи у који је сат униђај вршен. Ако је размак времена изме^у та два сата толики, да се од места предаје позива до места увиђаја може стићи, тек тада је оптуж<ни уредно позват. На један начин могу се помоћи општински судови. Чувар шума у стању је да им учини услуге. Пошто он за свој реферат има 5 дана рока, то он може реФерат који подноси дапас датирати за сутра, да се он тек сутра у јутру заведе код општ. суда и да тако суд има тај цео дан на расположењу да окривљеног позове на увиђај који ће бити сутра дан. Ако у овоме погледу гдегод чувари хоће да чине пакост општинскоме суду, они је за цело могу у много случајева учинити. III. По чл. 136. зак. о шумама Министар иародне привреде има права да казнп свакога чиновника или олштинског часника услед чијег небрежења једна шумска кривнца остане некажњена. Некажњивост најчешће наступа због неизвргаења процесних радњи на време. Знајући да ће за то бити кажњепи, неки органи општинске и полицијске власти скривају траг своје н^бриге. Најчешће бивајуовакви случајеви. Опгптински суд спроводи начелнику среском овој увиђај по пнсму из чијег се дату.ма види да је увиђај послат на време и у року за пет дана. Ме^утим у пријему начелника среског стоји датум чак после ноколико дана, тако да изгледа да су акта од среза до општине путовала по дгсег дана. Закон тражи да увиђај у року од пет дана од дана његова извртиења буде „ сироведен" среској власти. Спровести, не значи свакако спаковати у коФерат и адресирати, већ значи „предати у руке (< — омогућити даљи поступак те власти. Отуда је дан »спровода« иедан који пише на писму