Policijski glasnik

СТРАНА 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 5.

говорним лично начелника окружног, односно управника града Београда. АБр. 257. 25. јануара 1910. год. у Београду. Министар учутрагињих дела, Љ. ЈовановиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА РЕЗУЛТАТЕ ХЕМаЈСКЕ АНАЛИЗЕ НАО ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ ПРИ СУМЊИ НА 1Р0ВАЊЕ (НАСТАВАк) В. — Отров би могао у неким лриликама и иосле смрти у човечје тело доспети. И у таким случајевима могла би хемијска анализа лешинских делова или њихових остатака позитивпо испастн, и ако није било тровања. Ти су случајеви, пстина, ређп, али с.у ипак по правилно рсшен.е спорних питање тако важни, да се и лекар и хемичар и правник мора с п.нма поближе упознати. После смртп може отров у човечје тело доспети на више начина. Или га може друго како лице у извесном циљу намерно ?/ лешину унети, или може случајно (дакле без намерног, туђег саучешћа) до ње доирети, а у извесним повољним пиликама и у њену унутрашњост лродретп. И у једном и у другом случају могао би, дакле, тај отров изазвати или бџш и утврдити сумњу, да се тиче тровања у правом смислу те речи. а. •—■ Отров је намерно у лешину унесен. — Пре свега дешавају се по гдекада случајеви, да је неко природном смрћуумро, али да му је својта и околина још и у последњим часовима онако полумртвом или већ мртвом силом лекове давала, не би ли га како у живот повратила. Тако се н. пр. дешава, да се већ полумртвом или баш и мртвом човеку силом у уста сипа или под кожу убризгава етер или друго које срество, и ако без успеха. У таким случајевима могло би се онда десити, да лекар или хемичар нађу трагове отровауустима, ждрелу, једњаку и желуду, или баш и у лешинским деловима, и ако та особа тај отров није за живота у себе примала. Најчешће и најобичније додаје се нам^рно лешинама каква јачипа или какав отров у оним случајевиЛа, где смо ради, да Мртваца одржимо што дуже свежа т. ј. да га сачувамо од трулежи и смрада. Нарочито се то чини лети при јаким врућинама и са лешинама особа, које су здраве, снажне и гојазие папрасно умрле — дакле баш у оним лриликама, кад би се с неким правом смело помишљати и сумњати на насилну смрт тровањем. Исто се то чини и у приликама, кад лешина мора дуже време путовати, или кад се укаже потреба, да се мора са сахраном мртваца неко време чекати. У свима тим приликама служимо се ми обично против распадања лешине и смрада баш оним

срествима, коЈа спречаваЈу насељавање и размножавање микроорганизама у мртвим органским материјама — т. з. сапрофита — и њиховог дејства (распадан.а и развијање смрадних гасова) — а то су махом жестоки отрови. По себи се разуме, да се из низа отрова, који подједнако спречавају напредовање сапроФита или ихубијају, најрадије за тај циљ узимају баш они, који што мање мртво тело мењају; који се, дакле, на њему или у н.ему нс издају ни бојом, ни мирисом, а при том су још и јевтини. У ту врсту отрова рачуна се на п.рвом месту сублимат (снриџик), па онда арсен п хлорни цинк, и најпосле сулФат гвожђа или бакра (зелена или модра галица) — а то су у псти мах и једињења, која често служе и за тровање. Још су чешћи случајеви, где се та срества против трулежи и смрада — срества консевирајућа и десодоришућа — не аплпкују на саму лешину, него се њима само прска или натапа непосредна околина њена. Тако је н. пр. већ давио ушло у обичај, да се лети на врућинама, а нарочито код гојазних мртваца, лрскају или натапају раствором сублимата, сичана, хлорпог цинка, зелене или модре галпце и т. д. оне стрцготипе или оно иверје, којим се обично иоставља и иуни мртвачки сандцк, како бп на њима мртво тело што чвршће почивало. А то се чини у претпоставци, да ће ти растворп допрети и до саме лешине, и да ће својим дејством спречити њенопрерано распадап.е. Разуме се, да се ти раствори у таким приликама не штеде, него немилице п толпко троше, да се после извесног времсна могу хемијском аналазом и у лешиии наћи, па онда погрешно као доказ за тровање узимати. И вештачко консервисање или Ђ 6алзамов ан>е <с мртваца врше лекари махом тим истим или сличним срествима. Мацерирају. импрегнирају или инјицирају (убризгавају) мртво тело разним хемијским једињењима и јачпнама, које имају ту особину, да спречавају иасељивање и размножавају сапроФита, а тиме и распадање органских матерпја. У низу тих једињења махом су најподеснија за тај посао она, која су и за човека отровна; која се. дакле најчешће као отров и употребљавају. С тога се у судској пракси дешавало, да се у таким случајевима посумња на тровање и онде, где је отров само ради консервисања леша, дакле посЛе смрти у тело деспео. Да би се таке погрегпке избегле, постоје у неким државама нарочита санитетско-полицијс-ка наређења, којим се консервисање човечјег леша неким отровним једињењима (н. пр. једињењима живе, арсена и цинка) или сасвим забрањује, или се њихова употреба за тај цпљ само под извесним погодбама дозвољава. Али како се лекари тих наредаба ипак увек не придржавају, предвиделе су неке државе одредбу, по којој лекари морају један део оног препарата, којим су мртво тело консервисали или »балзамовали«,у нарочити згодан суд брижљиво затворити и — контроле ради — заједно (у једном сандуку) са консервисаном лешином сахранити. Та мера служи онда као доказ, да тај отров није доспео у тело за живота, него после

смрти — при вештачком консервисању или »балзамовању". До лешине могу допрети разни отрови и кад владају какве епидемије — за времс какве јаче заразе и морије. Као што је познато заразне клице могу се неко времс и на мртвом телу заражене особе живе одржати, те на здраве прећи па их заразити. С тога постоје готово у свима уре1)вним државама и општинама нарочите саиитетско - полицмјске одредбе, како сс за време трајања епидемије има поступати при опреми и сахрани лешина оних особа, које су од заразе умрле. Обпчно се ујтим правилницима наређујс да се лешине од зараже.них особа одмах савесно десинфикују, а десинФекција се врши и опет — отровима. Завије се н. пр. у чаршаве, натопљене у раствор каквог јаког десинФикујућег срества — као што је сублимат, сичан, хлорни цинк, зезелена или модра галица, карболка ит.д. —■ па се тек онда даље опрема и сахрањује. Та срес.тва бирају се за тај посао и с тога, што су најјевтинија, те се могу лакше и за сиротпњу набављати. Ако бп се, дакле, у таким случајевима нослс нзвесног времена појавила сумња, да та особа није напрасно умрла од природис смрти заразом, која је у то доба владала, него је отрована: онда бп се при завршној оцени позитивног розултата хемијске анализе увек морало узимати у рачун, да је нађени отров могао бити употребљен као срество за десинФекцију, те после смртп доспети у тело, које је испитивано. То ваља у таким приликама имати на уму п с тога, што су многи појави код извесних, акутних (преких или наглих) заразних болести веома слични појавима неких врста акутног (преког пли наглог) тровања, те и последњи часови у животу заражене особе могу бити таки, да баш потврђују сумњу на смрт тровањем. Тако се н. пр. код многих и то баш код најжешћих случајева инФекције диФтеријом, шарлахом, богињама ит. д. јавља по гдекада упорно бљување и нагло опадап.е снаге у такој мери, да необавештена околина болесникова може с правом посумњати на тровање. 1 ) Код тиФа (врућица) и других заразних болести у цревима јавља се опет по гдекада уз јак пролив и жестоко бљување, а иролив и бљување су веома често први, па гдекада и једини знаци тровања. Најносле ваља нарочито истаћи, да има инФекција, које се по својим симптомима врло често нотпуно слажу са појавама неке извесне врсте тровања. Најбољи пример томе је азијска колера. Појави њени тако су слични појавима прн тровању арсеном, да и искусан лекар може за прво време битн у недоумици.' 2 ) — У г ) По овојој суштини и јесу ти појави зиаци тровања или интоксикације — токсинима, које заразне клице својим животом у телу изводе. 2 ) Оличност између појава код колере и појава ири тровању арсеном тако је .очигледна и потпуиа, да су је и сами злочинци у своју корист употребљавали. Тако се н. пр. зиа за једну кривичну парницу ове врсте. Владала је холера. У једној богатој породици помру од колере у сразмерно кратким размацима времена готово сви њени члаиови — тако, да их све наследи једна жена. С почетка, наравпо, то није могло упасти у очи, јер је холера доиста беснила и читаве породице сагирала, али се касније појави сумња, да је та жена — наследсгва ради —