Policijski glasnik

ВРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 35

овима тим случајевима могло бп се, дакле, десити, да баш појави саме инФекциозне болести код необавештених љ) г ди изазову сумњу на тровање, па да они — на осиову те сумње — траже лекарски преглед и секцију леша са хемијском анализом лешинских делова. Хемијска анализа би, наравно, могла констатовати ону врсту отрова, која је при опреми леша служила као срество за десннФекцију. и ако та особа није трована. Најпоеле ваља нарочито истаћи, да пма случајева и алонамерног или кривичног подмстања и иотуривања отрова у лешину или лешинске делове туђом руком — и то у разним циљевима. Тако се н. пр. дешавало, да су убијце у лешину своје жртве, коју су другом којом врстом насилне смрти уморилн, отров подметали, не би ли се касније истрагом и хемијском анализом у њој констатовао, па тај случај као самоубијство тровањем окарактерисао. Слични случајеви дешавају се и приликом спорова о каквом великом наслеству. Заинтересована лица покушавају н. пр. на све могуће начине, да свога противника (рецимо удовицу каквог умрлог богаташа, којој је он велики део своје имовпне оставио) нскључе из наслества. У тој намери дођу по гдекада и на мисао, да пред судом подмету тровање тестатора намерним потуривањем каквог отрова у његову лешину. — Најпосле има и тако покварених индивидуа, да ће из просте заваде, омразе или пизме намерно потурити отров у лешинукаквог (природном смрћу) умрлог члана породице, само да могу кривицу на омражену особу наметнути, и против ње кривпчну тужбу подићи. Начин, како таке особе злонамерно уносе отров ц објекте, који долазе па хемнјску анализу, у главноме је двојак. Или га ттодмстну непосредно у саму леппшу пре него што су исказали сумњу па трован.е, па тек оггда траже крпвично псле+)Сње, сксхумацију, секцију и хемпјску анализу,— или .је сумњавећ напред нзречена, па да се ислођењем потврдп, траже се а пађу се при самом ншљању лешннских делова за хемијску анализу згодне прилике, да им се отров дода. — По себи се разуме, да ће такп злочинцн своју намеру тнм лакше и поуздаиије извршитп, ако се нследник п обдуценат пе би строго ттридржавали правплппка прп прпбпрању. п шиљању матерп.јала за хемијску аналпзу, те тај матерпјал тако оспгуралп, <)а му се ништа не може ни одцзети ни додати. С тога бп пм увек бпла дужност, да тај матерпјал пошљу само у чистим, (звапично) запечаћенпм, а нрн том још и таким судовпма, који се ии с које друге стране (н. пр. са дуге пли данцета) не би могли отварати. На жалост баш код нас ностоји у томе правцу толикн нехат и иемар, да би се случајеви злонамерног

своје сроднике отровала. Иа основу те с} г мње и неких доказа у томе правцу поведе се кривично ислеђење, пареди ексхумација, секција и хемијска анализа лешева, који су били у питању, и копстатује препредено изведеи и ужасан злочин. Оптужена жена је доиста своје рођаке отровала арсеном — у оправданој нади, да ће се њихова нагла смрт под извесиим симпгомима, који личе на сиптоме холере, сматрати као емрт од холере.

подметања отрова у лешинске делове могли често понављати. (ПАСТАВИ'КЕ СЕЈ Д-р М. Јовановић-Батут.

П01ИЦИЈСКЕ НАРЕДВЕ (СВРШЕТАК) Писане и неписане наредбе, Наш закои познаје само писане полилпцијско наредбе и једино о њнма и говорп у § 326. крив. законика и чл. 43. зак. о уређењу округа и срезова. Вредно је, међутим, поменути, да поред ових писаних наредаба има и неписаних, усмеиих, које закон нигде не предвпђа, али их живот показује и на крају н закон прећутно признаје. То су оне усмене наредбе, које у случајима преке опасности издају полицијски органи у општем интересу, п које морају да се изврше, јср имају и санкције. Истина та санкција не састојп се у казни, већ у принуди, насилном извршењу, за то што су ти случајеви такве природе, да се под Формулс не могу подвести и што је, најзад, и сама принуда, као једна Форма полпцијске делатиости, довољна. Да поменемо, примера радн, јед^л од тих случајева, којп је и код нас врло чест: иожар или иоилава. Вода или ватра отму толиког маха, да се само брзим мерама може општа опасност отклонитн. Оннм полпцпскпм органпма, који су р таквим случајима Фупкцпонисалп, познато је, да има сопственика, којн нећеда оставе своје добро, већ пз очајања хоће да умру са њим. Усмеис нарсдбе полицпјских оргаиа, да се таква лпца силом уклоне са тпх опасних места, нису нпгде законом предвпђенс, алп се морају пзвршпти. Ако сопственпк пеће да пх сам нзвршп, илп да се по њпма уиравља, полпцпјскп оргаии, у опгптсм интересу, имају право п дужност, да пх сплом пзврше. Такпм наредбама, кад-п-кад, може се вређати и прпвидно право појсдинаца, нпр. нри пожарпма, кад ватра отме маха, срушити нзвесиу кућу до куће која гори, да ватра не би обузела остале. II ма да такве паредбе показују очиту повреду приватпога права, оне нпсу незаконите свс донде, докле су у сразмери са величпиом опаеноетн која је иретпла и докле су вршене у опгатем интересу, интересу друштва. За оцсну шггања о томе, у случају жалбе прнватних чије је право повређено, надлежан је но нашим законима суд, којп ће увек морати таквог чиновника и у опште органа полицијске власти, ослободитп одговорности, када нађе, да је та мера била потребна. У таквим случајевима треба имати на уму и то, да је полпцијски орган, који је такву наредбу издао, бпо представник друштва, које, као и сваки појединац, има право одбране од опште опасности. Ове усмене, написане, полицијске наредбе долазе у ред најтежих и иајделикатнијих Фуикција полицијских органа и показују одмах правог полицајца.

Неволике напошене из праксе. а. Поменуо сам, да многе полицијске власти пмају обичај, да при издавању ових наредаба прекораче границе датог овлашћења из § 326. крив. законика и да својим наредбама регулишу и оце случајеве, које јевећ законодавац регулисао. Примера ради да наведем чл. 40., 41., 44. и 71. Полицијских Наредаба за Београд од 26. јуна 1902. Бр. 18324., да и не помињем полицијске наредбе власти по унутрашњости. Летимичан поглед на § 329. тач. 8. крив. зак. показаће, да су сви ови случајеви из помеиутих чланова наредаба обухваћени овнм законским прописом и да су, према томе, ови члаиови незаконити. б. Делокруг важности ових наредаба ограничен је. Обзнана тих наредаба, као што се сада врши, није Уставу саобразна. Међутим, њихова важност обавезна је за све грађане, који се у реону где оне важе нађу и против њих што учине, па ма они били и из других места. Претпоставимо случај, да су те наредбе обзнањене и преко Српских Новина и да су у опште испуњени сви услови и олакшице за што боље упознавање грађана са њима, — па ипак правичност захтева, да се има законских обзира према грађанима из других места, када против њих поступе. Могућност, којој су таква лица изложена да против наредаба погреше, далеко је већа, него код грађана из самог места, за то, што они не могу зпати, све наредбе, које се преко Српеких Новина обзнањују. Кад-и-кад је таквим иаредбама забрањено оно, што је у месту где он живи, слободно; и кад-и-кад и оно, што он, по своме ступњу образованости, не можс да зампсли, да.се може забранитп. Зато би и било неправичпо такве случајеве третиратн онако псто, као и случајеве, хсада грађанн нз места што учине против наредаба. Треба имати на уму, да је 811111111Ш11 1118 «1111)1114 1Ш1Ша. В. Многи полицијски органи имају чешће обичај, да у специјалним случајима, а нарочито у оинма, где какав поступак грађапа нема карактерних знакова ни једног крнвпчног дела, подводе га под $ 326. крив. закона п доносе пресуде. Такав случај обичпо је један од оних, које је законодавац побројао у § 326. крив закона. Заборавља се у таквим приликама, да треба испунити и многе друге услове из § 326. крив. зак., па да таква радња извесног лица буде кажњива. Тако, потребно је да се такви случајеви изречно наредбама забране, да те наредбе буду правилно донете, обиародоване ит.д. и да тек по испуњењу свега тога. таква радња приватнога може бити кажњива. Један карактеристичаи иример такве наопаке примене § 326. крив. законика налази се у Збирци Одлука Државног Савега од г. М. Вукпћевпћа, а саетојп се у овоме: