Policijski glasnik

СТРАНА 68

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9.

»коју учине малолетницн, лица под ста„ратељством, слуге, шогрти, калФе н рад„ници, одговорни су родитељи, стараоци, »газде, мајстори и то само онда, ако нису »над својим потчињенима вршили дово»љан надзор. У том случају они ће се »заједнички са кривцима осуђивати на »плаћање накнаде штете и осталих тро»шкова. Та ће се осуда наплатити од њих »онда, ако кривци нису у стању да је плате или никако или од чести«. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Милош СтанојевиЋ ...♦!♦■.> КРИМИНАЛНА П0Л.ИЦИЈА (НАСТАВАк) Марија изјављује, да је нопозната жена носила један већи пакет, завијен у угаситу хартију. Али, зар јој нису казали, да је исечен Жанин леш нађен у једном великоме пакету, који је био увијен у сличну хартију? Халуцинација мале Метер јесте халуцинација туге, туге једног детета, које само види црно и бело. Непозната жена са бледом бојом лица и црном косом, у отворено-суром огрталу, црној сукњи и са црним шеширом. Она је још и побожно дете те с тога, сазнавши изненада за смрт Жанину, она у уобразиљи својој види своју малу пријатељицу како одлази на небо у друштву једне жене са Фризуром »а 1а У1ег§е". Требало је још мало, па да то буде лично Св. Богородица, која је сишла на земл,у да би одвела Жану. Измишљотина Метерове обична је детиња лаж, и то лаж детета критичпог доба, лажспонтана, невина и инстинктивна ; то је тренутна измишљотина наивности, која се није нарочито смишљала, и која је готово без везе. Најзад, то је лаж девојчице према својој мајци, тако ређи лаж Фамилијарна, која нимало није нечасна, и која је донекле чак и за поштовање. Марија затиче своју мајку у плакању и јецању. Да би је заинтересовала и одвратила од плала, она јој прича једну историју. Оваква лаж објашњива је, разумљива и извинљива. Она је изишла из уста преплашене и ужаснуте девојчице. Говорећи интимно са својом мајком, Марија није могла веровати да је неко прислушкује и шпијунише; да један представник закона стоји поред ње, спреман да озбиљно региструје њено детињасто и ветрењасто брбљање. Нико и не помишља да јој противречи. Напротив, власт једва дочекује њену измишљотину и даје јој суверени патент нееумњиве аутентичности. Видећи да је ствар схваћена озбиљно, и да јој се све на реч верује, девојчица се не усуђује да се повуче и да призна своју заблуду и обману. Она чак и данас тврдоглаво остаје при свом првом казивању. Сведоџба мале Метер проста је измишљотиња још и због тога, што је она апсолутно неспособна за озбиљно посматрање. Према обавештењима која смо добили од њене бивше учитељице г-ђце Ван Ланди она је испод средње интелигенције и потпуно способна за измиитл>отине.

Сведоџба Де Рашел Ван Ланди. Рашел Ван Ланди, стара 8 година, са станом у улици в Баекеи (< , школска је другарица Жане Ван Галк. Иоред овога, два детета беху мале пријатељице, које су се готово посведневно играле, после школе, пред Фламанским позориштем, преко пута стана Ван Галкових. Чим је сазнала за злочин, мала Раптел испричала је својим родитељима ово: „Неколико пријатељица и Рашел налазиле су се око 7 сати пред кућом Ван Галкових и играле школе. Жана се појавила на прагу куће, носећи у рукама кутију за рад. Девојчице су јој пришле и назвале јој добро вече. Жана се упусти у разговор с њима, отвори кутију за рад и показа им своје побожне слике, а за овим остави другарице и оде матери. Деца наставише игру. После кратког времена, Жана се понова појави и прође поред куће. Овог пута оиа.је била у друштву једног човека, који ју је одвео у правцу кеја »Ртеггев с.1е ТаШе® (т. ј. у правцу Запада). Они су продужили пут у овом правцу, и Рашел их је изгубила из вида. Човек је водио Жану с десне стране, пребцивши јој руку преко стаса и, сагнут према њој, говорио јој нешто живо. Овај човек имао је на глави мек шешир од ваљане длаке, врх одела горњи капут од угасите чоје; изгледао је млад; носио је доста кратку и брижљиво поткресану браду; лице му је било пуно и налик на лице сведоковог оца <( . И ако, у принципу, дечје сведоџбе треба примати са резервом, и придавати им само релативну вредност, у овом случају морамо примити казивање мале Рашел, јер оно потиче од детета разумног и достојног поверења, и садржи све карактере вероватноће, а нема ни трунке невероватноће, контрадикције и претераности. Који су едементи вероватноће ? 1. Рашел Ван Ланди не оптужује никакву одређену личност. Ова са довољном прецизношћу помиње Факта, која је дете њенога доба у стању да уочи. Она означује правац којим је злочинац отишао, његов тип, начин његовог хода поред Жане, и пишта више. 2. Пошто је Рашел видела Жану тренутак раније пре него што је прошла са непознатим човеком, па се још с њом разговарала и разгледала јој слике, то се нијо могла преварити у погледу њеног идентитета. То је, дакле, доиста била Жана, коју је Рашел видела. 3. Казивање мале Рашел тачно је и са једног другог гледишта. По њеном тврђењу, Жана се појавила са непознатим човеком убрзо пошто је напустила другарице, што значи, да није имала времена да купи бонбоне. Из овога, опет, излази, да је она пресретнута одмах по изласку из куће, и да није могла бити одведена далеко. 4. Извесно је, да је Жану одвео човек, а не жена, гао што су судска и полицијска власт у наивности веровале. 5. Индивидуа, која је одвела Жану, није губила своје време у објашњењу и дискутовању са дететом, нити му је пре-

длагала срамне ствари. Она, исто тако, није смела употребити силу у једној живој улици. 0. Начин, на који Рашел излаже Факта, јесте тачно описивање акта одвођења девојчице, и одговара у свему актима једног завођача. Завођач мале Жане сагиње се и говори јој; он јој пребацује руку преко стаса и на овај начин гура је поред себе, а у исто доба прича јој интересантне ствари. Невино, наивно и радознало, дете га пажљиво слуша. Залуђено и омађијано * лепим господиновим говором, оно, погуркивано његовом руком, корача несвесно и неразмишљено, и незнајући где иде. Оно, најзад, нема разлога да се плаши, пошто га господин води поред рођене куће и школе, и иде путем који је оно добро познавало. 7. Правац пута, који је означила мала Рашел, једини је могућан и вероватан. Жана је пошла од куће у намери да иде код мајке. Да би остварила овај пут, требало је да иде у правцу Северо-Иетока. Пошто није приспела до своје мајке, то је, несумњиво, враћена са овог пута, и птто је највероватније, одведена у противттом правцу, у правцу Југо-Запада, што ће рећи тачно у оном правцу који сведок означује. 8. Пошто нико није видео Жану са њеним завођачем. и ако време око 7 часова у вече није тако позно, значи да је завођач водио дете кроз најусамљенија и најмрачнија места у кварту, а такво је место кеј »Ртеггез с1е ТаШе% који је само с једне стране окружен грађевинама, у којима су смештене школе и велики магацини. На овом кеју налазе се свега две до три мале крчме, које само преко дана посећују лађари, а које су увече потпуно празне. Скоро је извесно да је злочинац ишао овим мрачним и немим путем, водећи Жану у свој стан. 9. У прилог Рашелове сведоџбе .иду и други, доста јаки морални елементи. Њен отац ради сам за себе каменорезачки посао, у коме га потмомаже и његова жена. То су честити људи, и потпуно здрави како у погледу моралном тако и у погледу физичком . Оног вечера кад је злочин извршен, мала Рашел остала је дуже на улици, у игри са другарицама, и вратила се кући тек у 7 Ч г часова. Њен отац опомиње се добро, да ју је због овога озбиљно изгрдио, и забранио јој да у будуће остаје тако дуго на улици. Кад је сутрадан чула за злочин, извршен над Жаном, мала Рашел испричала је родитељима како је у очи злочина видела Жану са једним непознатим човеком. У овом свом казивању она је остала постојана, и никад га, доцније, пије мењала. 10. Рашел Ван Ланди иде у женску основну школу, која постоји у улици »Сапа1 (< бр. 53. Њена учитељица, гђца Белпеп, и управитељица школе гђцаПерле, дале су нам, по нашој молби, ова обавештења о њој: дете плашљиво, али није лажљивица нити има јаку уобразиљу, интелигенције обичне и нормалне, која се може уврстити у бољу групу средњих. Због свега изложеног сведоџба мале Ратиел изгледа нам истинита.