Policijski glasnik

СТРАНА 70

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9.

изречема на основу § 62. желозничког полицијског закона и § 48. правилника за саобраћај од 3-ег августа 1884. год. с погледом на тач. 1. одељак 1-ви тариФе срп. држав. железница за возидбу путника и робе од 14. јануара 1891. год., а за расправу таквих питања Државни Савет, према чл. 5, зак. о свом уређењу и чл. 144. тач. 6 Устава није наддежан. С тога је одлуком својом од 9. јануара 1909 г. —■ № 141., а на основу чл. 25. саветског пословника, одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену.

Месно кафанско право губн се за по године од дана добиееног уверења, ако се тим правом не послужи и у том року не подигне или не отворк кафана. Н. Т., овд. месару, на његову молбу од 12. септембра 1906. год., решењем Министра унутрашњих дела од 23. сепгембра 1906. г. Н№ 20146, а на основу § § 7. и 8. уредбе о каФанама и § 13. уредбе о механама, одобрено је, да на свом плацу, на углу Њ.. и М.. улице, подигне каФану, чиме је на означеном плацу задобио месно механско право. Молбом од 1. јула 1907. год. Н. Т. се. обратио Министру унутрашњих дела и навео, да му је немогуКе било, да подигне једну модернукаФанузатако кратко време, па је.с тога молио Министра, да му, на основу чл. 9. уредбе о каФанама, продужи рок за подизање каФане још за годину дана. Мини.стар је нашао, да по § 9. уредбе о каФанама ко добије месно каФанско право, мора се тим правом послужити за ао године од дана, кад му је предато уверење, ако му Министар унутрашњих дела, на његову молбу, тај рок не продужи. Ко за ово време не подигне или не отвори каФану, губи добивено месно каФанско право, и ако доцније жели отворити каФану, мора са свим изнова поступити по § 7. овог закона, као да то право и није добио и мора платити изнова прописну таксу. Молиоцу је предато месно каФанско право на дан 4. октобра 1906. год. и по томе њему је рок за подизање и отварање каФане био 4. априла 1907. год., а он дотле кафаву није подигао ни отворио, већ је поднео молбу за продужење рока тек 3. јула 1907. год., када.му је, дато право угашено, С тога је на основу § 9. уредбе о каФанама решио, да се молилац одбије од тражења као противзаконог, и да изгуби дато му месно каФанско право под 23. септем. 1906. г. № 20146, с тим, да ако жели да поново ово право задобије, има се за то поново обратити молбом и таксу поново платити. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је решење Министрово правилно' и на закону основано, па је с тога одлуком својом од 9. јануара 1909 год. Бр. 136. одбацио жалбу као неумесну. Продају пресних, неизрађених опанака, семопаннара могу вршити и бакали и дућанџије. ЕснаФ опанчарски у Параћину обратио се начелнику среском молбом, у којој је

представио, да на штету законих мајстора, противно свима прописима законским и еснафској уредби, сви без разлике бакали и дућанџије продају пресне опанке, па је молио за заштиту опанчара. Начелник срески нашао је, да у Параћину постоји еснаФ опанчарски, који својом израдом подмирује не само варош но и околину, ка и то да је среска власт још 22. јануара 1896 г. № 275., на основу еснафске уредбе, забранила трговцима, који нису онанчари, продају пресних опанака на ситно. С тога је решењем од 6. марта 1908. г. № 14555, на основу § 3. и чл. X. додатка к уредби о еснаФима, с погледом на прописе тач. 1. и 2. § 73. и тач. 2. § 83. уредбе еснаФске, забранио свима трговцима, дућанџијама и бакалима, који нису члановн еснаФа, да у својим дућанима могу продавати на ситно говеђе и свињоке непрерађене опанке, већ само могу продавати целе коже на квантум. Решење ово одобрило је начелство окружно решењем од 20. марта 1908. г. № 2840, а решење овога одобрио је Министар народне привреде својим решењем од 23. маја 1908 г. № 4318. По изјављеној жалби од стране два трговца, Државии Савет нашао је да решење Министрово не одговара закону из ових разлога: По § 83. уредбе еснаФске од 14. августа 1847 год. и допуне истог параграФа од 29. јануара 1849 год., еснаФски трговци могу у својим дућанима, осим еспапа од њине нарочите трговине, држати и продавати готове израђене послове од оних заната, који се у земљи никако или мање и лошије раде; а тако исто и оне урађене послове, које би од наших земаљских мајстора узимали и у комисион примали да их продају, — но ово само по одобрењу полицијске власти. А по § 82. исте уредбе, може сваки од поменутих еснафских трговаца још н спекулирати и трговати раном. живом стоком и пронзводима од сваког рода ове стокс, као што су коже, маст, и т. п. Продавање говеђих и свињских кожа на мање делове није забрањено ни овим, ни другим одредбама еснаФске уредбе, јер осечене ваше од кожа нису израђени опанци, него материјал за грађење опанака. По томе ни пачелник срески није имао законског ослонца да ту продају жалиоцима забрањује, нити су начелство окружно и Министар могли такву одлуку среске власти одобрити. С тога је Државни Савет одлуком својом од 16. јануара 1909 г. № 298. поништио решење Министрово. Нанелннк окружни није надлежан за расматрање одлуке (кружне Скупштине, којом разрешава од дужности окружног деловођу. Окружна скупштина округа п... на свом VIII. састанку од 25. септембра 1907. год. № 73. решила је, да се окружни деловођа П. М. разреши од дужности окружног деловође. Противу те одлуке II. М. жалио се начелству, и тражио, да се она задржи од извршења. Ну начелник окружни, налазећи, да по закону о уређењу округа и сре-

зова, а ни по ком другом законском пропису, начелник није овлашћен да расматра овакво одлуке окружне Скупштине, пошто овде није случај из чл. 14. помен. закона, те да се моЈке упуштати у расматрање одлуке окр. окупштине, решењем од 2. октобра 1907. № 16118. одбациоје жалбу као неумесну. Ово решен.е оснажио је и Минмстар унутрашњих двла својим решењем оД 1. новембра 1907. № 20157. Но изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је решење Министрово правилно, а жалитељ ако налази да је повређен уговор, аакључен између њега и округа, њему не стоји ништа на путу, да се обрати надлежном суду, ако хоће и успеху се иада. С тога је одлуком својом од 20. јануара 1909 г. № 415. одбацио жалбу као неумесну. Јос. К. Ст.

Одлука опште седннце Касацрног Суда. И аорез, који чиновник илапа и ароценат за иензионц фонд за удовицу и децу умрлих чиновникр,, имају се обустављати и наилаИивати из оне иоловине илате чиновничке, из које се врше и обуставе за ириватне иовериоце, тако да једна иоловина систематскв илате чиновничке остаје њему неокрњен а за издржавање н>егово и његове аородицв, Господин Министар правде, актом својим од 29. јануара тек. год. № 16238/909, тражио је да Касациони суд услед захтева г. Министра Финансија, од 6. децембра 1909. г, № 20016, донесе одлуку о томо: „шта се у случају забрана и других обустава од чиновничке ила.те има рачунати као иоловина илате, из које се ириватни не не могу наилаКивати а са обзиром на иорез и ироценат за иензиони фонд, то јест, да лц се иорез и речени ироценат имају одбијати од целе илате чиновничке или пе се наалаКивати само из оне иоловине, која св обуставља зарачун ириватних иоверилаца". Касациони је суд, на основу тачке 2. § 16. свога устројства, у својој општој седници проучио ово питање и нашао: »По тач. 7. § 471. грађ. суд. поступка, више од половине плате (односно пенсије) не може се у попис узети без и да сам дужник одобри, сем случаја предвиђеног у § 58. закона о чиновницима грађанског реда". „Кад, дакле, сам закон нарочито наглашује, да само у случају § 58. закона о чиновницима грађанског реда, може бити речи о обустављању већег дела чиновничке плате, а ни у ком другом случају више од половине, онда Касациони Суд иалази, да је смисао закона тај, да чиновнику у сваком случају, сем горе поменутог изузетка, има остати једна половина плате неокрњена, што се дајеправдати и јавним интересом, јер се чиновник, имајући на овај начин обезбеђену половину плате за издржавање своје и своје породице, може сав посветити пословима државне службе«. »Са наведенога Касациони Суд сматра, да се ни порез ни проценат за удовички