Policijski glasnik

(ЗТРАНА 74

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

гасе јавну акцију или казну, застарелошћу, амнестијом, смрћу, и т. д. IV. Из тога што је новчана казиа, казна, резултује такође да као свака казна она додлежи правилу а не стицају у злочином и преступном делу (чл. ,466. Франц. кр. Лост.) и правилу о стицају у предмету који суди нижа полиција. Ово питање данас не подлежи више дискусији и његово је испитивање у вези са теоријом коју Кемо даље изложити. По нашем кривичном закону, као што емо то већ видели у случају стицаја »пре»ступљења за које свако закон доноси »новчану казну, кривац ће се осудити да »плати за свако®; (§ 69. г. кр. зак.) „но, »ако се таква преотупљења стеку са пре»ступима или злочинствима, за која закон »лруге казне доноси онда ће се осуђи»вати и на новчану казну и на оне друге казне®, само што ће се у овом случају извршити претварање казни по § 28. кр. закона. * * * Поред новчаних казни, било искључиво казнених било искључиво гџађанских, чије смо карактере одредили, зар не постоје новчане казне које су изречене у исти мах као казна и као накнада? Овај мешовити карактер јуриспруденција је придала Фискалним новчаним казнамакоје су прописане у материји царине, аосредних иорез а, трошарине, прво, из те консидерације што је за иступе по пореским законима, пошто се они казне само због гатете коју лричињавају Фиску а не због њихове унутрашње неморалности, фискална новчана казна изречена много више за то да би се накнадила штета него да се казни кривац. Овим се у осталом, објашњава што администрацпје царинске и иосредних пореза имају у исти мах, као представник Фиска, право да поведу јавну акцију ради примене новчане казне и право да се равнају о овој казни било пре, било после изречене осуде. Ова асимилација Фискалних новчаних казни са накнадама постављена је у скоро свима одлукама и оснива с.е на неколиким текстовима позајмљеним из Фискалног законодавства. („Сопственици робе биће гр ађански одговорни, за дело њихових ®актора, агената, слугу и домаћнх, задажбине, конфискације, новчане казне и трошкове" чл. 20. Франц. зак. о царини). Међу тим је ова асимилација карактера накнаде са казненим карактером фискалних новчаних казни контрадикторна. Повчане су казне у Фискалној материји казне или накнаде; треба бирати, јер карактер казне искључује карактер накнаде. „Ја сматрам 1 ) дакле, да је представљена »са овим генералитетом примене, тео»рија о мешовитим новчаним казнама не»тачна, јер члаи 10. крив. зак. каже нам »да је осуда на казне које је закон уста»новио увек изречена без штете, за рестиптуције и накнаде штете које се могу дуу,говати странкама с( и да Финансијске ад»министрације имају у принципу право, »које им никакав текст не одузима из»рично , да суде не само о примени казне, »него и осуди преступника на накнаду ') СгаггаиЛ. Стр. 237.

»штете. Оно што је истина, јесте то, »да постоје сиецијалне одредбе које за »поједине Фискалне новчане казне изгледа »да одетрањују једно или друго од деј„става која произлазе из искључиво ре»пресивног карактера казне". Такса новчане казне не може бити утврђена к рггоп законом. Ма колика да буде њена цифра, била би увек или одвећ незнатна за богате или сувише велика за сироте. Алп да би се утврдио пропорционалитет може се базирати, према најразличнијим казненим концепцијама, час на кривици, час на имовини осуђених. Она се може утврдити такође и комбиновањем ова два елемента. Начини утврђења новчане казне који су било практиковани, било предлагани своде се на пет. 1°. Цифра новчане казне одређена је самим закопом. У овоме случају новчана казна зове се утврђена : она не варира ни према кривици, ни према имовини деликвента, ни према околностима деликта: она је увек нодједнаке суме. У старом Француском праву казне које нису биле произвољне, биле су у ошпте утврђене. Данас налазимо само неколико ретких примера утврђеннх новчаних казни. 2. Такса новчане казне утврђена је законом, али њену циФру процењује судија. Овај начин утврђења суорета се било кад је цифра новчане казне базпрана на штети која је причињена жртви, било кад је базирана на користи коју је деликвент извукао. Овај начин утврђења новчане казне има превагу над претходним у том смислу што води рачун у извесној мери о озбиљности деликта, али се не бави довољно било субјективном кривицом деликвента, било његовом личном имовином. 3. ЦиФру новчане казне одредио је потпуно слободно судија : тада је новчаиа казна арбитрарна. Такса може бити утврђена, у сваком случају, водећи рачун не само о околностима дела и кривици учипиоца, него још и нарочито о његовом имовном стању. Систем арбитрарне новчане казне био је опгпте право старе Француске. Данас је изчезао услед тријумФа легалитета казни и у ретким случајевима у којима би закон прононсирао новчану казну а није одредио њену цифру, имала би се обележпти на основу општег система казни, граница власти судије. 4°. ЦиФру новчане казне утврдио је судија, али у границама које је одредио закои а ргГогГ. Ове границе могу бити вигае или мање шире. Систем који преовлађује у законодавствима састоји се у утврђењу једног максимума и минимума. Судије могу тада према околноотима да изреку било минимум, било максимум, било једну средњу циФру између ове две крајње границе; али они не би могли ни да си1)у испод минимума без декларације олакгаамних околности, нити да пређу максимум. Ове две границе изгледа, у духу закона, да су намењене да играју у материји новчане казне исту улогу као и у материји лишења слободе, т. ј. да пењу казну према озбиљности учињеног дела, не бавећи се имовином деликвента. Истина је, да судија може да води рачуна о овом елементу и да је дужан да о истом води разумно рачуна. Али су порицали

даје то могућно судији, "да"он има право и вољу да то чини довољно. Зар овај поступак утврђењановчане казне између једног минимума и једног максимума, који је обичан поступак наших закона нема за'резултат доиста да наложи казне чији ће минимум бити увек одвећ тежак^за сиротног а чији ће максимум бити скоро илузоран за богатог? Ова критика није основана, јер треба приметити с једне стране, да"декларација олакшавних околности кадје могућа, допушта судијама да редуцирају скоро неопредељено новчану казну испод њеног законског минимума; с друге стране закон изриче скоро увек у исто време кад и новчану казну, казну затвора; и судије могу тако разумном комбинацијомиумереном ирименом ове две казне, да ублаже неједнакост репресије која је нераздвојна са утврђеном и изолованом новчаном казном. Дешава се кад што, —■ и то је прост варијетет обичног система, —^ да'*уГместо да се даду судији две утврђене циФре а ртхотГ, закон овлашћује судију да изрече једну новчану казну која варира. између оволиког или оноликог дела недопугатене користи која је прибављена деликтом или штете коју је деликвент иричинио жртви. Тако Француски кривични законик у материји лажне исправе у чл. 163. допушта судији да изрече новчану казну: »до четвртине недопуштене »корисги коју је лажна исправа приба„вила или била намењена да прибави ви»новницима злочина или деликта, њиховим »саучасницима или онима који су учи„нили употребу лажне исправе. Наш кривични законик у § 284. за лихоимце садржи сличну одредбу. (»Новчана казна »може се до три пут онолико досудити, »колико од лихоимца неправилно прибав»љеие или намерне користи износе, а по»ред тога у повторном случају затвором О од три до дванајест месеци®). (свршиће се) Милош СтанојевиЂ

КРИМИНАДНА ПОЛИЦИЈА (НАСТАВАк) Сведоџбе које се односе на налазак пакета с лешом. И у овом правцу власт је примила две важне оведџбо, и сву пажњу поклонила оној невероватнијој. Сведоџба ККана Батиста Де Конинка. Занатлија, Шан Батист Де Коиинк, стар 22 год. који је у времену извргаеног злочина станоиао у улици „Иеига", бр. 23.. у Брислу, дао је пред влагаћу ову озбиљну изјаву: »7. Фебруара, око И 3 / 4 сата, ноћу, то ће рећи на неколико мхтнута пре но нгго је нађен сумњив пакет, Де Конинк је видео једну индивидуу, која је носила један пакет, сличан ономе у коме је био леш детињи. Де Ковинк је долазио од »р1асе с1и ВатесН", дакле с Југа, и враћао се улицом »Баекеп® у свој стан, у улици „Р1еиг8 К . Носилац пакета такође је ишао