Policijski glasnik

БРОЈ 13.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАБА 101

По жалби, иадзорна власт одобрила је одлуку одборску као на закону оснопапу, а жалбу одбацила као неумесну. Противу решен.а надзорне власти К. М. Н. изјавио је жалбу Министру унутрашљих дела, п Министар је нашао, да за расматрање овог предмета није надлежан са ових разлога: 116 чл. 152. зак. о општинама за расматрање решења опшгинског суда и одбора надлежна је надзорна власт. која је, у овом случају, по својој надлежности и поступила. По чл. 170. истог закона, жалбе противу решења и одлука надзорне власти изјављују се Државном Савету, према чему за расматрање и оцену ожалбеног решења надзорне власти Министар није надлежан. Са тих разлога решењем од 12. децембра 1909. год. П№ 26508, одбацио је односну жалбу као ненадлежно упућену му. По изјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да је ожалбено решење Министрово правилно и на закону основано, па је, на основу чл. 170. зак. о општинама, одлуком од 11. марта 1910 год. № 1743. одбацио жалбу као неумесну. Све жалбе по закону о општинама изјављују се у року од пет дана од дана саопштења одлуке или наредбе, а проткву радње збора, од дана кад је био збор, не рачунајући у рок дан саопштења или дан збора. Одбор општине црно-травске на свом састанку од21.августа 1909. год. донео је одлуку, да одобрава Јовану Ц., столару онд., да на реци Чемерштици подигнс једну стругару. Ову одлуку одбор је донео на основу чл. 30. тач. 2. става II. закона о водама, и исту одобрила и надзорна власт решен-ем својим од 5. септембра 1909 год. № 12971. Противу овог решења надзорне власти изјавио је 6. јануара 1910. год. жалбу Државном Савету одборник општински Милча С., наводећи да је решење неправилно и да не одговара закону. ТреКи одсек Државног Савета одбацио је ову жалбу као неблаговремено поднесену, пошто се из акта види да се жалитељ, према чл. 171. закона о општинама, није жалио у року од пет дана.

Општински кошеви морају се подићи само на имању у непосредној близини општинске зграде и на местима са повољним технинким условима. Збор општине јовањске на дан 3. новембра 1909. год. донео је одлуку, да се општински кош подигне на плацу Иавла П., механције ондашњег, стим, да се Павле обавеже, да никада од општине никакву кирију неће тражити. Надзорна власт решен.ем својим од 12. јануара 1910. год. Л» 402, обуставила је од извршења зборску одлуку са разлога : што је противна чл. 13. закона о општинским кошевима, јер је решено да се кош прави на приватном имању и по-

даље од општинске суднице; а сем тога, што изабрано земљиште не одговара техничким захтевима. С тога је сва акта овог предмета заједно са својим решењем доставила Министру унутрашњих дела, а Министар, налазећи, да зборска одлука не одговара чл. 13. закона о општинским кошевима, по коме се општински кошеви морају подићи на имањима у близинн општинске зграде и на местима са повољним техничким условима, — лослао је, на основу чл. 152. зак. о општинама, сва акта Државном Савету на коначно решење. Трећи одсек Држрвног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано, па га је с тога одлуком од 11. марта 1910. год. Л» 1891, одобрио. Јос. К. Ст.

Одлука опште Седнице Касационог Суда II ао истуиним делима, кад арвостсаени суд доноси аресуду, има се кривична одговорност оатуженог ценити ао крив. суд. аост. а не ио иолициској уредби. Код смедеревског првостеп. суда, одговарали су Ж. С. и М. С. задело опасне крађе, кажњиво по § 223 т. 2. крив. зак. По свршеном извиђању на претресу суд је утврдио, да не стоји дело из § 223 т. 2. већ иступно дећо кра^е кажњиво по § 391. крив. зак. и ценећи одговорност оптужених по полиц. уредби оптуж. Ж. осудио је на 20 дана затвора, а оптуж. М. ослободно казне као невиног. Апелацпони Суд је својом пресудом Л» 3737, одобрио пресуду првостеп. смедеревског суда. Но по жалби држав. тужиоца Касациони Суд примедбама својпм № 11802, поништио је пресуду Апелационог Суда са разлога: »Према § 220 крив. суд. поступка, суд има само оно за истинито сматрати, што је по прописима кривичног судског поступка доказано, без обзира на то, по каквом делу оптужени одговара. Па како је суд противно наведеном законском пропису поступио, јер је кривичну одговорност оптуженог Ж. и М. по делу из § 391. I. одељ. казн. законика ценио по полицијској уредби, то ни пресуда, која је заснована на таквој оцени доказа не може опстати". Апелациони Суд није примио поменуте примедбе Касац. Суда већ је дао противразлоге под № 111. „Ван сваке је сумње, да се по § 220 крив. суд. поступка има за истинито сматрати само онО, што је по прописима закона о кривич судском поступку доказано. Али како суђење иступних кривичних дела у случајевима из § 210 крив. суд. поступка с.пада у надлежност првостепених судова као изузетак, Апелациони Суд налазн да се кривична одговорност оптуженог Ж. и М. не треба да цени по законику кривичног судског поступка, који предвиђа поступак за дела, која спадају под редовну судску расправу и редовно оуђење, већ по полициској уредби, као поступку, који једино важи за извиђање и суђење иступних дела®.

»Овако схватање: да за кривичну одговорност оптуженика за иступне кривице, и ако псте суде судови, важе прописи полиц. уредбе, нма наслона у гледишту, што се према закону о шумама кривична одговорност дотичног оптуженика цени по закону о шумама, који прописује, кад се има узети за доказано да је ко учинилац горосече и осталих дела, која се казнс по том закону." „У осталом, не може со ни замислити, да је законодавац хтео да кривце ослободи казне за иступе, које би судовп првостепени судили зато, што њнхова крнвична одговорност није доказана по кривичном поступку. Кад би се тако узимало, онда давање иступних кривица у суђење првостепених судова не би могло бити ни чим оправдано и имало би рђавих последица, да би се кривци, и ако им суди строжији суд, пзвлачпли испод заслужене казне". »Правилност оваквог схватања Апелационог Суда утврђује и досадања пракса судска, по којој су првостепени судови за иступе употребљавали доказе по полицијској уредбн, па то и Апелацнони и Касациони Суд одобравалн. Са наведсннх разлога Апелациони Суд налази, да је полицис. уредба овде правилно примењена. к Касационн Суд у својој општој седнице усвојио је примедбе свога I. одељења, а противразлогс Апелац. Суда одбацио, и према оваквој одлуци, Апелациони је Суд пресудом №2161 ослободио оптуженог Ж. из недостатка довољних доказа, коју је и Касациони Суд решењем № 10010 одобрио.

Одлука опште седнице Касационог Суда. Да 6и аостојало дело из § 425. крив. зак., није довољно да је чиновник кога само ошамарио, всп да га је тукао или туИи дао, која радња долази иод иојам злост ављања. Првостеп. крушевач. суду био је оптужен А. Ј. писар срески, што је истукао М. С. земљ. који је на кулуку био, и прн коме је оптуженп пастојавао. Државпи тужилац га је оптужно за дело из § 125 каз. законика, но првостепени суд је по извиђању на претресу нашао, да у радњи оптуженог стоји дело јавне увреде кажњиво по § 213 у вези са § 131 крив. зак. и казнио је оптуженог новчаном казном. Апелациони Суд је нашао да овде стоји Дело из § 125 крив. зак., јер га је оптужени учинио у званичној дужности као писар полицискн. а за појам овога дела није потребно да постоји и повреда тела на оном лицу, које је било иредмет самовласне туче или прекорачења границе власти законом одређене од стране чиновника или службеника општин. као што то погрешно узима првостеп. суд. И према оваквој квалиФикацији казнио је оптуженог затвором. Но по жалби држав. тужиоца и браниоца оптуженога, Касациони Суд прнмедбама својим № 4882, поништио је пресуду Апелац. Суда са разлога: