Policijski glasnik

СТРАНА 170

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

даје. За закључење продаје овде је иотребан само тај услов: да јо престало надметање. Разлог овај разлици, између продаје покретних и непокретних добара лежи, без оумње, у томе што се, махом, код прпнудне наплате из покретних добара има да прода толики број ствари (н. пр.. када се продају ствари какве трговачке шш Фабрпкантске стечајне масе — § § 142. а 155. Зак. о Стец. Пост.) да би принудна наплата ту могла врло дуго трајати, ако би се, за закључење продаје сваке од пописаних покретности, морало чекати да прво про1 )0 четири часа по подне. Осим тога, покретне ствари, већином, имају ман.у вредпост ного непокретне, због чега код њих и лицитирање траје краће. Услед те диФерепције у вредности између непокретпих и покретних добара, законодавства, у ошнте, окружују многобројнијим гарантнјама правно трансакције код непокретних добара него код добара покретних. Према томе, продаја покретпих добара потпуно јо правилна, и ако је закључена пре четири часа по подно, нити би она зато могла бити уништена. У осталом, и за покретне ствари важи правило постављено у §-у 480. да »Што со једног дана не прода, наотавиће се следоћег дана", наравно на онај иоти начин као и првога дана, т. ј. продаја ће се и тога дана моћи закључити само ако јо надметање престало, па ма то било и пре чотири часа по подне. Није ово једина разлика, у погледу продајне нроцедуре, између покротних и непокретних ствари. Има их јотн, од којих ћемо напоменути само ове: § 488., који говори о разлици између протоколајавне продаје непокретне (став први) и протокола јавне продаје покретне (ставдруги) ствари; § 506., по коме се, у начелу, јавна продаја покретних ствари не може уништити (став први); § 483., који прописује да: »Јавно се продаје за готове новце, који се полажу за покретну ствар одма, а за пепокретну најдаље шеснајести дан после свршене продаје" (став први, нзмена од 19. Априла 1885. год.); § 466., где (првн став) отоји да ће полициока власт »пописати и проценити најпре покретне ствари, а ако оне не залегну, и неиокретне, па продати их" 1 ) и т. д.. В. још § §-е 464., 466., став други (допуна од 19. Априла 1885. 36. 41. стр. 135.), § 473., 474.. Када је таква разлика, код егзекутивне наплате, између покретних н непокретних ствари, онда из тога излази да извршна власг не може јодну покретну ствар иродати у оној Форми у којој се продају ствари непокретне и У1се уегаа. Таква радња власти била би закону противна, а продаја, ако је она имала за предмет непокретна добра, могла би се уништити, односно могла би дати, по §-у 506., став први, места накнади штете, ако су се продавале покретне ствари, а и самом уништају продаје, и у овом последњем случају, »ако би било злоупотребљења и не-

') А. Ђорђевпћ, ор. сИ., II., 1., отр. 513..

поштења од стране извршитеља и купца ствари" (§ 506., став први гп /чпе). Из овога видимо колико је, и код прпнудне иаплате као и код многих других иравних института, важно зиати да лп је извесно добро ненокретно или покретно. И овде, дакло, добијају своју важност одредбе § §.-а 185. а 190. Грађ. Зааоника, у којима се говори о томе које су ствари покретне а које непокретне, што значи да ће често пута извршна власт имати, код сгзекутивне процедуре, да расправи тешкоћо којо изазива примена горњих прописа. Наравно да и ту, као и иначе код јавних продаја, радња те власти подлежи, на жалбу заинтересованих, контролп судске власти. Тако, н. пр., нзвршна власт неће сваку зграду продати, као непокретну, по прописима који важе за продају добара те врсте, јер зграда не мора увек бити непокретна ствар. И заиста, ако оно што се на земл,и налази није са овом у онаквој вези какву тражи § 189. Грађ. Законпка, то се неће сматрати као непокретно добро, већ ће задржати своју природу покретне ствари. Такав је случај, н. пр., са онпм сеоским вајатима који нису у земљу укопани ни узидани, који, дакле, нису, својим тсмељем, 1Ј земљи већ су просто иа земљи: такве зграде су покретпе ствари, н као покретно ћосе, при принудним наплатама, и продавати. Исто то важи и за водонпце на Дрини, Савп, Дунаву и Морави : н оне су покретне ствари, јер њихова веза са земл.ом, — ланци — ие одговара захтевима §-а 189. Грађ. Закоиика. 1 ) (наставиће се) Ж. ПериЂ

КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА

(паставак) IV. Хипотезе. Оотаје нам сада да испитамо разне хипотезе, које су створене поводом злочина над Жаном Ван Галк; да контролшиемо њихову основаност, и да оценимо њихову вредност. Почнимо са најкомпликованијом и најневероватнијом од њих. Прва хииотеза: злочин из освете. Жапа Ван Галк ванбрачно је дете Франсоазе Ван Галк и Пјера С... типограФа. После Жаниног рођења, њен отац оженио се другом женом, али је, и поред тога, продужио односе са својом првом метресом. Законита Пјерова жена, љубоморна на своју рнвалкињу и њено дете, могла је удесити најсвирепију освету. Увређена у својим најинтимнијим осећајима и у свом супружанском достојанству, она је могла овоју непријатељицу дочекати и смрвити уњеној материнској љубави. У овом цмљу она је могла наћи каквог старог развратника и предатн му ванбрачно дете свога мужа из мржње према његовој пријатељици. Пошто је смрт детиња непредвиђено наступила, нађен је одмах један

1 ) В. нашу расправу: О арвенственом араву наалаге између државе и хиаотенарних аоверилац а, стр. I 4..

болнички помоћник за парање лешева, који је пристао да ишчеречи детпњи леш, после чега је један улични комисионер однео и оставио пакет у улицу »Шгоис1е11е8 (< . Је ли иотребно нагласити, да јо ова страшна и невероватна хипотеза, која би од једно гнусне и баналне кривице створила мрачву и сепзацијону аФеру, морала отпасти као иооснована после иолицијске истраге? Друга хииотеза: злочин иодводачице. Ова хипотеза у главномо је почивала на овим двама Фактима: а) на иаглом оддаску Жанином, и б) на њеним оусретом са малом Метер. 1. Факт, гато је Жана отишла журно из стана, не сачекавши свога доду, доказивао би, према мишљењу полиције, да јс она пмала некн састанак. Налазимо, да јо овај аргумепат без икакве вреднооти са ових разлога: Ире свега, састанак се по заказује дотету од осам година. Осећај нестрпљења за одласком, којн је Жана показнвала, био јо сасвим природаи код девојчицо њеногдоба: она је читав сат очекивала свога доду пре него што је отишла матери. Састанка није могло бити већ ни и по томе, што нико није могао предвидетн да ће сс стари Ван Галк овог вечера задржатн у канцеларији. Шта више, да је мала Жана имала састанак, она би по изласку из куће отрчала па исти, а не би се зауставила пред кућом да разговара са другарицама и да им ноказује слике. Сам овај Факт довољаи је, да поруши сваку хипотсзу о састанку. И иајзад, да јо какав сусрет са дететом био предвиђен, његов » завођач снабдео бн со, без сумње, бонбоном или слаткишима да би га што лакше одвео. Извршена секција доказала је међутим, да дете није јело никаквих слаткиша. 2, Што се тиче сусрета Жаниног са Маријом Метер, ево шта ми о њему мислимо: Онога вечера, кад је злочин извршен, око 7 часова, мала продавачица новина видела је Жану Ван Галк у улици „Соттегсап^". у разговору са чувеном и непронађеном подводачицом од 20 год., са фризуром „а 1а УЈег^е«, и у »сатск« у отворено суром и т. д. Видоли смо већ колнко је приповетка овог младог сведока невероватна, Фантастична, непостојана и несмишљена. Али, чак и кад би казивање Метерове било потпуно истинито и тачно, Факт што је Жана виђена у разговору са једном непознатом женом, не би ништа доказивао. Жана је одговорила: л Не, не«. Шта је ово значило ? Је ли мала живо одбила гнусан предлог? У том случају она би измакла силовању и смрти. Треба ли допуститп да је непозната — ако оеа доиста постоји — била мизерна подводачица. само зато што се она није могла пронаћи? Ми потпуно разумемо, да се иоштена и невина жена уздржава од ннтервенцпје у једној жалосној, а донекле и опаспој аФери силовања. Она је унапред предвиђала, да би била изложена непријатним и опасним питањима. Питали би је: шта је радила с дететом, где га је оставила,