Policijski glasnik

СТРАНА 226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29.

убистава, и то: у вароши Београду 2, у срезу пчишском 2 и по 1 у срезовима: оба коЈ1убарска, ваљевском, гружанском, лепеничком, крајинском, расинском, ресавском, деспотовачком, азбуковачком, рамском, пон:аревачком, љубићском, тимочком, триавском, драгачевском и у варошима: Крагујевцу и Крушевцу. Ова самоубиства извршена су : вешањсм 10, ватреним орхужјем 10, дављењем

у води 2. Узроци њиховом извршењу леже: у болести за 6 случајева, у страху од казне за 2, у душевном растројству за 2, у домаћим неириликама за 2, у частољубљу за 1, у старачкој изнемотлости за 1, у жалости за 1, у домаћој расири за 1, а за 0 случајева узроци су неиознати. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К Р У 3 И

Округ београдски • • ваљевски • • • врањски • . • • крагујевачки • крајииски • •• • крушевачки - моравски • • • нишки ■ - • пиротски • - • иодрииски • - • ножаревачки • • руднички - • • смедеревеки тимочки . . тонлички ■ • ужички • • • чачански • - « • Управа града Београда

Свега:

23

о

27

11

а с а> Н

Н 8 3 ^ х к % «

20

1

1

1

9

1

2

4

2

•2

1

4

3

5

1

1

4

2

2

1 1

3

2

2

3

-

10

_

1

14

-

2

2

-

1

2

-

1

4

_

2

-

2

13

-

2

89

17

22

° 3 8 5 м

Из канцеларије Антропометријско-Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 20. јула 1910. године АБр. 1382. у Београду.

СТРУННИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Код продаје непокретних добара, даје се, у аустриском праву, извесна сигурност, од стране лицитаната, ради извршења свих оних обавеза које леже на највећем понуђачу. Ио §-у 147. ЕхекиИопвогс!пип^-а, ако друкчије није извршни судија наредио, та обезбеда мора износити најмање десети део од процењене вредности непокретнога добра и његових пертиненција (»...гит тјпс1е81;еп с!еп гећп(;еп ТеО с1оз 8сћа1кип§8луег1;е8 с1ег Б1е§еп8сћаГ1, ипс! с!ев Хићећогв«). 1 ]

') Други и трећи став §-а 147. истога Закона говори о томе који од надметача није дужан дати обезбеду. Да приметимо да, противно ономе што бива код иас (в. §. 179. Аустрискога Ехеки1тпз-огс1пип#-а), поверилац који је тражио извршење (с1ег ђе!;ге1ђеп (1е 01аиђј§сг), као и надметачи који, на иопиеаној непокретности, имају прибележених џримања, немају

Кауција дата од стране најве^ега надметача остаје све дотле, по § 148. став први, док тај надметач не испуни све обавезе које је на се примио на лицитацији или док судока одлука којом се одбија од тога да му се нописана непокретност уступи (»1)18 хиг гесМвкгаШ&еп Уег8а§'ип§ с1е8 2и8сћ1а^е8«) не постане извршна. Осталим, пак, лицитантима кауцијасе враћа(§ 149. Ехеси^опбог^пип^-а). 1 ) Немачки Грађ. Суд. Поступак овде је друкчији: по њему не постоји, код јавних продаја непокретних добара, опшга обавеза, за надметаче, да положе претходно кауцију. Немачки је систем ту ова-

но аустриском Ехеки110И80гс1пип&-у право на ослобођење од давања обезбеђења (81сћегће11з1е181;ип^), на основу самога закона: у трећем ставу истога параграФа стоји само то, да судија може бити овлашћен, у условима продаје, Уег81е1&егип^8ћес1ш§ип§еи, тим лицитантима »ете ћебопс1еге 81сћегће1181е1б1;ип§ ^апг о(1ег 1еИ\уе18е ги ег1а88еп <<: . ,В. Мапг'8сће Огезекг-Аиз^аће: Вге ЕхећиНоп8-Ог(1пипд, §. 352; Сап8(е1П, ор. сИ., II, § 849, 856. г ) Сапз(еш, ор. сИ., II, § 858. »ТЈећог (Ј1е Уегбке^егип^ 181; еЈп РгококоП ги Гићгеп, 1И \уе1сћет.... (Ие ВезШЈ&ии^ (1ез КискетрГаи^ез (1ег Уа<Ивп јепег В1е1ег аиГгипсћтеп 81И(1, \уе1сће с1аз ЕхеоиИопзо1>јес1 п!сћб егз1ап(1еп ћаћеп*.

кав: »Ради осигурања против ризика, вели ПШп§ (ор. сИ., 8. 657), да се добро уступи надметачу који не би био сигуран платац, може свако заинтересовано лице чије би право могло бити оштећено услед неиспунења услова продаје захтевати од надметача обезбеду, али одмах по учињеној понуди. 1 ) Ова обезбеда по правилу је једна десетина од понуде, и то се мора положити у новцу или у хартијама од вредности. Суд има одмах да реши о давању обезбеде. Ако се нађе да овој има места, она се мора одмах извршити предајом (новца или хартијс од вредности) суду, иначе се понуда одбија као непуноважна. Разуме се да се дато обезбеђење враћа надметачу, ако продаја на њему није остала. 2 ) У Француском праву, кауција се не иолаже ни код продаје непокретних добара, а то стога што се тамо не могу надметачи лично надметати већ преко нарочитих помоћника судских који се зову 1ез ауоиез (чл. 705. Франц. Грађ. Суд. Иоступка) и којима је дужност да се увере о имовном стању (1а ао1уаћШ1:6) лицитанта. „Истина, веле ВоИагс!, Со1те1;Баа^е е!; С1а880П8 (Седопа Ле ргосМиге схх>Ие, II, р. 448), Гауоие може лицитирати за неко инсолвентно лице (роиг цпе регзоппе шзо1уаћ1е), али он ће тада бити одговораи и биће осуђен на накнаду штете (чл. 711.), ако је његов клиенат опште познат као инсолвентан." Осим тога, извршилац продаје има за дужност да одбије, од надметања, сваког оног за когаби се знало да јо инсолвентан (по!о1гетеп! 1П8о1уаћ1е), ирисвемтом што сеједан ауоие јавља да хоће, да се за њега надмеће (чл. 711. Франц. Грађ. Суд. Постуика). Наравно, овде се претпоставља, да је Гауоие, још на лицитацији, означио лице за које лицитира, што он не мора да учини : моменат када је један ауоиб дужан објавити име надметача за кога је добро купио, ако је продаја на њему остала, то је онај који нормира чл. 707. Франц. Грађ. Суд. Иоступка, гдестоји: »Г/ауоие, последњи надметач (1е с!егшег епсћеив8еиг) дужан је, у року од три дана, рачунајући од даиа продаје, казати за кога се је надметао и прибавити његов пристанак, иначе поднетп његово овлашћење (гергевепЂег зоп ропуо1г), које ће остати уз оригинал изјаве с!е Гауоиб; а ако ово не би учинио, он ће бити лично оглашен као куиац, а осим тога на њега ће се применити и одредба чл. 711." (В. оиширније о овоме : ВоМагс!, Со1те1-1)аа8'е е! 01а88оп, ор. сИ., II., р. 454). 7°, Поједини исходи јавне иродаје. а. §. 486., у допуни од 14. јулеС 1878. год. (зб. 33., стр. 58.), предви1 ; а, најпре, такав случај да је један од купаца одмах понудио, за иописано добро, више од ароцењене вредности, „и с тим би се Дру-

') ШЦшјј вели даље, у примедби под 3: »Овај захтов нажп и за дал.е понуде истога надметача," Повол.нији је положај надметача »ЛУепп ^ћт ете Јигсћ Јаз Сгећо1 доЈекко ПуроЉек, Огипс1бсћи1с1 оЈег Неп4еП8сћик1 Постоје даље надметачи који су ослобођени обавезе давања обезбеде. 2 ) Код Р1И1п§-а стоји унраво: »т §епидепс1ег ЛУв18е (Јигсћ Иећег§аБо ап Јаз Оег1сћ4... ж