Policijski glasnik

ВРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247

не обави избор®, и у том случају то се право преноси на окружни одбор. Како се, дакле, по првом ставу не би могло одмах поступити, јер нити је први ни други случај о којима он говори, онда би се имао да нареди избор са председником бирачког одбора, који нема потребних услова. На дан избора бирачки би одбор констатовао записником, да се избор не може извршити због тога, што изабрани председник нема услова из чл. 52. а, и онда би тога тренутка настао случај става другог чл. 151. поменутог закона. На основу тога записника бирачког одбора, општински суд би тражио од окружног одбора, да именује кметове. Како ни за избор, који би за овим био одређен, не би било председника бирачког одбора, то би именовани — одређени — часници остали на својим положајима, према последњем ставу чл. 151. све до нових општих избора у делој земљи, а дотле би се, вероватно, створили услови из чл. 52. а. бар код једнога грађанина те општине. Наравно, да се ово може извршити н на тај начин, што би се наредио избор са председником бирачког одбора без услова, па да се не поднесе ни једна листа, те би тада настао случај става првог чл. 151, само што се тако врши један излишан избор. Свему овоме, морало би се приступити тек онда, ако се грађани не би могли сложити за избор часника, против којих не би било жалбе, јер кад нема жалбе, неће бити ни поништаја избора, макар да председнику бирачког одбора оскудева један од услова који се законом траже.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Један случај поништаја избора услед тога, што збор за тај избор није сазван писменом објавом, Б. В., из П , жалио се Државном Савету противу избора кмета села II који је извршен на дан 5- ог априла 1910 године, због ових неправилности: 1. што општински суд није збор за овај избор сазвао писменом или штампаном објавом ; 2. што се бирачки одбор у свом раду није придржавао законских наређеља; и 3. што је изабрани кмет општински дужник. Први одсек Државног Савета по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што се извешКем општинског суда од 30. маја 1910 год. № 1060. утврђује, да није ни постојала писмена објава о сазиву збора за овај избор, а међутим то је противно чл. 35. закона о општинама. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се овај избор поништи. Одлука од 10. јуна 1910 год. Л» 6332.

Председници у сеоским општинама, које имају преко 1000 пореских глава, морају бити писмени. А. Ђ., из К жалио се Државном Савету противу избора часника општине к. ... : који је извршен 28. марта 1910. године, због ових неправилности: 1. што је изабрани председник Живота Д. неписмен, а међутим ова општина има преко 1000 пореских глава; 2. што бирачки одбор није изабран коцком ; 3. што биралиште није било ограђено. Трећи одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да се наводи под 2. и 3. не доказују уредно састављеним записником, а при том у актима се налази одборска одлука од 9. марта 1910 године № 568., из које се види, да је бирачки одбор изабран по закону. Али одсек налази, да према чл. 105. закона о онштинама не може остати у снази избор председника Животе Д., јер се из уверења суда општине к. . ,. .. од 30. марта 1910 год. № 786, види, да је неписмен, а међутим општина к као што се види из извештаја начелника среза ј. ., од 18. маја 1910 год. № 11236. има 1145 пореских глава. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се избор председника Животе Д. поништи, а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника, одбаци као неумесна. Одлука од 20. маја 1910 год. Л: 5104.

У спучају доказаног сродства између појединнх одборника, избор млађег по годинама старости ништи се. Петар М., из С , жалио се Државном Савету противу избора часника за општину С , који је извршен 28. марта 1910 године, због ових неправилности: 1. што су гласали С. А., Ј. Ј. и С. Р., ма да их нема у азбучном списку, а њихови гласови могли су бити од утицаја на ресултат избора, јер је изабрана ли ста добила 240 а против кандидатска 238 куглица. 2. што су одборници Д. В. и Ј. Ц. дужници општинске касе; 3. што су изабрани одборници Риста Н. и Светозар П. у трећем степену крвног сродства, јер је Риста ујак Светозару. Трећи Одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и поднетих доказа и расмотрењу изборних акта, нашао је, да први навод не стоји, јер се из азбучног сниска види, да су сва три бирача, именована у жалби, уведена у азбучни списак ; а да навод под 2., и ако стоји, не може бити разлог за уништај избора, већ се нма само скренути пажња надзорној власти на пропис чл. 71, закона о општинама. Али Одсек налази, да према чл. 71. закона о општинама не може остати у снази избор млађег по годинама старости између одборника Ристе Н. и Светозара II., јер се уверењем суда општине С , од 1. априла 1910. године № 1059.

тврди, да стоје у трећем степену крвног сродства. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се понигати избор млађег по годинама старости између одборника Ристе Н. и Светозара П., а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника, одбаци као неумесна, ну с тим, да се надзорној власти скрене пажња на пропис чл. 71. закона о општинама, по коме општински часници не могу у исто време бити и дужници општинске касе. ОдлукаодЗ. јуна 1910. годинеЛЈ^ЗЗб 1 /^

Свн кандидати за олштинске наснике морају бити луноправни чланови дотинне општине и као такви уведени у азбучни спнсак. Ж. А., из М жалио се Државном Савету противу избора часника за општину М који је извршен на дан 28. марта 1910. године, због ових неправилности: 1. што двориште суднице, у којој је гласање вршено, није било ограђено ; 2. што су више од 100 гласача ушли у двориште после 5 часова по подне и гласали; 3. што је цео бирачки одбор осуствовао за време гласања; 4. што је један гласач гласао, и ако у азбучни списак није уведен; 5. што је нађено 7 куглица више но што је по списку за уписивање глаоача гласало; 6., што је на изабраној листи кандидат одборнички Радосав С. ..., кога у азбучном списку иема; 7. што је сам бирачки одбор допуштао председнику изабране листе такве поступке, који су вређали тајност; и 8. што су неки изабрани часници општински дужници. Трећи Одсек Државног Савета по Оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да наводи под 1. 2., 3. и 8. нису ничим доказани и утврђени, да су наводи под 4. 5. без утицаја на резултат избора према чл. 153 зак. о општинама а навод под 7. без вредности. Али Одсек налази, де према чл. 71., у вези чл. 53 в закона о општинама, неможе остати у снази избор одборника Радосава С., јер он на овом збору иије ни имао право гласа, погпто у азбучни спиоак није уведен. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се избор одборника Радосава С. поништи, а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника, одбаци као неумесна. Одлука од 20. маја 1910. год. № 5316.

Један случај уништаја избора због тога, што је нмет олштински био лредседник бирачког одбора. М. С., из 3 жалио се Државном Савету противу избора часника општине з , који је извршен на дан 28. марта 1910 год., због ових неправилности: 1. што председник бирачког одбора М. Ц. не пиаћа довољно порезе, те стога није ни могао бити председник бирачког