Policijski glasnik

ВРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 275

догодити — оошто јо његов сусрет са дететом био случајаи — имао је увек, како пре злочина тако и у моменту љеговог извршеља, код куће рума или коњака. Очигледно је, да се он није снабдео алкохолом код неког продавца у моменту извршења злочина, јер би се т > знало. После одвођења девојчице, а ире него што ју је опио, злочинац се морао усиљавати да задобије њено поверење. Он јој је причао ласкаве ствари и занимао је, показујући јој најлепше предмете у своме стану, те ју је на овај начин заинтересовао и изазвао на говор. Одушевљена, мала се опијала својим сопственим говором. Овом приликом злочинац се користио и опио ју је, а можда је и она сама попила кобни алкохол, или, најзад, — што је до^та всроватио — злочинац јој је силом синао алкокол у уста, што се може закључити по алкохолу нађеном у плућима, који, дакле, није био прогутап редовним ггутем. Одмах после овога мала пада мртва пијана. То је, дакле, у кући злочинчевој, а не на ком другом месту, где је она пила алкохол, ношто је готово одмах подлегла мозкданој и плућној кон жестији. Она је умрла у кући свога убице на кратко време после своје вечере. Ирема овоме, сасвим је очигледно, да она није могла бити одведеиа далеко од места на коме је пресретнута. Њен завођач могао је, дакле, бити само какав сусед. С друге стране опет, љено ишчеречено тело било је још вруће у моменту кад је пакет нађен и отворен, што значи да је смрт наступнла нешто мало раније пре наласка пакета. Како је, опет, за операције око черечења и паковања леша било потребно извесно време, може се с разлогом закључити да леш детињи, нађен у улици »ШгопДеПез", није долазио издалека. Кућа злочина, према овоме, мора се налазити и у близини места одвођења и у близини места на коме је ишчеречено тело било одбачено. Дете је напустило домицил својихсродника у 7 часова мање 10 минута; пре 7 часова, т. ј. пре доласка полицијских агената на службу у Фламанско позориште, оно је нресретнуто пред овим позориштем и одведено кејом „Ргегге (1е ТаТе« у стан свога завођача, а између 8 и 8'/ 2 часова подлегло је конжестији. Пренеражеп овом случајном смрћу, злочинац се у прва мах био збунио и уплашио, али је убрзо дошао к себи и са највећом хладнокрвношћу пристунио черечењу леша и паковању исечених делова. Овај страшан посао, започет око 9 часова, свршен је, по свој прилици. око 10'/ 2 часова. По овоме је злочинац размишљао где, како и кад да остави пакет с трупом ? Избор је пао на улицу „ШгопЛеПев". Зашто? Зато што је злочинац, као становиик кварта, тачно познавао топограФију, најзгодпије и најмање опасне нутеве који воде у центар или у остале квартове, периФерију, као и све остале особености региона. Враћајући се, као самац, кући, у разно доба дана и ноћи он је, будући интелигентан идобар посматралац, уочио места на којима су се жандарми обично налазили, те се с тога и трудио да их избегне приликом ношења пакета с лешом.

У кварту злочина оваквих места има шест: 1. пресек сенског булевара са улицом »СЈгдие® ; 2. р1асе с!и Ве§чнпазе <( ; 3. раскршће улица: „Ваекеп", „СапаР' и »Ропк^еиГ' 1 ; 4. укрштање улице „Ваекеп" са булеваром в сГ Апуега® ; 5. крај улице »Огапс! Но8р1се с< и пресек кејова: „а 1а МоиШе' 1 , »аиВоЈв«, аВги1ег с< , и аихВоги^из", б.тачка сједињења кејова: „а 1а Сћаих к , „апРот" и »с1и Сотегсе«. Немогући без опасности, проћи овим местима, злочинац је, сасвим разумно , изаорао улицу »ШгошЈеПез«. Прелаз улицом „Огапс! Нозрше® нудио је максимум сигурности, изузев једног мал )г пута од 60 м. улвцом „Еаекеп". Остављање леша у југо-источни сектор имало је за циљ још и то, да заведе власт, и да јој скрене пажњу на сумљиву популацију кварта сенског булевара. Злочинац је, дакле, одличио изабрао најбоље, најкорисније и вајсигурније место за остављаље пакета с лешом. Улица »ШгошЈеПеа* по свој прилици је нормалан и редовап пут којим је наш злочинац ишао било при одласку у центар вароши било при повратку кући. С то г а је могућно и врло вероватно да је он, прилик >м свакодневних пролазака овом улицом, видео привремену палисаду око куће бр. 14, и да је његова прва мисао била да пакет с лешом остави у сенци ове палисаде. Улица »Шгоп(1е11е8 1< морала је бити његов уобичајени пут; он је у њој познавао и извс сне куће. И доиста, он је, као што нам је познато, оставио прво иакет норед палисаде око куће бр. 14., па га доцније одатле узео и деФиннтивно оставио на први степен уласка у кућу бр. 22. Зашто је ово учинио? Заштоје поново узимао пакет и оставио га баш пред кућу бр. 22, а не пред коју другу? Ево зашто. Наш је злочинац, по свој прилици, нервозан, раздражљпв и сентименталан. Изненадна Шанина смрт силио је потресла љегов егзалтнран мозак п пробудила једно сећање. У нејасном сећању, он је видео кућу бр. 22 у улици „ШгопЈеПеа", у којој се тада налазио магацин са мртвачким венцима. Руковођен неовесним сећањем, злочинац се решио да на прагу овог магацина остави свој мртвачки пакет. Међутим, он је могао знати за овај магацин и сетити га се само с тога, што је добро познавао кварт у коме станује, и што је родовно пролазио улицом »ШгопЈеПев®. Што се тиче времена остављања иакета 11 3 / 4 часа — и оно је, такође, врло смишљено избрано, јер је то најзгоднији коменат — одмах по свршетку позоришта када се готово цео свет у овом кварту био вратио кући. С друге стране, опет, то је моменат при крају дневне полицијске службе, када уморни агенти престају да обилазе своје реоне, већ стоје на сталним местима и очекују нестрпљиво смену. Између тачке А, центра Жанине опасности, и тачке Б, места остављања њеног леша, има отприлике 350 метара. Место злочина мора се иалазити најдаље на 350 метара од тачке А, у правцу југо-западном, и на 350 метара од тачке Б, у правцу северо-западном, у положају који смо, надамо се, довољно одредили. Ако узмемо, да човек средњег стаса, идући обичним ходом, пређе 5 киломе-

тара на сат, онда он прелази за минуту 83-3 метра. Наш злочинац морао је, са овојом жртвом, ићи много спорије од А до I 1 ?. Пошав иопред Фламанског позоришта пре 7 часова, он је морао приспети у свој стан после 7 часова и 5 минута. При повратку, од 8 ка Б, требало му је мање времена, пошто је био сам и ишао много брже. Пакет је остављен у улицу »Шгопс^еНез« око 11 часова и 45 минута. Може се, према овоме, закључити, да је злочинац напустио свој домицил — место злочина — око 11 часова и 40 минута. Злочинац је, према свему излозкеном, становник кварта улица »Ваекеп <( , сектора »Огапс! Но8р1се <( . Његов стан, који је удаљен најмање Б минута од Фламанског позоришта, а оволико исто и од улице »Шгоп(1е11е8 <( , налази се у најпушћем и најмање надзираваном крају региона. 7. Фебруара 1906 год., у очи злочииа, овај становник налазио се у своме стану од 7 часова и 5 минута до 11 часова и 35 минута у вече. Он је, дакле, дужан објаснити шта је радио за ово време. II. „Господин" а не адраповац; „господин" ив народа. Творац злочина над малом Жаном био је, нрема сведоџбама, м.чад и снажан човек, средњег стаса, живог хода ; могао је имати око 30 год.; имао је лице пуно, слично лицу оца Рашел Ван Ланди; носио је кратку и брижљиво поткресану браду, а од одела имао је: горњи капут затворене боје, шешир од ваљане длаке на глави и кожне ципеле на ногама. Његов детаљан опис није се могао добити. Из ових првих, неодређених и непотпуних података излази, да је злочинац био »господин", а не вулгарни адраповац, Адраповац, који би ишао с дететом, пао би у очи. Да је злочин извршила каква скитница. она би одвела девојчицу на какво усамљено место и напустила би је по извршеном злочину. Жана је, дакле, одведена у стан каквог »господина", где је прво силована а потом ишчеречена. Разумна и интелигентна, као што је била, она, у осталом, не би ни ишла са једним адраповцем. Човек са ким је она ишла, и који је успео да задобије њено поверење, бпо је лепе и пријатне спољашности; то је, дакле, био „господин". Међутим овај »господин", који је носио ципеле и одело једног буржоа, а не качкету и одело човека из народа који со враћа с рада, није могао бити личност вишег положаја. То није био ни аристократа ни интелектуални човек слободне проФесије, ни богат трговац средње класе. По своме пореклу, »господин® пре излази из народа и припада друштвеној класи своје жртве. Остављајући на страну групу чиновника, госпођице по радњама или служавке —■ које живе под истим кровом са господарима, и које су понекад заведене од шеФа или синова Фамилије код које служе — девојке из народа готово су увек заведене и на зло упућене од младих људи њиховог положаја. Ја никако нисам толнко нанван да верујем у врлину виших друштвених класа, и да тврдим да су оне без порока и неспособне за монструозне злочине. Нсмор&л