Policijski glasnik

СТРАНА 276

ПОЛИЦЦЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

и порок показују се и у овим класама, али само у другим облицима и под другим приликама. Један лекар н. пр. способан да изврши силовање, а; всшће и силоваће клнјенткиљу која долази у његов кабинет, али никад неће у ква|>ту, у коме станује и врши праксу, и у коме је познат, вребати своју жртву иодводишје у свој стан у циљу силовања. У свима случајевима одвођења, силовања и убистава девојчица радпичке класе, кривци су свагда били радници, који су припадали истој друштвеној класи којој и жртве. Довољно је сетити се завођача и убица: Менесклуа, Воанија, Рилера, Сампола, Солдана и т, д. који су сви припадили класи занатлија. Атентати и злочини ове врсте противу деце из народа свагда су били извршени од љуци из народа, па тако мора бнти и са злочином над Шапом Ван Галк. Готово је извесно, да њен завођач, н иоред свог одела, спољашњег »господског« изгледа и свога друглтвеног положаја. није буржоа, већ индивидуа из народа која, по своме пореклу, васпитаљу и ранијем друштвепом положају, ирипада друштвеној класи његове жртве. Нод спољашношћу буржоа, овај »господии", који је произишао из народа, може бити само занатлија или бив. занатлија. Шта више — није згорег сетити се — најгнуснији злочини и атентати против детињства у Брислу, вршени су увек у народним квартовима Запада и Југо-Запада : аФера Валшера у Моленбеку и три последње аФере Ван Галк. Либер и Бело на територији III полицијске дивизије. Доказано је, да су заво^ачи у двема од ових аФера били људи из народа. III. Сашац. Злочинац, је, без сумње, „господин", који припада народној класи. Шта више, он је самац, који живи усамљено и повучено. И доиста, наш злочинац не може бити ни ожењен човек, ни удовац и отац продице, ни човек »обавезан®, ни трговац који има сталну радњу, ни лекар који је изненада могао бити позват у свако доба, ни личност која је имала друштвених веза и пријатељских одпоса, већ је то био самац који је становао у каквој усамљеној кући, најмирнијој и најпушћој улици кварта. То је усамљеник, који не с-танује ни са родитељима, ни са женом, ни са децом, ни са метресом, ни са пријатељима. Надзор и спремање његовог стана немају никакве везе ни са газдом од куће, ни са главним кирајџијом; он не трпи контролу, ни чувара, ни вратара, нити држи сталну послугу. Спремање његовог стана врши каква кирајџика која станује у истој кући, или нарочита жена која у овом циЉу долази свако јутро. Признајемо, у осталом, да и ожењен човек може патити од содизма и бити способан за злочин силовања. Злочин Солејанов најбољи је доказ за ово, само што је он сасвим различан од злочина из улице „НЈгопс1е11е8. (( Солејан је нарочито смишљао свој злочин; као пријатељ Фамилије своје жртве, уснео је да му повере малу Марту, па је одмах злоупотребио повереље. Он је одвео дете код

себе у 2 часа но подне, ношто сс прво осигурао да његова жена, због извесног спољњег посла, неће бити у стану. Протпвно овом, злочин из улице, )) Шгопс1е11ев'~ < злочин је случајни, јер се сасвим случајно догодило да је мала Жана изишла сама оног вечера кад је злочин извршен. Одвођење је извршено око 7 часова, а остали акти злочина између 7 и П'/ 2 часова у вече. У овом времену цео Фамилијаран свет бпо је код својих кућа рати вечере или спавања. Злочпнац из улице »Шгопс1е11е8" чувао је код себе пуних 8 дана ноге своје жртве, што ни у ком случају не бн могао учинити да је био ожењен или да је живео у конкубинату. Несумњиво је, дакле, да је наш злочинац, био самац, који је становао без Фамилије и млађих примајући, може бити, свако јутро посету једне жене, која му је успремала стан. Цело остало време он је бпо слободан и независан без икаквог, директног или индиректног, надзора и контроле. (нАСТЛВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПНИМ ДЕЈ1ИМА ПО КАЗНЕНОМ ЗАКОНИКУ и њиховом извиђању и суђењу ндписао Ал. Н. Стевановић судија

(СВРШЕТАК) У последњем чланку предњега написа обећали смо, да ћемо о § 375 а кр. законика говорити оделито, и ево нас да се томе обећању одужимо. Али одмах изјављујемо: да немамо намсре износити гве случајеве, који се могу јавити пз примене ове законске одргдбе, јер су оби многобројни, те би нас ово одвело у недоглед. Ми ћемо се њиме позабавити само у толико, у колико г. Стевановић, по нашем мишљењу. погрешно одређује начин, на који ће се ириводити крају отпочета истрага по тужбама. Тако он вели, да ће се у свима случајевима, где је од стране оптуженог оспорена својина заузетог имања, а тужиоц није несумњиво доказао својину истог, упућивати слабија страна на парницу и то не аресудом, пошто се ту не може о кривици судити, него решењем, које, ио жалби, расматра виша административна власт, а не првостени судови. Он то потврђује и речима : »сало што у овом случају по жалби решења иодлеже раоматрању виших иол. власти, јер се не доноСе ио ироиису § 375 а К, 3 1( . За овакво тврђење г. Стевановић нема ослонца ни у § 375 а, нити у опште у Полицијској Уредби. Нема, велимо, јер се по иодигнутој кривичној тужби и вођеној истрази, по § 36. Пол. Уредбе, има донети одлука: је ли оптужени крив, или не ? Ако се утврди кривица он ће бити осуђен;ако се, пак, утврди његова невиност, било по томе што тужилац није доказао својину земљишта за чије зау-

зеће тужи, било што је кривица застарила, било из којих му драго других узрока, он ће бити ослобођен. Та одлука, било да се тужени осуђује, било да се ослобођава, мора бити и може бити једино иресуда а никако решење. Облнк ове одлуке не може изменити чак ни та околност, што ће се слабија страна њоме упућивати на суд, и што ће у истој бити поменуте и извесне одредбе грађанског закона, као што је н. пр. § 202, 209 и т. д. које регулисавају питање о државини, јор оне су ту употребљене само у толико, да потврде како је доказана невиност окривл>еног, те да пресудом може битн ослобођен. Било да се оптужени осуђује пресудом, било да се ослобођава, онапо жалби интересованог подлежи само оцени првостепеног суда, а нпкако виших полицијских власти. Сва другчија досадашња пракса не одговара закону. Од овога могу бити изузетци само они случајеви, кад се не подиже кривична тужба нити истрага води по прописима Полпцијске Уредбе, него је у коме другом облику тражена интервепција власти за одржање постојећег стања. Завршујући, овако, са § 375 а, ми бисмо требали ићи редом по постављеном задатку упочетку овога написа, али снречени пречим пословима, ми морамо само узгред да додирнемо неке ствари, и да даљи рад прекинемо, остављајући да се и други који јави са оценом ове књиге. Дакле: У чл. 49. своје књиге, говорећи о застарелости кривице, писац вели, да у случају под в. пресуда постаје » извршном онога дана, кога је ирвостеиени суд оснажио или иреиначио ожалбену иресуду с( . Из ових речи сваки би морао извести тај закл.учак, да пресуда овако застарева и онда, кад би од дана њенога саопштења, иа до одлуке судске, протекло више од три месеца, и ако за то време по томе предмету није ништа рађено. Међутим, такво би гледиште било погрешно, јер у овом случају од дана саопштен.а, па до дана судске одлуке, застарелост није ничим прекидана, дакле није било никакве јавне акдије власти, и пресуда је застарила, те суд не би смео ни доносити никакву своју одлуку. У члану 53. своје књиге, писац није изнео разлику између амнестије и помиловања, ма да је та разлика од битног утицаја на правилан рад власти, и ма да је она нејасна онима, којима је књига и намењена. У чл. 56. своје књиге писац говори о комесарима на железничкпм и другим станицама. Незнајући да погранични комесари имају свога основа у железничким конвенцијама, закљученим са суседним државама, а они, опет, по бањама у закону о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, он је за све њих нашао осиове постојања иасасвим другом месту. Отуда и закључци, које је правио о њиховој надлежности немају основа у закону.