Policijski glasnik

СТРАНА 294

ПОЛИЦИ Ј СКИ^ГЛ АСНИК

БРОЈ 37.

улази као изабраник среза П. веК је до ире кратког времена био дрнсавни чиповник у Београду и као такап стакљен у пензију, позвавши се па број Српских Новина од 13. марта тек. год. Најзад Д. нема П11 услоиа за кмета п одборника у општини В., јер као што је напред казаио, иије уведен у азбучни списак исте општипе, те кад нема право да бира он нема права да буде ни бирап — чл. 58. закона о уређењу округа и срезова у вези са чл. 30. и 71. закона о општинама. Државни Савет по расмотрењу гкалбе и изборних аката нашао је, ла је уверењем В. првостеиеиог суда од 9 — 7 — 10 год. № 12567, приложеним уз жалбу, утврђено, да 4. јула тек. год. дакле на дан избора за окружне иосланике. Д М. пензионер из В. нпје био записан у азбучни бирачкп списак општине града В., а из послатих аката не види се, да је поменутог дана био у бирачком списку ма које опшгине у округу В. те стога према пропису чл. 105., у вези са чл. 71 и 30. зак. о општинама није имао погодбе за кмета или одборника ниједне оишгине округа В. па према проппсу чл. 58. закона о уређењу округа и срезоза ни погодбе за окружног посланика. За то је па основу чл. 69. закона о уређењу округа и срезова избор окр. посланика Д. М. поништио. Одлука Државног Савета од 6. септембпа 1910 године № 7648. м. д. п.

Одлука опште седнице Касационог Суда. Дело убиства, може се и без аротокола. секције утврдити и другим доказним средствима, али само што та друга доказна средства за аостојање дела морају бити у тесној и нераздвојној вези једно са другим и са делом, које се суди; да једни друге аоткреаљују и доауњују; да се једни из других као логичке аоследице јављају и уараво да се сви ти докази јављају као једна целина. Јагодинском првостеп. суду били су оптуженп Ј. Д. и Д. ж. В. Ј. зато, што су у 1905. год. тровали Р. ж. оптуженога Д. у намери да је лише живота, па кад у томе нису успели они су је 26. априла 1905 год. у вече удавили тканицама и тим начином насплно је лишилн живота, и таквам посгупком учиннли кривицу кажњииу но § 155 крив. какона. Првостепени суд оцењујући доказе нашао је да постојање дела нпје утврђепо изнетим доказима, који су у ислеђењу изнетп, кад протокола секције леша нема, п према томе је решењем својим од 9. Септембра 1908. г. № 20169, све оптужене пустио испод суђења. По жалби државног тужиоца Касациони је Суд примедбама својим од 17. децембра 1908. год. Ј\ј 11230 поништио решење ирвостеп. јагодин. суда а са разлога: »Погрешно се тај суд, при оцени питања о постојању дела убиства, руководио само околношћу што нема лекарског секционог протокола, која би био сачињен на основу нађеног стања ствари приликом секције леша пок. Р."

„Непостојање таког нротокола није у исто време доказ н о непостојању кажњивог дела убисгва, ако сс из свпју нзвиђених околности дајо несумњиво извести, да је дело учињено и да је се може бити, нарочито ишло на то да деш лица, над којим је убиство извршено, пропадне нли ма како нестане. Доказ за постојање дела убиства није једино иротокол секције леша убијенога, него со постојање дела убиства може доказиватн и другим у закону изложеним доказним средствима — § 222 крив. суд посг., ма да је најобичнпје у протоколу секције леша. Јер доказ о иостојању дела може се открити каконасамом предмегу надкојим је кажњиво дело извршено, тако и сазнањем истог дела из околности које позитивно указују да је дело убиства извршено над лицем, чијем се лешу из буди којих узрока траг није могао пронаћи, како је изречно ка.зано у прзпису § 119 крив. суд. пос. (( »Признањем опт. Ј. на испиту код полициске власти и оптужевге Д. код суда, а које се прпзнање у свему слаже са исказима сведока С. и Л., које су посведочиле да су оне одмах на глас о смрти Р. прве дошле њепој кући, где су затекле Р. где лежп мртва на кревету са једпом ногом на кревету а другом на поду, са језиком задебљалпм и исплаженим и са јаким модрицама око врата — доказ су и за постојање дела и за кривичну одговорност оптужених". » Разлог суда да ово признање не вреди, јер је учињено на 2—3 године после дела не може опстатп. јер све док не наступи застарелост дела, та њихова признања имају се сматрати као пуноважна. Исто тако не може онстати ни разлог суда, да је ово признање оптуженом Ј. изнуђено, јер се то ничим ие утврђује. Против о Iтуженог Д. стоји казивање оптужене Д. и казпвање сведока Р. пред којим је оптужени Д. прпзнао дело — § 238. крив. поступка. (( „Све су оао докази и околности који утврђују да је пок. Р. умрла од насилне смрти, као и да су извршиоци овог дела помен. оптужени н ове доказе и околности суд је требао свесграно да оцени па по том тек своју одлуку по овоме делу да донесе«. Ирвостедени јагодин. суд није примио ове примедбе Касационог Суда ве1. је дао следеће противразлоге: »И овај суд не дели мишљење да се посгојање каквог дела, овде убиство пад пок. Р. може утврдити само лекарским секционим протоколом веК идругим доказним средствима, као што га и § 119. крив. пост. упућује, али само што овај суд сматра да та друга доказна средства за постојање дела морају бити у тесној и нераздвојној вези једни са другим и са делом које сесуди; да једни друге поткрепљују и допуњују; да се једни из других као логичне последице јављају и управо да се сви ти докази јављају као једна целина. Само са доказима, који се овако јављају, а има их довољно по закону, суд налази да се може постојање дела утврдитп. У овом конкретном слу-

чају суд налази : да нема те тесне и нераздвојне везе између прулсених доказа за постојање дела и баш за то и даје протпвразлоге. Лекарским ирегледом леша пок. Р. у акту № 13491. не утврђује се даје над њом пзвршено убиство задавом, као што се тужбом приватног и државпог тужиоца прсдставља, а оцењујући и остале доказе прибране од истражне власти и на претресу код суда, суд налази да они не могу послужити као доказ о постојању дрда из следећих разлога: Тако у току ислеђења изнето је као доказ за постојање дела: Признање опт. Ј. код полиц. власти. Ово признање Ј-ово не може суд узети као доказ и о постојању дела с тога, што је сведоџбама испитаних и заклетих сведока: Д. П. и М. Р. у неколико утвр!,ено, да ово признан.е није од своје воље показао. Ови сведоци истина не тврде, да је оптуженом Ј-у признање ишуђено, пли тврде да сучуш оитуженог Ј-а где у апси виче: „пустите ме да кажем како ви хоћете; а исказ ових сведока даје суду уверење. да овакво прпзнањо оптуженог Ј-а није исказано како § 226 крив. пост. за важност призпања тражи. Друго, ово признање оптуженог Ј-а не може суд као доказ о постојању дела узети, што се оно не слаже са ислеђеним околностима. Јер док оптужени Ј. признавајући дело тврди да је исто извршио са оптуженим Д. оптужени Д. који се такође као очевидац овог дела јавља, тврди да су оптужепи Ј. и Д. исто извришли. Ово и овакво његово признање може се објаснити у неколико сведоџбама сведока Д. II. и М. Р. а и тиме што опт, Ј. као отац опгуженог Д. који се овде као главни кривац јавља, и противу кога постоји терећење оптуженог Д. да би спасао свог сина Д., а и исказ оптужене Д. у погледу терећења на оптуженога Д. уништио или бар умањио — изјављује признање и онтужену Д. терети само да би се и њој осветио. Као други доказ о постојању дела нзнето је казивање оптужене Д. да су оптужени Ј. и Д. пок. Р, удавили помоКу тканица. Ово казивање оитулгене Д. не може се узети ни у друштву са осталим изнетим доказима за постојање дела, с тога што се оно не слаже са казивањем и признањем оптуженог Ј., јер док она тврди: да су оптужени Ј. и Д. ово дело извршили, дотле оптужени Ј. тврди да је у друштву са њом извршио дело; што је она према сведоџбама сведока В. II., Б. П. и П. М. као кмета била у свађи у времону овог свог казивања, а ма да се је дело много раније десило то није показала; што је ислеђеним околностима у неколико утврђено : да је она са оптуженим Д. и за време живота прве жене Д-ове живела са њим у недозвољеним односима и да су они прекинути кад се је оптужени Д. са пок. Р. оженио, па она под утисцима одрекнуте љубави овако га терети само из пизме п оовете и на послетку што је она оптужена по овоме делу, па теретећи оптуженога Д. и Ј. не признаје за