Policijski glasnik

БРОЈ 37.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 295

се кривицу да би им се могло то и њима на терет ставити Кад се доведе у везу овај пзнет доказ с п|)изнавањем оптуженог Ј. код полицијске властн најбоље се може уочпти да изм-ђу ових доказа, не само што не постоји никаква веза те се не могу као допуњујући узети већ су са свим један другом противни, која се противност може објаснити из односа у којима су оптужени Ј. и Д. пре заваде били, а у оно доба кад је свој исказ код полицијске власти показала. За постојање дела постоји признање оптуженога Д. пред сведоцима Р. С. § 123 т. крив. гјост . Ова би сведоџба утврђивала такву радњу оптуженога Д. чија би последица била смрт пок. Р.; али суд налази да не одговара захтевима по § 229. крив. с. пост., и не може јој се поклонити веровање, кад је учињена тек на последњем претресу, а по тражењу оптужене Д., и ако постоји пе само законска него за поштечог човека и морална дужност достављања таквог грозног дела. као што је убиство дављењем, нарочито што овај сведок не наводи никакав узрок за досадашње нејављање, услед којега би ишчезла ова оправдана сумња у истинитост његовог исказа, У току ислеђења изнети су за постојање дела и ови докази: Сведоџба сведока Н. ж. Б. П., С. ж. М. С. и Л. ж. Љ. П., које тврде да су виделе покојну Р. одмах после њене смрти да лежи на кревету са исплаженим и задебљаним језиком, са једпом ногом на кревету, а другом на поду, а сутра дан нсти сведоци видели су јаке модрице покојној Р. око врата. Ако се ови знаци јављају као знаци дављења, онда је у питању, да ли се они у овом копкретном случају јављају једино и само као последице дављења или се они не јављају и као последице другог могућег узрока. СВРШИЋЕ СЕ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине мрчајевачке, актом својим Бр. 3370, пита: „Буџет прихода и расхода ово опшгине за 1910. годину, састављан је 4. јуна т. г. № 1698, и пошго га је одбор и збор одобрио, послат је преко начелника среског Сталном окружном одбору на одобрење као надлежном по чл. 108. тач. 17. зак. о уређењу округа и срезова, пошто је прирез општински по истом буџету предви!)ев 40°/ о . По томе буџету расходи су изнелн 26.84(3*58 дин. а толико н прпходи, у које је ушао опи1т. прирез 40°/ о на 18200 динлра непоср. пореза = 7280 дин. У расходу буџета, поред осталих позиција, предвиђена је плата на рачуповођу општинског суда 720 дин. јер суд

и одбор општински при саставу буџета а овлашћеи чл. 113. зак. о општ. да сем деловође може имати нотребан број писара, нашао је, да је за оку као велику општину потребан засебан писар — рачуново^а, унео је у буџет ту позицију. Сталнп окружни одбор, одтуком својом од 16. овог м. № 430. при одобравању бунета избрпсао је ову плату рачуновође са свим. Уништио је позицију прихода од општинског приреза са свим, з за изравнање прихода са расходима унео је нову позицију од 21.325 - 36 дин. од ненаплаћеног интереса за раније године по прегледу дуговања и потраживања, и на тај начин створио већи приход од расхода за 15.130• 11 дин. и наредио да се та сума пренесе у 1911 год. као готовина. На овакав начин окружни одбор створио је да ова општпна од данас не може функционисати са ових разлога: Што је до сада прикупљао општински прирез 40°/ о по прошло-годиплБем буџету, држећи се зато чл. 6. зак. о окружним среским п општннским буџехима. Што је плату издао рачуновођи за 8 месецп ове год. држећи се зато чл. 131. последњи одељак зак. о општинамо, јер тим зак. прописом наређено је да власти, које одобравају буџет, не могу смањивати плате општинских часника и осталог особља које су буџетом предвиђене. Што се дужни интерес на општински капитал не може наплатити, јер он је за све време, сем последње три године, застарео, а за последњо три годиие ннтерес би нзнео на 4247-47 дпн. главнице капитала 1274 дин. од које суме не може се наплатити ни једна трећипа услед немаштине, јер дуг у своје време није осигуран а учињен је нре 30 година. Сву осталу дужнувересију, за коју је суд и одбор сматрао да се може нагглатити у суми 14.333-78 дин. суд је унео у буџет к&о приход. Што се не може издати школи њен нрирез који износи преко 10.000 дин. те ће на тај пачпн и школа бити у немогућности да опстане. Зашто је окружни одбор овако учинио суду је непознато, а суд је увереп да окружни одбор ово није учинио начелно из каквн побуда за ма чије интересе. Моли се Уреднигатво за упут и обатештење : шта сад суд може у опште рачити са овакам буџетом, и има ли места жалби протнв ове одлуке окр. одбора, као и то да ли је ова радња окр. одбора. пли не. По чл. 108. тач. 17. зак о уређењу округа и срезова, окрузкни је одбор надлежан да одобрава а не н да преиначава општ. буџете, а парочито јога кад су они од стране надзорие власти иримљени као исправни. — Чл. 131 Зак. о општ. Ово само што пре да се објасни у „Полиц. Гласнику". — На ово питање одговарамо: По члану 86. тачке 5. закона о општинама, општински одбор решава да се установи неко ново звање или да се умножи број општинских службенЕка.

Ово право одбора апсолутно је, и не може бити оспорено од стране надзорних власти, ако закон нначе изречно није ставио каква ограничења за извесну врсту звања. Како чл. 113. поменутог закона дозвољава, да гго потреби, коју о^ењује одбор , може постојати и већи број писара, то је одбор и могао п имао права да установц и звање писара тред деловође. Ова одборска одлука није могла бити анулирана од стране окружног одбора, при оцени буџета, јер она подлежи оцени надзорне власти у смислу чл 152. поменутог закоиа. Окружни Одбзр није могао поништити ову одлуку при преглоду буџета ни по томе, гато он, по последњем ставу члан 131. закона о општинама, у опште нома права да смањујо плате општппског особља, које су буџетом одређене. Кадјсон, међутпм, не осврћући се на ове законске одредбе, ипак уннштпо позицију плате писара, боз пбзира што је опа овоме већ пздата за 8 месеца опда суду ништа друго пе остаје, него да целу ствар представн својој надзорној среској властп и умоли је, да она дејсгвујо код г.Мин тстра У нутрашњих Дела, да се ова ствар надлежно поправи. То исто важи и за ону промену у прикоду, јер ако ствар стоји онако, како се у предњем акту представља, општина би одиста дошла у положај да обустави сваки даљи рад услед буџетске немогућности, а до тога се не сме и не може доћн нн са гледишта државних пи општинских интереса. II. Суд општине ошљанске, актом својим пита : „Моли се уреднипттво за обавештење: за које кметове п председнике важе прописи т. 5. чл. 109. и чл. 110. закона о општинама — да ли само из оних опгатина које. још нис.у р »згруписане и састоје се из вигае села, или за сво?® — На ово питањо одговарамо: Питање је ово у опште нејасно постављено, те се н одговор не може дати апсолутно одређено. Све што се може рећи то је, да ове законске одр'дбе важе за председнпке свију општина и кметове свију села, без обзира на то, да ли су ове опгптине сасгављене из више села или не.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Наталија, жена Петра Вумбеше, из Дубоке среза звпшког, побегла је 27. прошлог меоеца из бо .Јнице за душевне бодесги. Она је отара 2 4 године, мадог раота, црномањаста. — Акт управе боднице за душевне болести Бр. 2582. Зорка, жена Алексе Јовановића пз Прокупља, нестало је 20. прошдог месеца и до