Policijski glasnik

ОТРАНА 302

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38

При томо ћу се зауставити и иа питању, у колпко је гледиште, које ћу развити, с.агласно са појмом одговорнога уредпика, како се он створио у аустријском праву, п да ли се иоглавито у дапашњем аустријском праву пропнсана претходна пријана одговорнога уредника власгн има сматрати као даља појамна ознака или као исто тако безначајан момснат, као што јс по Бплову именовање одговорнога уред1111 ка на спису. ( свршит.е се) Превео Д-р Д. Аран-ђелови-ћ.

КРИМИНАЛНА ПОЛИЦИЈА

(ПАСТАИАК) Крађе помо!>у динампта по банкама, специјалитет су американски. Ако прев репи муж убије своју жену и н.еног љубазппка, можемо бити сигурни да је то Латип. Америкапац бп убио само љубазпика. и поштедео би жену, док би се богати Енглез развео и тужно свога рипала за накиаду штете. Противно овом, сиромашнп Енглез задовољно би се тиме што бп боксирао »пријатеља« и оборио га на земљу. Ако чујемо да је један човек прво обешеп а затнм поливон петролеумом и спаљен, знамо одмах да јо над њпм извршен америхгански линч. Ми можемо, готово са поаптивношћу, одредптн регион у коме је линч нзвршен, као п његов узрок, јер п начин извршења линча н и.еговп узроци варирпју према регионпма. На Југу се Црнци липчују због силовања. покушаја силсвап.а и паљевипе, а на Ссверу белци због крађе стоке. У времену од 1884 до ј 906 год. у Америцп је извршено 3137 линчовања. Ова казпа у почетку је била казпа бестијална, :-а бестијалан злочнн силовања. По песрећи, она се данас генералисала, и често се примен.ује и на невпне. Што се тиче злочина противу морала, констатујемо да су онп некада бнли специјалптет оријенталских парода, и да су пренетп на Заиад ратничкнм експедицијама, где су се доцпије раширили захваљујући религиозннм заједеицама, интернатима и касарнама. Многп ожењспп људи падају у ове злочине. Велики број људи нз бопгтих класа закључујо бракове пз интерсса. Брак под овим условнма сраман је и одвратан, и има за последицу мржњу према целом полу п тражеље задовољства у љубави против природе. Што се тиче снловања, заво1)ења и проституције, англо-саксонци и северни амерпканци не познају их у смислу у коме их ми схватамо. Просто силовање код њих се кажњава смрћу, завођење је из једначено с преваром, а истраживање патернитета обавезно. Младе девојке васинтавају се тако, да пм мозак увск руководи срцем и осећајпма, услед чега су у стању да одоле ласкањпма сваког човека и да обуздају своје страсти. Исто тако и у Сједињепим Америчким Државама, међу правим грађаиством, нема ни снло-

вања, ни атентата против деце и младих девојака, ни завођења, нп ванбрачне деце, ни регулисање проституције. Међу американским женама иема таквих, које су изишле из редова самих проститутки, затворених и усамљенпх. Све је ово резултат строгих обичаја, савесне контроле, праведног законодавсгва у корист жена и неумољиве власти према срамним делнма мушкараца. Противно изложеном, у Француској и Белгији, где закони додељују женн потчињени ноложај, остављајућн без одбране против рђавог понашања мушкараца и протежирајући званично порок проституције, људи, засићееи полним задовољствима и блазирани, траже непрестанце лова и забрањена задовољства. У времену од 1851 до 1869 год. Француско правосуђе имало је посла са 16919 аФера силовања. Ово изванредно и страшпо увећавањс злочина ове врсте у толико је жалосније, што су се у овом истом периоду времепа смањили готово сви злочини против лнчности п сопственостп. У периоду од 1826 до 1830 год. број ових агентата износпо је тринаести део од целокуппог броја злочпна против личности, а у периоду од 1856 до 1860 год. достигао је трећину од овог броја. Потребно је још знати, да узрок овом сталном увећавању злочина силовања у Француској и многим другим земљама не лежи само у великој неморалности. Извор њихов треба још тражити у једној, у народу веома распрострањеној заблуди, по којој полни сношај са малим девојчицама може излечити од сифилиса и осталих венерпчних болести. Ова непојмљива и кобна заблуда нарочито је распрострта у радничким класама. Треба, дакле. увек тражитн прави узрок злочину силован.а, и разликовати међу злочинцима оне којп злочин вршо из задовољства од оппхкоји га врше да би се излечили. Ови последњи, сматрајући злочин силовања као лек, не убијају никад своје жртве. Крв и раса показују се у серији злочина, преступа и порока, са специјалним карактерима, који излазе из нормалног покрета обичног криминалитета. Утицај расе на кри\:иналитет показује се у пуној светлости приликом студирања Јевроја п Цигана. Кримипалнтет јеврејске расе у свима земљама мањи је од криминалитета осталнх раса; упоредне статистике Немачке, Аусто-Угарске, Италије, Русије и Француске у овоме се потпуно слажу. Факт је још значајнији ако се има у виду професија којој се већнна Јевреја одају, и због које би њихов криминалитет требало поредити са криминалитетом трговаца и малих индустријалаца, код којих је проценат злочина и иреступа много већи но код осталих проФесија. С друго стране, опет, код Јевреја, као и код Цигапа, констатује се „специјални криминалитет". Шта више, код ове две расе преовлађује наследни карактер. У Француској нарочито набрајају се читаве генерације варалнца и крадљиваца међу Герфберима, Соломонима, Левнима, Блумовима, Клајновима и т. д. Неки Јеврејн били су огуђивани и због убистава, али су то махом били шеФови вешто органи-

зованих банди, као ГраФт, ГерФбер, Мејор и Дешан. Преваре, зеленашлук, ФалсиФикати, квијумчарење, лажнабанкротства. утаје, протурање лажног новца и трговина с белим робљем спецнјалне су Формс криминалитота јеврејске расе. Овај спецпјални кримпналитет представља, у осталом. једну реакцију против гоњенпх раса. Чим се Јеврејима допусти да постану саставпи део политичког тела у нацији где су настањени, овај специјални крнминалитет одмах се смањује. Јеврејска раса једина је, чији су чланови способнп за крађе, геиијалне преваре, па чак и за силован.а, али потпуно песпособни за убиства. Најмањи криминалитет јеврејске расе, као и специјални карактер овог криминалитета, имају за главне узроке моћ Фамилпјарног осећаја, њихову умероност као и специјалаи режим њвховог хранења. Прописујући своме пароду умерену храну, Мојсије се трудио да ублажи наравнЈИзра пљевеЛ Оп му је улпо хрозу од крви и респект према жпвоту. Овај резким хранења, релн гиозпо ирактикован преко триста векова, створио је од Израиља специјално бићо;потпуио засебпу индпвидуу; он је унео у крв, срце, мозак, и у најмањи молекил меса сваког Јеврејина једну кочницу, која му паралише руке у моменту кад је на путу да учини убиство^ И ако јеврејска маса у опште свуда пружа битиих примера поштовања Фамилпјарне врлине, понекад со и у њој срећу индивидуе без икаквих Фамилијарних скрупула, са недостацима и пороцима, које пружају жалосао призор ненормалности и најсрамнијих порока. Треба се само сстити аФере Блоха, Шмола а иарочито Бора. Није ли, у осталом, то био један Јеврејин, којн је цинички тражно слободу педерастије ? Није ли то бмо Јеврејин, који се чудио што га гоне зато што је забадао чподе у груди малих девојчица и младих девојака; у чему је налазио нарочнтог задовољства. Као и сваки добар Јеврејин, он је уображавао да је довољно што за ово плаћа. Ако Јеврејин није задржан осећајима Фамилцје, који су урођенн његовој раси, он постајс снособан за иајгоре злочине, против обичаја почев од атентата па обичаје па до педерастије, силовања и родооскрвнења. Ну, и при свем овом, он је неспособан да одузме живот своме ближњем; убист:.о је за њега ствар немогућна. У свима затворима на земљи данас нема ни једног Јеврејина, који је бко осуђен на смрт или на вечиту робију због убиства. (НАСТАВИЋЕ Ск)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I . Један општински службеник пита: I. »Суд општине ј. издао је путем јавне лицитације под закуп општинску земљу