Policijski glasnik

ОТРАНА 326

Нрема томе ираво адмиииотративне употребо оружја има аа задатак да повуче границо за иримену оружја, коју извршују држави органи, да тачно фиксира круг самих тих органа и њихових права. а евентуално још и па други начин (н, ир. у погледу мере, одлика, трајања употребе оружја) да абстрактним прописима ограничи индивидуално одмерен.е извршиоца. Али како по самој природи. у пркос свима законским одредбама, за оцеиу и одмерење самог извршног органа остаје још један широк круг, ти органп морају из основа подлежати нуној казнено правној одговорности за све последице унотребе оружја. Због осетнога насртаја административне употребе оружја на осповно право телеспога интегритета мора се, најзад, захтевати, да извршење прлва употребе оружја остано резервисано за крајњи случај, и — у Формалном погледу — да законом буду регулисани осиовни принцкпи тога права. Под појам админисгративне уиотребе оружја као оиштег државног средства ирин\/де спада и биће иредмет ових излагања : I. Употреба оружја код органа позваних за праву државну принудну службу оружаном силом; т. ј. пре свега код жандармерије и свију којп су једнаки с њом у погледу војне организације, код полицијског позорништва у варошнма; даље, употреба оружја код органа свију особених грана државне управе који су снабдевени оружјем само у толико, у колико то захтева природа и потреба тих особених гранаслужбе; нарочито органи Финансијски, царински, погранични, шумарски, пољске и санитетске полиције. Сем тога II. Употреба оружја код војске у унутрашњости државе, но ипак само у толико, у колико га са становишта државне полицијске спле извршује, или појединс војне чињенице — бнло у свакодневној служби, било у изванредним случајевима приликом покрета у народу. Напротив, искључени с\ј из иојма административне уиотребе оружја у поменутом смислу и неће бити иредмет ових излагања: Поједини случајевп унотребе оружја војннх старешина према својим потчињенима: у рату, због непослушности и бегства пред непријатељем, или због наговора на то; за тим у миру, код непослушности и противстајан.а подособитим околностима; и најзад, употреба оружја због војничкога изгреда и побуне. Тако исто неће се излагати норме, које се односе на употребу оружја војничких патрола и стража, само у колико је то учињено према војним лпцима. (Свакако, по правилу су те норме исте као и у погледу употребе оружја.према државним граНанима који нису у војсци.) И најзад неће се третирати употреба оружја чувара осуђеника у казненим заводпма, и употреба оружја зановедника на ла!>ама према њиховом људству у случајенима највеће нужде, да би га потчинили безусловној послушности, н. пр. при искрцавању чамаца за спасавање путника и тако даље. ( наставиће се) Д. В. БакиЂ

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОВУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д^ра Авгуета Ј\ЛиричКе јавног редовног проФесора права на чешком универзитету у Прагу (наставак) III Али ако је тачно, да се само прави уредник може као одговорни уредник именовати, онда не би било тешко решити постављени проблем. Зацело не би било ништа друго потребно, него једна изрична законска одредба у овоме смислу, да се то јест само прави уредник може означити као одговорни уредник и као такав да се и мора означити. Овоби ипак очевидно претпостављало, да сваки периодични штампани снис има само једног једипог уреднниа. што је, као што се види, сасвим примитивно стање, које зацгло може ностојати само код малих провинцијских листова. или код стручних часописа, који у дужим размацима времена излазе. Напротив захтевају сва, колико толико већа предузећч новина, а поглавито политички дневни листови, за које се закон о штампи из појмљивих разлога иајвише и интересује, неизбежно да у уре^ивању учествује већи број лица. Настаје сада питање : да ли се у таком случају могу сви чланови уредништва као главни уредник именовати или управо морају вменовати, п, ако се то не прими, ко се од њих има означити као одговорни уредник, евентуално, да ли би то могла бити и личност, која је ван редакције ? У овом погледу мора се пре свега испитати како гледиште у питању илуралигета уредника зау знмају поједипа законодавства о штампи. Горе споменутн француани закон о штампи од 18. јула 1828. изрично је допуштао, да се поставе више одговорних жераната, али ипак не више од три. На против садашњи Фравцуски закон о штампи од 29. јула 1881. говори у чл 6. само о једном жеранту: Тои1; јсигпа1 ои есгИ репосН^ие аига ип §'егап1. Множину жераната овај закон изрично но допушта, али их изрично и не искључује. Из овога се може изводити, да је и по садашњем Француском праву ностављање више жераната допуштено и да број њихов ни на којн начин није ограничен. 1 ) Садашњи немачки закон о штампи од 1874. огласпо је у § 7. одељ. 2. иченовање више лица као одговорних уредника за допуштено само под условом, ако се из Форме и садржине имеиовања поуздано може видети, о коме се делу штампанога списа свако од именованих лица у погледу уређивања стара. Тиме је

') Унор. РснЦоут, ТгаЦе (1е 1а ргевзо, Рапа, 1902, I., 70.

искључено преношење одговорнога уредништва на више лица т воМит.М На супрот томе аустријско право консеквентно допушта одговорно солидарно уредништво. Тако већ закон о штампи од 27. маја 1852 године, чија је одноона одредба ве1. горе цитирана. Исто тако садашњи закон о штампи од 1862 године у одељ. 3. §9.: Свакп лист (број) или свеска кога периодичнога штампанога списа садржаваће име бар Јвдног одговорног а уредник а, и у § 10. бр. 2, по коме пријава намеравапога издавања кога периодичнога штампанога списа има садржавати : Име и место становања једнога одговорнога уредника, а ако би се њих више имало на листу именовати, онда имена и места становања свију,. . Јер из те околности, што закон иишта не спомиње о подели одговорности, има се закључити, да су сва именована лица, т. ј, свако од њих, за целу садржину штампанога списа одговорнн. Ири том ипак закон не искључује пи одговорно уредништво рго сИу1зо, то јест на тај начин, да се сваки од пменованих стара само о одговорном уредништву једнога дела штампанога списа, ако је овај део одређено назначен, на ир. о вечерњем издању листа, о привредном додатку, о огласном делу, Фељтону и сл. 2 ) Мзгледа да у области нашега иитан.а владин аројекат у неколико одстуна од садашњег права. јер он садржи у | 8. одељ. 2. (§ 7. одељ, 2. одборских предлога) ову одредбу: Донуштено је поставити за поједине, тачно одређене делове једнога периодичнога штампанога списа нарочите уреднике, који ће одговарати за садржину ових делова, у коме се случају њихова имена морају означити на штампаном спису. Такав уредник сносиКе за садржину онога дела иериодичнога штампанога списа, којим он управља, ону одговорност, која је по овом закону наметнута одговорном уреднику. С обзиром на овакав текст могло би изгледати сумњиво, да неКе можда пројекат по угледу на немачко законодавство, да искључи одговорно уредништво рго ГпсШ;Г80. Ипак кад би се то намера-

') Упор. Вегпе)-, Сећг1)иоћ <1о8 <1еи18оћеп Ргезагеећи, 212 К1оерре1, гејсћвргозвгесћ!, 2/6; боћ^агге — Аррећиз. Не1оћзргез8§езе12, 4 АиП. 58. Пропиеом § 7 одељ. 2. зак. о штампи начпњепа је у главном законом одредба § 6 одел>. иладинога пројекта. Одговарајући § 7 одељ. 2. комиспјског пројекта хтео је изрично допустити оолидарно одговорно уродништво више лпца, а у сумњивим случајевима узети да оно постој[I. Као што се види из комисијских мотива за § 7, то је бнло у уверен.у »да се допушташем солндарие одговорности вишо уредника чини штампи оправдано олакшавање, чему ое нема шта замерити ни са гледишта државе.* (В. Оо11(1. Агсћ1у, В. 22, 8. 184 (Т.), О мотивима одбпјања солидарног одговорног уредплштва у садашњем закону упор. Каћ, Ке1сћаргезб^езеЈг, 62 и 81&(1есек, (лакоуе ргАуо, 67. По моме мпшљењу чини камен спотицања у дотичном поглоду про свега претпоставка учиииоштва, која чини оонову регулиоању нарочите одговорности одговорног уредника у одељ. 2 § 20 царевинског закона о штампп. Јер ипак изгледало би доста смело пустити да ова претноставка једиовремено важи против више лица тамо, где је по правилу само једно једино, а по каткада ии једно од ових учинилац. Упор. 1_Лепћасћег, Право о штампи II 74 и 1ј1 з 21, Ауогријско право о пггампи 84.