Policijski glasnik

ВРОЈ 42.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 7. НОВЕМБРА 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и витпе пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицнјског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Велпчанство Краљ Петар 1. благоволео је, на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија поставити: за секретара прве класе начелства округа рудничког, Владимира М. Поповића, јавног правозаступника из Шапца. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. октобра 1910 г. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I. на нредлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, а по саслушању Министарског Савета решено је: да се Чедомир Урошевић, начелник прве класе среза расинског, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. октобра 1910. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија поставити : за лекара среза брзопаланачког Сретена С. Попадића, свршеног лекара Московског Универзитета. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 30. октобра 1910 г. у Београду.

Д ОПУН Е ПРАВИЛА 0 ОДНОСИМА СЛУГУ И ЊИХОВИХ ГАЗДА од 12. септемвра 1904. г. П.Б р . 25867. ПРОПИСАНЕ НА 0СН0ВУ §356.6 КАЗНЕНОГ ЗАКОНА После члана 2. додати нов члан 2. а, који да гласи: За уписивање слугу надлежна је ова полицијска државна власт, у чијем делокругу газда стално живи. После члана 9. додати нов члан 9. а, који да гласи :

Пријава слуге врши се : или по личном предстанку газде или слуге власти, или кад газда писмено саопшти власти, да је дотично лице узео за олугу. Ово писмено може бити просто писмо старешини канцеларије, изјава на визит-карти и томе слично. Пријава се чини оној власти, која је надлежна и за упис нријављеног слуге. После члана 9. а додати нов члан 9. 6, који да гласи: Пријава слуге уводи се у нарочити регистар, који ће прописати Министар Унутрашњих Дела. После члана 9. 6 додати нов члан 9. в, који да гласи : Квартови у Београду дужни су у року за 24 сата известити актом Управу вароши Београда и суд општине београдске о пријављеном слузи. Тај акт носиКе број регистра, под којим је обележен пријављени слуга. Ове допуне ступају у живот и обавезну силу добијају од дана, кад се обнародују у »Српским Новинама®. ПБр. 20891. октобра 1910. год. У Београду. Застуаник Министра Унутраилњих Дела, Министар финансија, Стој. М. ПротиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

30.

(НАСТАВАК) Ово што смо довде у опште казали о иравном значају неизвршења уговора, вреди и за уговор о продаји и куповини. Ако купац не би цену положио о уговореном року, однооно, ако рок није уговорен, онда када продавац њу затражио буде (§ 887. Грађ. Зак.), он се, тиме, не би ни најмање, наравно, своје обавезе ослободио: продавац би имао право тражити, помоћу суда, иопуњење уговора од његове стране (§ 553.

у вези са § §-има 652. и 653. Грађ. Зак.), а, осим тога.. и накнаду штете, ако ове буде било (§ 553. Гра!) Зак.). Питање је само, да ли би продавац, поред ових до сада казаних права, имао још и право раскида уговора, разуме се за случај да такво право он за себе у уговору није задржао, клаузула (иритаторна клаузула — Кивпоу, Тита.с оћбети а иаМјвкоти дгаЛјалпвћоти гаћотћи, II., а1х. 375. и 376.) која се у римском праву звала 1ех сотгшзвоиа? По § 919. Аустр. Грађ. Зак., раскид уговора због неизвршења може се, тада, тражити само тако ако је такво право за странке уговорнице извесним законским одредбама загаранговано. Како се таква одредба не налази, међу параграФима који, у Грађ. Зак. Аустриском, говоре о уговору о продаји и куповини (Каи1уег4га§) — § § 1053. а 1089 —, то онда значи да, у том законодавству, продавац не би имао право, изван случаја 1е §'18 сотгшваопае, тражити раскид уговора зато што купац није на време цену положио нити је у опште хоће, драговољно, да плати. Код нас није тако, и ово је једно од оних ретких места (изузев, наравно, породично, наследно и задружно право) где се је наш Грађански Законик одвојио од свога изворника, Гра1>. Законика Аустрискога. §. 652. вели да „Купац пак дужан ће бити купљену ствар одмач, или на уречено време примити и цену положити." По овом пропису, доведеним у везу са §-ом 653. (»Продавац ствар продату купцу без цене није дужан дати«) и §-ом 547. Грађ. Зак., 1 ) купац може одбити полагање цене онда ако продавац неће или не може да му ствар преда (традиција, убаштињење), 2 као и онда в ако би (купац) у држању

') »Код двоотраних теретних уговора, по емислу § 547. Гра1> Зак., испуњење обавезе једног уговорача услов је за испуљење обавезе другог уговарача, нити један уговорач може од другог гражити испуњење његове обавезе, док сам своју не испуни. — О. о. 12.Марта, 1904. год. Бр. 927. — О. о. с. 24. Априла 1904. год, Бр. 3935.": Гојко Никетић, Грађански Законик Краљевине Србије. стр. 380.. 2 ) »Купац земл.е није дужан земљу исплатити, докле му иродавац пе преда уредну тапију — О. о. 30. декембра, 1 876. год. Бр, 3439.» Д-р Никола Крстић, Изводне одлуке опште седчице и одељења Касационог Суда 1866—1818. год.. По забелешкама Д-ра Николе Крстића средио Гојко Никетић, стр. 351..