Policijski glasnik

БРО.Т 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 67.

3° Ругање, аодсмевање. —• Овде је врло тешко повући границу између случајева, кад постоји омаловажавање, од осталих. „Може се, вели умесно Иертапп. ирепоручити законодавцу и судији, да буду уздржљиви у кажњавању таквих ругања, пошто су она врло често корисно средство у борби против глуиости, и пошто сувишност у кажњавању може само повећати наклоност ка претераној осетљивости«. Ои је поделио у три групе случајеве, у којима се има узети, да постоји омаловажавање. »Ругање је увреда, вели, прво онда, кад се оно има квалиФиковати као неиристојно аостуаање, за тим онда, кад се оно може свести на арепоре моралне арироде, и најзад онда, кад оно у себи садржи изјаву, да исмејавани нема својстава иотребних за његов положај"*). Ово набрајање случајева, где има увреде, тачно је, али није исцрпно. Има још случајева, где се руга^е има схватити као омаловажавање. Тако то ће бити случај онда, кад је исмејавање у новинама учињеио, или на јавном месту. У опште критеријум је немогуће теоријски поставити. Све зависи од конкретних околности, под којима је ругање извршено, нарочито од одношаја између подсмеваоца и подсмеваног и од места и друштва, где је ругање извршено. Једном речју ово је једно Фактичко нитање, о коме суд има у сваком конкретном случају да решава. Све што је речено, важи наравно и за случај, кад је ругање цзвршено средством карикатура. Према КоМег -Ј ругање је само »грубост", али иикад увреда 6 ). Ово схватање је последица његовог појма части. Ругање није управљено против моралне вредности, којапремањему једина сачињавачаст. Исто овако и Вттпд, који убраја ругање у т. зв. исевдо-увреде (»Рзеи^о Ве1еШ^ип^еп"). 4° Шегачење. — Кад се шегачење појављује као омаловажавање, зависи од конкретних околности, под којима се извршује, те је на тај начин ово једно Фактичко питање. Тако ако је лице, с киме се А шегачи, његов друг, и ако то чини у њиховом заједничком друштву, шегачење се не може квалиФиковати као омаловажавање, већ као једно средство за увесељавање. V. Ваг вели, да Ке шегачење бити увреда, кад се дотичном хоће тиме да назначи да је он једно ништавило, једна врста нуле (ет шсћ(; ги ћеасМешЈеа МсМв, ете Агк ]Чи]1 (< )''). Он наводи за пример размену обуће хотелских гостију, остављене пред вратима ради чишћења, склањање одеће извесне женске, која се купа. Иертапп умесно тврди, да наведени примери «. Ваг-ови нису такви, да се из њих може извести онај закључак, »јер се, вели. такве шале чине у намери, да се себи прибави увесељење претпостављеном збуњеношћу других, дакле у сасвим другој намери но што V. Ваг то узима" 1 ). Но без обзира на ово критеријум V. *Ваг- ов није довољан. Има слу-

5 ) 270. 6 ) 32. 7 ) 90. !) 270.

чајева, где се шегачење појављује као омаловажавање, п ако се њиме неће да каже, да је лице у питању ништавило. Тако биће увреде, ако се шегачење врши на рачун полне вредности извесног лица, а иорнцати или потцењивати ову вредност не значи сматрати лице у питању за ништавило у опште. Иста примедба важи и против критеријума Ргапћ-овог, према коме је шегачење увреда онда, кад чини утисак, као да се дотично лице сматра за друштвеиог чланамање вредности 2 ). 5° Проста аовреда учтивости и обзира. — Према ^дертапп-у она није никад увреда, »чак и кад се је извршила с намером, да се дотичном изјави непоштовање", јер се, вели, не могу сматрати као напад на част такве изјаве, које непристрасног пресуђивача само на закључак наводе: »извршилац је неваљалац к3 ). Истина је, да је ово чест случај, али је тако исто могуће, да је онаква повреда омаловажавање и према схватању публике, дакле објективно. Тако, објективно, не би било омаловажавања, кад се не крије своје негодовање према једном дилетантском представљању на позорници, кад се нетактично и без пијетета побијају предрасуде заступника једног застарелог гледишта, кад се безобзирно упада у реч некоме 4 ), али ће га бити, ако би А своје негодовање према лицу В изразио у његовом присуству на бруталан начин у извесном друштву, н. пр. пљувањем о под показујући главом на њега итд. 6° Алузија и иаралела. — И алузија и паралела могу сачињавати увреду, под условом наравно, да се моасе познати, да се оне односе на једно одређено лице 5 ). КоМег неумесно тврди, да алузија и паралела не могу садржавати увреду, кад се изрично не нагласи, да се оне односе на једну личност из садашњости 6 ). 7° Изјава субјективног мишљења. И оваква из.јава може бити увреда, јер и она може биги изјава омаловажавања. Тако не би било увреде, кад би А изјавио своје мишљење, да је понашање лица Б у овој или оној прилици било нетактично, да је овај или онај његов поступак знак тврдичлука или распикућства, сујете. Могло би је пак бити, кад би изјавио своје мишљење, да је оно понашање лица Б варварско, простачко, или да је овај и и онај његов поступак знак кукавичлука'). (НАСТАВИЋЕ СЕ) ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЈБАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАК) Те психичке особине дају себи израза, показују се виртуелне и за правни поредак важне с тога, што врше унутрашње надражаје нерава и према томе делају као мотиви за Формирање воље.

2 ) § 185 I 2 а. 3 ) 271. 4 ) Примери наведени од Иертапп-а 271. 5 ) Уп. 01зћаиаеп § 185, 8. 6 ) 18. ') Уп. V. Ваг 112/113.

Умишљено је делање нормално злочиначко, кривичноправно делање. Злочиначко делање, да би примени казне било места, мора такође бити израз психолошких особина виновникових. Да пак злочиначко делање може то бити, оно мора да је производ воље, јер су само преко воље, преко одређене нервне акције, могле психолошке особине имати утицаја на мишићне покрете и према томе бити каузалне за последицу. Немогућно је ма какво непосредно дејство карактерних психолошких особина на покрете нашега тела и преко њих на произвођење последице. То дејство може бити само путем надражаја нерава, које ствара у овести преставе, из борбе престава Формира се акција воље, која опет преко нерава даје импулс за Физичке покрете тела и за произвођење последице. Са ових разлога кривично право мора третирати свако умишљено делање само као вољно делање. Бега ли оно од тога да једну последицу огласи као производ воље виновникове, онда оно нема могућности да докаже да су психичке особине виновникове такве, да их је нужно извесним мерама иреображавати или виновника из друштва елиминисати, у интересу друштвене безбедности. Кад се то пак не може утврдити, онда на што примена казне, ван ако она неће да буде проста освета зато што је кривично дело учињено ? 8 ).

8 ) Врло је интересантно излагање о слободи воље у најновијој књизи, уџбенику аустриоког кривичног права од К. Штоеа (А11§ететег ТеИ. Егзке НеЛ, 8. 27 — 29.). «По монистичкоме сватању постоји природно јединство између духа и тела. По овоме сватању наше духовне функције јесу функције мозга. Отуда и духовно биће човечије потпада под закон кауза.штета, који је општи, непроменљиви природни закон; човек дела само онда кад постоје услови, разлози за то делање. Кад би услови (погодбе) делања човечијега биле познате количине, онда би се свако човечиЈе делање могло унапред математички прорачунати. Овакво сватање одговара нашем искуству и мј? ћемо до њега доћи ако посматрамо како човек дела под датим околностима, било добрим, било рђавим. Свако ће рећп: (( Ја овако радим јер другојачије тге могу 9 . А што не рече: (( Ја овако радим и другојачије нећу?» Не може, јер делање човеково зависи од његових мотива. Н>егово делање происходи из могива, оно је резултат мотива, оно је према томе нужно, исто гако као што је у свету стварном свака последица нужни производ једнога узрока. Тиме још није речено да су мотиви човекова делања подложни закону који је потпуно идентичан са каузалним законом. Могу ли се ја савладати, могу ли приморати самога себе да делам или да не делам, тако да мотиви створе један упечатак, али им ја не дам да ван мене, преко мене, делају на спољашњи свет? Ми сматрамо да ми до извеснога степена имамо мотиве у својој власти. Ја допуштам себи да радим, допуштам себи да идем, ја сам, ако ми |е само дух и тело здраво, госаодар над мотивима. То ми називамо моралном снагом. Али свака снага, да би могла деловати, мора најпре постојати. Мотиви происходе дакле из једнога извора, кога је Кант назвао категоричким императивом, из карактера, чији је пулс савест. Карактер је компликована појава, он је делом наслеђен, а делом стечен најразноврснијим дејствима у животу. Последње је питање: можемо ли ми сами утицати на наш карактер? То је уједно и последња, једино могућна наша слобода. Ја сам присталица такве слободне воље, ма да је и она можда илузија. Нормалан ће човек имати снаге да се одупре жељи за злочином, ако му ту снагу да његов карактер. Отуда је од особите важности васпитање деце као препрека злочину. Кад ко учини дело које је закон огласио за зло' чин, он тиме открива једну погрешну страну, једну