Policijski glasnik

СТРАНА 78.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10.

списак предати, иди само послати првостепеном суду; 2. Да ли је оп. суд одговоран, што је списак првостеп. суду после 21. сент. приспео или не, — кад све општипе не могу бити у месту нрвостеп. суда, и 3. Сме ли оп. суд списак раније послати, и је ли дужан удесити, да исти првост. суду баш означеног дана приспео буде, и како треба да ту пошиљку врши: да ли као и сва остала званична акта, или са свим на некакав други начин?" — На ова питаша одговарамо: По члану 21. г. закона о општинама, општински судови могу бити готови са азбучним гласачким списком и пре 20. септембра; али ако они то не стигну да учине, или нађу разлога да то у опште не учине, они га не морају закључивати пре 20. септембра. На дан 21. септембра, морају аредати иошти закључен списак за првостепенп суд, јер се ни чланом 21. в. ни којим другим не условљава други начин пошиљаја, нити се он може претпостављати, нарочито код оних општина, које су од првоотепепих судова толико удаљен.е, да је апсолутна немогућност, да се за дан дође до судског места. Према овоме ако се извиђајем утврди: да је пошта примила писмо са спиоком на дан 21. септембра, не може бити ни одговорности до општиноких часника. 111 Суд општине горњо-трешњевачке, актом својим Бр. 128, пита: »Пресудом овога суда од 3. октобра пр. године Бр. 823, осуђено је једно лице на 30 дана затвора за дело из § 339 и 375 а кр. закона, и казна затвора замењена му је новчаном. Осуђено лице стално живи у Босути среза качерског, а кривицу је учинило пролазећи кроз ову општину. Како ово лице није имало готових пара да плати новчану казну, то је пресуда послата начелнику среза јасеничког са молбом, да је он пошље начелнику среза качерског на извршење. Начелник среза качерског вратио је исту са изјавом, да он ни по ком закону није дужан и надлежан да извршује пресуде општинских судова, него да је то надлежан општински суд, који је нресуду и изрекао. Како, међутим, као што је напред речено, осуђени не живи у овој општини, нити овде има какве нмовине, то овај суд нема могућноети да сам своју пресуду изврши. Моли се уредништво за обавештење: Ко је надлежан да ову пресуду изврши и шта треба суд да уради да она не за,стари ? с( — На ово питање одговарамо: По члану 94. тачке 3. закона о општинама, општински судовп сами извршују своје кривичне пресуде, наравно, кад је реч о њиховим грађанима који ту живе, или кад осуђени имају имовину у тој општини.

У случајевима, као што је овај. где је осуђени чак из другог среза, докле не допире власт општинског суда, који је пресуду изрекао, и кад осуђени нема никаквог имања у општини, где је пресуда изречена, пресуду мора да изврши она полицијска власт, било непооредно било преко дотичног општинског суда, у чијем срезу живи осуђени. То одговара и духу § 286. кр. суд. поступка, а то налажу и обзири нужности и јавни интерес, да се изврши једна извршна пресуда. Нека општински суд поново пошље, преко своје среске власти пресуду на извршење, а начелник среза качерског ако налази да није надлежан за њено извршење нека изазове сукоб у смислу чл. 144. тачке 7. Уотава земаљског. IV Суд општине плочке у срезу жупском, актом овојим Бр. 1137, пита: »Суд овај, актом својим № 1137, од 23. авгуота пр. године, молно је то уредништво за објашњење: има ли кривице кад председник и кметови општ. суда казне некога по чл. 109. и 110. закона о опшгинама, а нису га предходно писмено саслушали но усмено, и то је назначено у пресуди, и коси ли се овакав поступак са чл. 11. Устава земаљског? па му још није дат одговор. Моли се уредништво да што скорије по овоме даде објашњење". — На ово питање одговарамо: Уставом од 5. јуна 1903. године, који у своме члану 11. поставља правило, да нико не може бити осуђен, докле не буде надлсжно спслцшан или законим начином позван да се брани, уведен је у живот закон о општинама од истога дана. који у овојим члановима 109. и 110. дозвољава, да кметови и председници могу изрицати извесне казне над ненослушнима, и да су њихове пресуде одмах извршне. С обзиром на прилике, у којима се налазе председници и кметови кад изричу казне у смислу чл. 109. и 110. закона о општинама, не може се тражити, да они воде Формалне извиђаје, какви се траже полицијском уредбом и кривичним судоким поступком. То се не може. велимо, тражити од њих, јер они ове казне махом изричу ван општинске суднице, много пута и ноћу, н. пр. приликом гагаења пожара, у пољу приликом разних извиђаја, кулука и томе слично, те је Физичка немогућност да се непослушни писмено саслушавају и иресуде доносе, него је довољно кад се усмено пнзову од стране нмстова или ир>дссдник-1 да се бранс за неиослушност , па се они, по оцени ових, не могадну одбранити. Овакав поступак задовољавао би чак и наређења чл. 11. Устава, јер се и тамо само тражи да се некоме пружи могућност одбране а не вели се на који ће начин она бити. Ако би се хтело рећи, да је то регулисано нолицијском уредбом и кривичним судским поступком, онда се на тај

приговор пружа тај одговор, да је законодавац овим специјалним законом пружио ова права кметовима и председницима и поред овакве уставне одредбе, и да е овакав закон обвезан и за власти и за све остале. све и да би био у супротности са самим Уставом. Према томе могло би се истаћи питање: да ли закон одговара одредбама уставним, али се никако не би могла . оспорити његова важност, кад му не оскудевају услови из чл. 35. Устава, пошто су вршеиом ревизијом закона о онштинама од 1903. и 1905. па и оном од 24. децембра 1909. године ипак задржате одредбе из чл. 109. и 110. истога закона. Из ових разлога погрешно је поступање оних првостепених судова, који у опште улазе у оцену ових пресуда кметовских и председничких, по жалбама осуђених, па их чак и ниште, јер они на то немају права, пошто су ове осуде извршне и против истих нема места жалби. Наравно, да се судска надлежност не искључује у случајевима чл. 28. Устава, кад се подигне тужба против поменутих часника, ако они нису пружили могућност дотичнима да се усмсно бране, или су учинили какву другу повреду права појединаца својим незаконитим радом. Кад је, дакле, закон о општинама донесен оуделовањем оба законодавна Фактора (чл. 35. Устава), онда је он по чл. » 117. Устава обвезан и за судове и они га морају вршити онако, како он гласи, све дотле, докле се не би укинуо на начин, који одређује чл. 116. истог Устава. Наређење чл. 9. Устава, нема ничега заједничког са случајевима из чл. 109. и 110. јер оно говори о иритвору а овде је у питању осуда. Према овоме, кад год има оправданих разлога, кметови и председници могу изрицати усмене осуде по чл. 109. и 110. поменутога закона, пошто кривца позову усмено да се брани, па нађу да он свој поступак није могао оправдати, а осуда је међутим, неопходно потребна ради реда, безбедности или одржања угледа власти. За овакав законити рад они неће одговарати. ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА Н КАСАЦИОНОГ СУДА

Општински суд дужан је да сазове општикски или засебан збор за раздвајање или спајање општина или села, по изјављеном захтеву дотичних грађана, у року од 10 дана, а ако он то не би унинио у овом року, онда ово мора учинити у року од пет дана од протеклог рока општински одбор. Збор сељана села Г.... на дан 9. децембра 1910. године донео је одлуку, да се село Г одвоји од општине д у циљу образовања нове општине нод именом „општина г к . Противу ове одлуке збора изјавили су жалбу надзорној власти Милан К. и Петар Р., из Г 1 , наводећи да не одговара закону: