Policijski glasnik

БРОЈ 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79.

1., што је противно чд. 34. тач. 4. закона о онштинама овај збор сазвао општиноки одоор, а не општиноки оуд; 2., што у омиолу чл. 37. закона о општинама од дана сазива збора до дана збора није протекао законски рок, већ само седам дана; 3., што бирачки одбор нпје изабрао зборског деловођу из реда општинских службеника; и 4., што се из записника не види шта је збор одлучио. Надзорна власт нашла је, да је ова одлука противна закону из ових разлога: По чл. 8. и 34. закона о општинама за овај специјалан случај надлежан је био општински суд да реши о сазиву збора села Г.... у року за 10 дана од дана поднесеног захтева сељана истог села, па тек ако он то не би у томе року урадио, могао је одбор о томе решавати. Међутим, из акта овог предмета види се, да оу грађани села Г тражили р_азив збора представком, коју су поднели општинском суду 28. новембра 1910. год., а да је општински одбор одмах у седници од 2. децембра 1910. год. — дакле, и не чекајући рок, који је законом општинском суду остављен — решио, да се збор сазове за 9. истог месеца. Само, када општински суд не би наредио дан за сазив збора и о томе решио до 8. децембра 1910. године (чл. 8. зак. о општинама), имао би ирава одбор општински да интервенише и наређује сазив збора по одељку 3. чл. 37. закОна о општинама. Он, у овом случају, није тај рок сачекао, него је ствар предухитрио и решавао оно, за што тада није ни био надлежан да решава. По чл. 64. закоеа о општинама, који говори о конституисању дових општина, тражи се, да се и овај засебан збор мора конституисати ирема пропису чл. 37. овог закона, по коме од дана огласа до дана збора мора протећи најмање 15 а највише 20 дана, у који рок не рачуна се дан огласа и дан зборске радње. Из објаве о сазиву овог збора види .се, да је збор објавом од 2. децембра 1910. године сазван за 9. децембра 1910. године, према чему није од дана огласа до дана збора протекло више бд шест дана, а то је противно наведеном чл. 37. закона о општинама. С тога је решењем од 21. децембра 1910. год. А^'12295 ч на основу чл. 152. закона о општинама, задржала ову одлуку од извршења, и сва акта послала Министру Унутрашњих Дела. Налазећи, да је посматрање надзорне власти правилно, а зборска одлука села Г.... противна закону. Министар је писмом од 23. децембра 1910. године Пј\» 24662, на основу чл. 152. закона о општинама, послао сва акта овог предмета Државном Савету на коначно решење. Трећи одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти, са разлога у њему изложених, правилно и на закону основано, па га је, на основу чл. 152. закона о општинама одобрио. Одлука од 29. јануара 1911. г. № 12537. Јос. К. Ст.

Сукоб између нанелн. ср. грочанског и нан. ср. космајског, решен у I. одељ. Касац. Суда 20. новембра 1910. Бр. 13452. Касациони Суд расмотрио је акта сукоба између начелника ср. грочанског и начелника ср. космајоког због вођења истраге по делу паљевине и убиства Благоја Марковића, б. из М. Пожаревца, па је нашао, да је за довршавање истраге по овим делима надлежан начелник ср. грочанског према §§ 21., 36. и 37. крив. суд. пост. и то са разлога, што отворена и започета истрага против извесног лица решава питање о превенцији у случају сукоба надлежности, коју оба начелника од себе одбијају. Искључиву надлежност за ислеђење једног дела добија. дакле, она власт, која је прва отпочела истрагу, а отпочињање истраге је рад иследне власти против извесног лица као учиниоца дела. Овакву радњу предузео је начелник среза грочанског, водећи истрагу против нојављених учинилаца овог дела Андрије Марковића и др. из М. Пожаревца, који се налазе у подручју његовог среза, и доносећи решење о притвору окривљених, које је и првостепени суд одобрио. Све радње које долазе у припремни поступак и које олуже за констатацију извршеног дела нису још радње на којима би се могла заснивати и надлежност за истрагу против лица која се јављају као учиниоци дела, а такве само припремне радње, јееу овде радње начелника ор. космајског, који је вршио увиђај на лицу места ради констатовања дела и испитивао сведоке.

Сукоб измејју чачан. првостел. суда н начелства окр. чачан. решен у I. одељењу Касационог Суда 21. августа 1910, Бр. 9012. Касациони Суд је р;смотрио акта по предмету сукоба чачан. првост. суда са начелством окр. чачан., а по оптужењу Милоша ч Јовановића - Тошовићаи Перише Василијевића из Придворице, због заузећа, па је нашао, да је надлежан првостепени суд за расматрање решења наченика среза трнавског од 26.јула 1904. год. № 4776, према §§ 15. и 16. полициске уредбе, јер се из овог решења види, да се у њему доносе одлуке о кривичној одговорности именованих лица за дело из § 375. а казн. зак. за које су именовани оитужени од стране начелства окр. чачанског наредбом № 4982, а таква решења према помен. ааконским прописима подлеже расматрању првостепених судова. Природу овог решења као кривичног не може изменити то, што се у њему доноси одлука и о упућењу на парницу, пошто је полициска власт према последн>ем одељку поменутог § 375. а. дужна да у исто време и у томе смислу потребну одлуку донесе. То пак, што је ово решење било већ расмотрено од стране начелства округа чачанског и Господина Министра Унутр. Дела по иостојећој жалби оптужених, није разлог који би могао утицати на опредељење суда, да ли је дужан да по

овој жалби расматра ово решење, пошто одлуке ових власти, које су према §§ 15. и 16. полиц, уредбе апсолутно ненадлежне за расматрање решења које је у питању, не могу искључити суд да о законитости овог решења, као једино надлежан, донесе лотребну одлуку, а ово у толико пре, што су ове власти и саме огласиле за ништавне одлуке своје донете, по овом предмету, што се види из акта начелства № 10501/910.

Сукоб нзме1ју крушевач. првостеп. суда н Господина Мннистра Унутр. дела решен у I. одељењу Касац. Суда Бр. 11135. Касациони Суд је расмотрио акта сукоба првостеп. крушев. Суда са Господином Министром Унутрашњих Дела, по предмету надлежности за расматрање пресуде начелства округа крушевачког од 31. јула 1910. год. № 9336, којом јс на осиову § 373. а. казн. законика Владимиру Ђокићу, ковачу из Крушевца, забрањено даље упражњавање ковачке радње, па је нашао, да је за расматрање овб пресуде надлежан првостеп. суд са ових разлога: Пресудом начелства. која има бити предмет расматрања, забрадено је оптуженом Владимиру даље упражњавање његове ковачке радње, услед тогашто власт налази да ову бесправно упражњава. Ова забрана радње, према § 310. тач. 6. казненог законика џостоји као, казна на коју се кривац, по закоцу може осуди^и, па се као такв.а има сматрати и у .случају примене њене код § 37.3, а. истог законика, пошто се и у том случају она изриче као казна, која се по овом пропису на иступника има примешгги пре новчане казне у ист.ом, пропису предвиђене, а на коју се иступндк . осуђује у случају да противно пресуди забрањену радњу упражњава. Према томе, кад су по § 15. и 16. полициске уредбе, од надлежности првостепених судова за расматрање пресуда по иступним делима, изузете само оне пресуде, које би биле донесене по одредбама казненог законика по којима казна не може бити већа од 3 дана затвора односно тридесет динара, кад, дакле, за пресуде са казном ове вроте изузеће није учињено, онда је За расматрање таквих пресуда надлежан првостепени крушевачки суд.

Мишљење опште седнице Касацноног Суда. од 31. јануара 1911. г. Бр. 1004. Поводом захтева Г. Министра Правде од 22. јануара 1911. г. № 1250, да му Касациони Суд да своје мишљење о томе: који се законбки и-роиис има, ирименити у случају, када ио истуиним кривицама сведоци или вештаци неће да даду исказе, или на дате исказе неће да се закуну, да ли Ке се у таквим случајевима ирименити § 100. крив. иост. или чл. 110. зак. о оиштинама или ироиис § 327. крив. зак., — Касациони Суд у својој општој седници у смислу тач. 2. § 16. свога устројства проучио је ово питање и односне законске прописе па је нашао: