Policijski glasnik

СТРАНА 138.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 18.

початаним или иеиечатаним, писменим еаставом, ликовима или ма каквим изображењима или з^нацима«. Свака ^елатност пак, управљена против владаоца, спада под § 91. а к. з. Клевета. владаоца сама за себе се разликује од клевете у опште према нашем к. з. у погледу обима заштите части. Пре свега не захтева се изношење и проношење дела, већ чињенице у оиште. Вели се на име „м а што предузима или говори 1( , те на тај начин клевета владаоца може постојати и онда, кад не може бити пи говора о клевети поданика. За тим клевета владаоца постоји не само онда, кад се наво^ењем може') изазвати мржња или презрење, већ и кад се тиме може изложити иодсмеху. На тај начин није од клевете заштићена само морална част владаочева, већ и друге врсте части, у нолико га напад на исте може изложити подсмеху. Кад га пак овај напад може изложити иодсмеху, Фактичко је иитање. Некад се је у теорији част владаочева разликовала у његову личну част, т. ј. част, која му припада као приватном човеку, и владалачку част, т. ј. част, која му припада као владаоцу. Напад на прву називао се је сптеп 1ае& ае т<1ЈеМа.И&, а на другу с птеп 1аевае ^епегаНота 1 ). Но ова је разлика неизводљива, јер тајез^аз оввЉиз тћаеге!: Сваки наиад на владаоца као приватног човека је посредно напад иа њега као владаоца 3 ). Увреда и клевета владаоца могу се односити на његове уставне владалачке актове или на његов приватан живот. У првом случају може бити увреде и клевете владаоца, и ако овај или онај министар носи одговорност за акт у питању 4 ). Равнодушно је, да ли се садрлшна пзјаве или саопштавања односи па једну радњу владаочеву, коју је оп извршио пре ступања на престо или после. Довољно је за увреду и клевету, да су изјава омаловажавања и изношење одн. проношење учињени у време, кад је он владалац 5 ). Владалац не мора бити изрично именован. Као и у опште код увреде, довољно је, да се може иознати, да су пзјава и саопштавање иротив њега управљени в ). Пропуштање страхоиоштовања не може се ни овде сматрати као увреда'). Тако није увреда владаоца пропуштање викања „живео" или седење при овом узвику. То важи чак и онда, кад би ово пропустило учинити лице, које је иравно обвезно на ове радње 8 ).

1 ) У § 91. б се вели (( може изложити*, а не «излаже" као у § 210, те Је на тај начин избегнута грешка учиљена у овом §-у, т.ј. избегнуто је изражавање, према коме изгледа, као да је клевета кривично дело повреде, а не угрожавања.

2 ) Ову разлику уеваја ВгпсИпд 167.

3 ) Уп. ОГвћаизеп § 95. 4 а, V. 1Лзг1 § 108, IIр. 1.

4 ) Уп. V. И8X1 § 108 I 2, 01вћаи8еп § 95, 4 с., Ргапћ § 95. I.

5 ) Уп. V. 1Л8Х1 § 168 I 2, 018ћашеп § 95, 4 б.

в ) Уп. Ргапћ § 95. I.

') Уп. V. 1Лах1 § 168. I 2, Ргапћ § 95 I.

8 ) Прот. V. И81к и Ргапћ 1ос. сИ.

За увреду и клевету умрлог владаоца, не постоји специјална одредба, те за исту важи § 215. а . к. з. По увреда умрлог владаоца могла би бити посредна увреда данашњег владаоца, као што се је раније већ видело. Тако било би увреде за садашњег владаоца, кад би ко тврдио о пореклу умрлог владаоца, нешто неистинито, што може и данашњег владаоца изложити подсмеху или презрењу '). За увреду и клевету владаоца нанете путем штампе важи чл. 22., у коме је реч у опште о увреди и клевети. Само се у чл. 23. друкчије казне проиисују. Све што је у § 91.6 а1. 1. к. з. речено о увреди и клевети владаоца важп према а1. 2. овог §-а и за онога „ко то исто учини спрам Краљице, Ирестолонаследника, (11ли) Родитеља Краљевих, оба или спрам иојединог, п у опште на спрам предака и потомака владајућег Краља у нравој линији", а према а1. 3. овог §-а и за случај, »ако је то учињено спрам намесника краљевског достојанства, свију или спрам иојединог од њих". Под претцима и потомцима имају се наравно разумети само живи. Закон о штампи не помиље претке у чл. 23.. већ само чланове његовог дома. § III. Увреда и клевета из § 104. к. з. У § 104. говори се о једној врсти увреде и клеаете, која је унрављена неиосредно против општих интереса. Зато је иста пздвојена из обичне увреде и клевета и стављепа у гл. X »О злочинствима и преступљењима противу закопа, власти и јавног поретка«. (НАСТАВИЋЕ СЕ) БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРНКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПИ КРИТИЧКО ИЗЛ.АГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касациопог Оуда

1. О крађи стоке и земљод. алата. По § 223. а) к. зак. свака крађа, учињена на опасан начин, у зградама, у којима људи не жнве, казни се половином оне казне, коју би кривац заслужио по § 223. к. зак. да је крађу учинио у зградама, које су тамо именоване. Изузима се од тога само крађа стоке и земљоделског алата у вредности нреко 200 гроша чаршијских. Дегнава се да судови погрешно тумаче ово законско наређење, узимајући да иод њега не долазе и крађе стоке и земљоделског алата испод 200 гр. чар., већ да оне спадају под пропис § 221. а) к. зак. као општи пропис за крађу стоке и земљоделских алата, у вредности већој од 100 гр. а мањој од 200 гроша чаршијских. Ово је очевидно погрешно, јер се нрема тексту законског наређен.а § 223.а)казн. зак. искључује крађа ових објеката само онда, кад је њихова вредност већа од

х ) Тако немачки Ве^сћбјЈепсћ! ('28 171). /

200 гр. чар., а иначе и ове крађе сиадају под исто наређење. Разлика4шмеђу овога наре^ења (§223 а) и наређења из § 223 б) к. зак. у томе је: што се по § 223. б) к. зак. казни кра1)а ових објеката, ма где очи бнли. Овом незгодном стнлизацијом хтело се рећи да ће се по овом пропнсу казнити проста крађа оиих објеката н крађа њихова учињена под околностима из § 223. а) к. зак. но не и опасна кра1 ; а овпх објеката, учпњена из просторија у којима људи живе, јер таква крађа долази под § 223. к. зак., као општи пропис за крађу, без обзира на вредност и врсту украђеног објекта. (О овоме види и одлуку II оделен.а Касац. Суда од 4. IX 1907. г. № 9158). И тако излази: 1. Проста крађа стоке и земљоделског алата у нредностп преко 100 гр. чар. а мање од 200 гр. чар. —■ казни се ио § ;'21. а) к. зак. 2. Крађа стоке и земљоделског алата, у овој истој вредностп, учињена под околностима из § 223. а) к. зак. — казни се по томе пропису. 3. Крађа истих објеката, у вредности проко 200 гр. чар. казни се по § 223. б) онда: а) кад је учињена на прост начин или б) кад је учињена на опасан начин, у просторијама у којима људи не живе. 4. Крађа ових објеката, учињена под околностима из § 223. к. зак., без обзира на вредност украђених објеката, долази увек под пропис § 223. к. зак., као општи пролис за опасну крађу ствари, из тамо означеиих просторија, без обзира на вредност и врсту објеката. 2. О надлежности порогнога еуда за еуђење поништаја туђих ствари. Извесна лица оитужена су за то, што су се договорила и туђу стоку уништила. Дело је оквалиФиковано као злочин из § 293. к. зак. Првостепени суд стави оптужоне под суд за поменуТо дело, па их за тим својом пресудом за исто дело и осуди. Ну Апелациони Суд, кад му је тај иредмет послат на пресуђење, огласи нресуду првостепеног суда за ништавну, са разлога, што то дело, како вели Апелациони Суд, долази у надлежност поротнога суда. Како по кривичном поступку првостепепи суд у оваквим случајевима, нема право на противразлоге, он је морао оптужене ставити под поротни суд. Ово судско решење оснажи и Касациони Суд [I одел. 9. VI 1909. г. № 6997]. Ово је решен.е погрешно. Према чл. 12. т. 4. зак. о пороти, порототни судови надлежни су да суде само поништаје ствари из §§ 289. и 291. к. зак. али не и квалиФиковапи поништај из § 293. к. зак. Да ли је ово добро или није? Очевидно да није добро, јер нема никаквог разлога да се теже дело, квалиФикованн злочин из § 293. к. зак., изузме из суђења поротнога суда, а блажији случајеви да тамо долазе. Пу, суд није овлашћен да чини интерпретацију онога закона, који је сасвим јасан и одређен, он има једино дужност да га примени потпуно онако како он гласи, јер суд нема