Policijski glasnik

СТРАНА 150.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 19.

д, За пренос пасоша крупне стоке за свако грло старо до годину дана 0-25 пара дин. ђ, За лренос пасоша крупне стоке за свако грло старије од једне године 0-40 пара дин. Пита се уредништво: 1. Да ли ће се код општинских судова и даље наплаћивати, по кривичним делима, такса у корист државне касе и лепити таксена марка од 2 дин. или ће се ова такса новчана напљаћивати у корист општинске касе, као што је то казато у 2. члану последњег одељка зак. о таксама: — тако исто и све остале таксе предвиђене тарифом овога закона. 2. Да ли ће општински судови, наплаћивати таксу за издање сточних пасоша из ТБр. 379. или из ТБр. 110. таксене тариФе. 3. Ако суд нема право на наплату таксе за издање сточних пасоша из ТБр. 379., онда ко је то надлежан ? да ли само санитетске власти ? и 4. Да ли ће општински судови и у будуће лепити таксену марку на сточне пасоше и колику, као и колико ће се наплаћивати у корист општ. касе. — На ово питање одговарамо: Све таксе, које општински судови наплаћују у своју корист, наплаћују се у напред, у готовом новцу, према чл. 10. закона о таксама, у колико у тарифском делу није нарочито другчије наређено за поједине случајеве. Све таксе, које су поменуте у тариФском делу под Л. општине наплаћују само у своју корист, а уз њих наплаћују и таксу за државу у маркама само онде, где је то у тариФСКом делу под Л. нарочито речено, као што је, н. пр. у т. 339., 366., 379. Према овоме, такса из тач. 370., за иступе неће се наплаћивати и за државу у маркама, него само у готову новцу за општину. Што се тиче таксе из т. 379. ту ће општински судови поред таксе у готовом новцу, која се наплаћује за општинску касу, наплаћивати и оиу из т. 110. у маркама за дражвну касу, јер се у т. б., 379. изречно вели: » иорвд таксе за државу иа текућег бр. 110. 8 Овај одговор важи и за суд општине ропочевачке на питање његово Бр. 772. и деловођа општина: чешл>ево-барске и десимировачке. Треба прочитати и одговор уредништва дат општини јаковљанској у бр. 18. за ову годину. III Судовима општина : ражаначке на акт Бр. 881 и драгосиљачке на акт Бр. 554, одговара се, да је питање о избору општинског часништва објашњено у бр. 17. овога листа за ову годину, поводом иитања суда општине ресиичке.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Један случај неумесне прнмене § 471. тан. 4 а грађанског судског поступка. Илија С. М., из С , тражио је од среске власти, да му изврши наплату 960 дин , дуга са интересом, колико су му, по решењу првостепеног ћунријског суда, дуговали Шивојин М. Д. и овога жена Ђурђија. Кад је среска власт приступила извршењу наплате, суд општине с.... уверењем од 7. јуна 1889 год. Бр. 2864, утврдио је, да осуђени Живојин и Т>урђија немају нигде ништа од имања. С тога је среска власт решењем од 22. септембра 1889 год. № 9755, известила Илију о немогућности наплате. По тражењу среске власти од 24. јануара 1908 год. № 1695, пореско одељење среза р послало јој је из новаца, добивених за продато имање Ђур^ије жене Животе Ј., као претекшу суму, преко наплате пореза, 296*50 дин. Како је Илија тражио, да се из ове суме наплати његово потраживање, то је среска власт, решењем од 18. марта 1908 године №4715. учинила распоред, да се та сума да молиоцу Илији, као отплата горњег дуга. По жалби Ђурђијиној, ово решење поништило је начелство окружно примедбама од 29. марта 1908. год. № 3208. Поступајући по овим примедбам, среока власт је нашла: 1.) да осуђени Живојин М. Д. и Живота Ј. нису једно исто лице; и 2.) да се уверењем суда општине г од 27. марта 1908 године тврди, да Ђурђија, бив. удова Живојина М. Д., а сада жена Животе Ј., као земљоделац нема довољно земље по §471. грађ. суд. пост., те да се, према томе, и сума од 296'50 динара не може издати повериоцу Илији, већ се има вратити пореском оделењу, да са истом поступи по § 471. тач. 4. а грађанског суд. поступка. О овоме је известила и новериоца Илију решењем од 12. Фебруара 1909 године № 2503., које је оснажило и начелство окружно, а решење овога одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 1. јуна 1909 године 1№ 9370. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да жалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Кад је пореска власт продала имање Живојина М. Д., каФ. из С и његове жене Ђурђије, за дужну порезу, и кад је од добивеног новца претекло, по наплати пореза, 296'50 динара, па ту суму пореска власт послала среској власти на распоред као надлежној, онда је среска власт иогрешила, што је ту суму вратила пореској власти, да она изврши распоред са тим новцем у смислу § 471. грађ. суд. пост., јер Ђурђија и њен муж пок. Живојин М. Д. нису тада били земљоделци, кад је продаја њиховог имања извршена, него је се Ђурђија после тога преудала за Животу Ј., земљоделца из Г , и она се, према томе, сада не може да користи благодејањем § 471. грађ. суд. поот., које имају земљоделци,

и ако је она сада удата за земљоделца; већ је требала, према § 489. грађ суд. пост., сама да изврши распоред са тим новцем према појављеним повериоцима, или да је пошље суду да он то изврши, ако је на продатом имању било терета пре продаје. Како среска власт није овако поступила, то и жалбено решење, којим је ова незаконита радња одобрена, не може остати у снази. Министар Унутрашњих Дела писмом од 24. марта 1911 године П№ 6195. известио је Држ. Савет, да усваја његово, иапред изложено, посматрање и да ће жалиоцу издати друго решење у смислу саветских примедаба. Одлука од 29. марта 1911 год. №3345. Кад је у питању извршење пресуде, онда се ова има извршити у свему како је изречена, и једновремено према свима лицима, која су и у колико њоме осуђена. Стамена жена Ж. Ш., молила је среску власт, да поступи по решењу начелства окружног од 10. јуна 1907. год. № 9707, и да јој уступи кућни плац, који јој је досуђен пресудом Апелационог суда од 12. августа 1885 године. №58, а који сада бесправно ужива Стеван К., из Ц. Б.. На саслашању код среске власти Стеван је изјавио, да неће ово ' имање да уступи све дотле, докло му молитељка Стамена не положи новац који му је поменутом пресудом досуђен. Среска власт решењем својим од 12. јуна 1909. године № 9445, одлучила је, да Стеван тражено имање уступи у року од три дана од извршности решења, иначе ће бити кажњен, упућујући га да према § 462 грађ. суд. пост. оделито тражи извршење пресуде, у колико се ова односи на његову досуду. Ово решење одобрило је начелство окружно, а решење овога одобрио је Министар Унутрашњих дела сг.ојим решењем од 27. октобра 1909 год. П№ 22278. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да жалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Извршна пресуда Апелационог Суда од 12. августа 1885 год. №58., која је изречена у спору Стамене жене Ж. Ш., Јоване жене И. Л., и Аноке жене С. Т., из Ц. Б , противу Руже бив. удове II. Г. и умешача Стевана К., ондаш. гласи: да тужена Ружа и умешач Стеван уступе имање пок. Петра тужитељкама, но да су и тужитељке у исто време дужне да издаду туженој Ружи по 12 цес. годишње, рачунајући од 1. Фебруара 1879 г. до 8. новембра 1880 год. на име издржавања, и 10 $ цес. на име удомљења, а сем тога и 200 динара на име трошкова, сахране и подушја пок. Петра Уступљењем од 6. септембра 1904 године, које је оверено полицијском влашћу истог дана под № 15606., и које се налази у актима овог предмета, потврђује се, да је Ружа уступила своје право по горњој пресуди реченом Стевану. И кад је молилац Стеван на актима под №2071, 8169, 6045 и 9445 тражио. да му претходно Стамена исплати по пресуди досуђену му суму, као пријем-