Policijski glasnik

СТРАНА 156.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Т 20

Специјјална правила о извршењу смртне казне. У законицима којн одржавају смртну казну двојаки тгроблем који се тиче начина. и места извршења поставља се законодавцу ; он се решава различно према времеау и земљи. У старо.м Француском праву смртна казна имала је ступље као и гсазна затвора; она се карактермсала врстом погубљења. Уставотворна скупштина (конституанта) не чекајући промулгацију свога казненог законика, одлучила је законом од 28 септембра 1791. да Кс се нзвршење смртне казне састојати у иростом лишењу живота. Казнени законик од 179!. репродуковао је овај принции: »смртна »казна састојаће се у простом лишењу »живота и никаква тортура но можо се »вршити према осуђенима« (Члан 2.). Од тада је главна брига била у томе да се нађе начин на који ће се смртна казна извршивати без мучења. Као такав начин извршења смртне казне законодавац је нзабрао одсецање главе. Члан 3 казнеиог законикаод 1791 овако је то решавао: »свакоме који је на смрт осуђен одсећи ће се глава". ВереПеНег 8а1п1;-Раг§еаи, известилац комисије рекао је о овом питању: »ви сте освештали принцип да „смртна казна треба да буде без тортуре, „II редуцирана на просто лишење живота. „Ваш комитет налази да је одсецање главе »врста смрти која се удаљује најмање цод овог принципа. Казна вешањем из„гледала му је да се највише удаљује од »овог принципа и по томе најсвирепија. „Други обзир којн га је на то определио, »то је; што ви хоћете да поштедито Фа„милију осу^еног од сваке врсте мрље. „Но, но садањем мишл>ењу, врста погуб„љења коју вам ми предлажемо најбоље „припрема духове да приме овај прнн„цип који вам је у срцу«. Сагласили су се на то да се тражи какав механички начин (машина) за погубљење. Прво оруђе за погубљење, коме је народ дао име гилотина од 1)г. Ош11о1лп-а, који је у 1791. предложио да се одсецање главе врши помоћу једног простог мекапизма, било је одмах конструисаио, и прво извршење било је у среду 27 априла 1792. Од тога времена, ово оруђе усавршено, служило је за извршење осуда на смрт у француској 1 ); казнени закоиик од 1810. репродуковао је у своме члану 12. одредбу законика од 1791 : „свакоме којн је на смрт осу })Сн осећи ће се глава*. Наш кривични законик у § 13. прописао је као пачин пзвршења смртпе казне убијање из пушака: »ко се осуди „на смрт убиће се из пушака и одмах укопати".

'). Од 1880. употребљује се електро-егзекуција у држави 11>у-,1орк. (В. АгоЛпу Јо Г аШћгор. 1892. отр. 431). Алп овај иачин нзвршења смртне казне олектрицитетом но задовол.ава надо. У онште, начин који се пајвишо употребљује за извршеше смргних осуда, то је најпростији и најнримитивнији начин вешан,е. Вешање се употребљава у Енглеској, Сједпњеним Дрзкавама, у Русији, у Аустрији. За тим долази дављењо. 'Ј'о је шпањолски начин стезањом. По том одсоцан.е глаЕе било секиром (Немачка, Данска, Порвешка, Шведска) било гилотином (Француска, Белгија, Грчка). 1!. о овоме ТагЛе. I ј .*!. рћПо8орћ1е рбпа!е. стр. 524.

Ближе одредбе о изнршењу смртне казне садргке § § 287 и 288 зак. о крив. поступку. § 283 кр. пост. наређује: »да »се свака пресуда којом је ко на смрт »осуђен, ако је касациони суд огласи »за снажну шаље нспосредио министру »правде, који ће је подноснти краљу на »помиловање, и ако осуђенн пе буде по»милован, пресуда се шаље полпцијокој »власти на извршење, којој се спроводи и осу^ени п одмах извршује". Нека законодавства као н. пр. Фраицуско (зак. о крив. иост. ) прописују да извршење смртне иресуде која је постала извршна има да буде у року од 24 часа пошто је помиловање одбијено. Наш законик о крив. поступку иијо одредио овај рок, али се оне одмах извршују, изузимајући случајеве којо иредвиђа § 288.а то су: душевна јача илп телеспа болест, а код женских трудпоћа. Над породил.ом смртна казна пе може со извршнтп док не прођу четрдосет дана од порођаја. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Милош М. Станојевић СУДИЈЛ

СЈ1УЖБЕНИЦИ У БЕОГРАДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ 1828 — 1838 НА11ИСАО А. (НАСТАВАК) У новембру и почетком декембра 1836 Кнез је био у Веограду, а по повратку у Крагујевац шаље Цветку 18 декембра ово занимљиво писмо: »Приликом нашег долас.ка у Београд видећп вас постојана у извршопију предписани Вам дужности и храбро поведеније Ваше као Хера спрама млоги соперника Ваши — кад смо благополучно одтуда овамо приспјели, опоменувшн се Вас, решио сам се повратити Вам сабљу коју сте пре као комисар војени носилп, и коју ирипасавајућп сада као Директор Полиције Београдске, и Ваше дужностп извршујући ревносно, да се поносите с њом, особито иред Шољои, пека и он види, да она пасјој вери боље приличи Н.ЈГО Шпага. По полученију Сабље одма поитајте повратитп ми Шпагу коју сам Вам од пре послао, да ју дам оцоме који је рекао да Ви треба Шпагу да носите, и ком би поприличило да ју носи него Вама, који сте тако, као што рекох, храбар, бодар, постојан, хитар, и пасја вјера. и то зато Вас оваковом називамо, што се надамо да нећете се више у зечије коже увијати нити чега плашити да у Земун бјежите". Усхићен толиком пажњом, Директор је Београдско Полиције одмах 21 истог месеца писао Кнезу како је све примно па додаје: »Ова превнсока н отличиа милост Ваше Свјетлости умплила ме је тако, да нисам у стању, нити толико речи имам, којима би за оваково отличије достојно благодарити могао; но како ја тако и сви моји са сокрушеним Серцем моли-

ћемо преблагога Творца за благополучије и долгоденствије Ваше Свјетлости. Ја пак стараћу се^дан и ноћ, да се отличија Ваше Свјетлости, и дјелом и поведенпјем мојим, достојпим покашгем«. Јо"ш ћемо подсетити да је Рајовић био родом из Херцеговине, те му зато Кнез и каже да је прави Хера — Ера, уз коју реч и данас пдо епитет тврда — или у шали пасја —- вера. Па ипак су со догађаји тако сплиталн и расплитали да ни одликоваии Цветко Рајовић иије могао саставити у овој служби много внше од године дана. Стога се 1 дексмбра идуће године на челу Веоградоке Полиције оиет јавља: Тодор ВојаниК. Када се пажљпво расмотри начин како је Кпез Милош посгупао при постављању или при уклањању поједпннх чиновинка, увидеће се да је Кноз Бојанпћа сматрао као свога човека, кога није вређао пи онда када су интересн службе налагали да се Бојаиић из ње.уклони. Вративши актом од 1 декембра 1837. В.№. 4673 за Директора Београдске Полиције Тодора Бојаннћа, и постављајући га сада у чип целога каиетана", Кнез му саопштава: „Вручавајући Вам Дирекцију Полиције Веоградске надамо се, да ћоте Ви то званије савјестпо н к удовољствију Иашем отправљати. Преко свега тога препоручујемо Вам: да Вам буду сокаци Београдски чисти, да мотрите и не трпите скитнице којекакве и бадаваџије којп се по меапама бозпослени повлаче, особито пак да мотрите на сплеткаше који речи нз ове стране у ону преносе, шпионлуке чине и певал,але речп за Правитељством говоре, а к. тому и на то, да се тајна друштва ие плету, ако ћо ји н двојица само у томе гдје на страни шушкајући бити; па ма кар Вам на то за докучити сирјеч подробно п пстннито овакве ствари и нешто трошка отишло; Ви нам само јавите за такови па ћемо Нам га ми признати. Тек очистпте један пут тај Веоград од којекакви плетака, од ншнонства, од тајна друштва, од не свободни разговора". Бојанић се оне дужпости брзо и радо примио, па — не одмерпвпш својпх способности — 12 декембра пише Кнезу: »За впсочајшу милост, које мн је Ваша Светлост, но природној и обичној шчедротп својој; пропзведенијом на званнје Директора Полнције Вароши Београдске у Чину Целога Капетана, всемилостивјејше удостојити снисходила, нс могу иропустити, да у пајдубљсм поданическом страопочитанију на таковом Виоочајшем помилованију, иа посланој ми Днпломи иа речено Званије и Чин н Објавленију па плату, топлејше не благода]>им. »Ова височајша милост, Вашом Свјетлостпју, као нравдољубивим отцем, на мене п Фамнлију моју пзливена, остаће на вјеки у мом срцу незаборављена. И ја ћу се са свима силама мојима постарати, да се тачним испуњенијем моји дужности, сходно височајшој вољи Ваше Свјетлости и сваке више власти моје, достојним нокажем". Војанић је иа томе месту остао све до 8 октобра 1838 године када га је Кнез