Policijski glasnik

№0Ј 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 157.

на благ начин уклонио, а на љегово место привремено поставио: Јована Гврмана, •чиајора и управника ђУ м РУ ка - Ово с.е уклањаље Бојановићсво и постављење Германово објашњава ранијим чланчићем »Политичка пасквила«. Али је Герман стварне полицијске послове вршио само неколико дана, па је још у октобру за врншоца дужности иолицијскога дпректора привремено поставио : Хаџи-Брзака, известивши о томе Кнеза у Крагујевцу. Прошле су само још неколике недеље, па се као Директор појавио пети пут: Цветно РајовиИ, за кога треба овде на завршетку свога набрајања забележити да је у оним међувременима када је био ван полицијске службе бивао и бина-емнн т. ј. управник јавних грађевина и саветник н комесар редовнс војске, која се састојала из два батаљона пешадије п једног ескадрона коњице; осем тога је Рајовић за време последњега прекида у служби полицијској био Кнежсв ађутант. II Чланови. Рака Катанић. Први, кога по архивалним споменицима помињемо, није у псто доба п најбољи међу својим друговнма. Дирсктор Рајовић 25 јуна 1831 пише Кнезу: »Рака Катанић, који је још и сада у иолицијској служби, човек слаба здравја, херђава владања и прегорка пијаница, дао ми је највише повод да другога кога тражим, којн ће ми спомошчествоватн..!! Мало даље всли да Раку треба „искључити из службе« као »безполезнога«. Кнез је на то одговорио: »Папрсдставленије Ваше... јавл>ам Вам, да место Раке Катаннћа, који се, по иавјестију Вашега, пијанству предао и за даљу полицијску слуЈкбу неспособан учинио, препорученог Тошу Поповића услужбу иримити а Катанића из службе одпустптп можете". Тада је ступио у службу: Тоша Поиовић, о коме у истом пнсму Рајовић пише Кнезу : »По налогу Ваше Свјетлости а и по потреби службе тражио сам способна и почтена човека који би помоћннк могао бити у Полицајиој служби; и тако дуго сам мотрио и изабрао до сада бившега кмета од Меанџинскога и Фурунџијскога Еснафа, којега сам понудио ако би кгсо внше — поменуту службу примити, и почтено служити; он се је као мало устручавао имајући своју радн>у и порјадичио уживање, но на последак решио се је, и моли, ако Вашој Свјетлости угодно буде, да поменуту скужбу прими. Он зпа Сербски читати и писати, зна Турски говорити, око 30 годнна стар, лак на ногама и остроуман; у многим се дјелима до сада показао истинито ревиостан и правомишљен пред овдашњим судом у дјелима његова хеснаФа, која су на њега налагаиа бивала; њему је име Тоша Поповић, и у чаршији је досле за безпорочна човека познат. Зато сам у сагла-

спју овдашњега Суда всснижајше усудно се преиокорно представљење Свјетлоети Вашој учиннти, и милостнвога решенпја очекивати«. Решење је Кнежево, као што смо већ виделн, било повољно. (НАСТАПИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ.

(НАСТАВАК) »Они продају тако исто »специјалитете" за лечење стокс, и да бп успели у лечењу шаљу унапред, у салаше своје људе, којм под изговором куповине улазе у штале н мећу у валове ствари од којих се стока разбољева, а тад се они јаве те их примају са раширеним рукама, јер познавајући узрок болести у стању су да је брзо уклоне, и сиромах сељак не зна како да им захвали. Али то није све. Пре но што ће поћи са салагпа они се распитају има ли домаћин динаре од те и те године, са тим и тим шарама, и обећавају да плате добро. Сељак се зарадује, као и сви они што тешко и ретко добијају прилику да зараде паре, па изпесе ако пма, и они од тих пара увек нађу начина да што украду. Иевероватно је како они некажњиво у истој кући по неколпко пута врше исте мајсторије. Најзад најопасније је у њиховим радњама то, што онп сазпав прилике и место казују разбојницима издвојене салаше где има пара како да уђу, а не треба да вам кажем да они то раде што имају део у добптн. Малгарет ми наприча још много поједнности о Циганима што ме одлучи да одмах напустим њихово тако опасно друштво. Он ми је још говорио гледајући с времена на време на улицу кроз прозор крај кога смо ручали ; наједанпут оп повика: До ђавола! ено га мој познаник из аиса у Гану. Ја погледам и виднм Крнстијана, који је ншао врло брзо као да је у послу. Нисам се могао уздржати а да пе узвикнем, и Малгарет, користећи се узбуђењем у које су ме бацила његова открића, није имао муке да ме натера да му испричам, како сам сс спријател>ио са Цнганима. Видећи ме тврдо решеног да више с њима не ндем, он ми предложи да иођем с њим у Куртре, где он имађаше, како рече, да сврши неке своје добре послове. Иошто сам узео оно мало ствари што сам од Херцогиње пренео у каФану, иођем са новим другом. У Куртре-у не нађосмо оне које је он рачупао ту наћи и, у место њиховог новца наш је се трошио, и, ие иадајући се да их видимо вратимо се у Лиљ. Ја сам имао још стотину долара, али Малгарет их узе да игра с њима »за наш рачун« и изгуби их заједно са оиим што је он имао. После сам дознао да се он договорио са оним протпв кога је играо да ме опљачкају. У овој незгоди ја се обратим на познанике; неке војне старешпне, којима

сам казао стање у комс се налазим, дадоше у моју корист јсдан час борења одкуда добијем десетиму тллира Са овом сумом, која ме за неколико дана ослободи нужде, ишао сам по јавнпм местима и баловима. Тако сам стекао једиу везу чије прилике и последице решише М0 ЈУ судбину за цео мој живот. Ништа није простије него почетак ове важне епизоде из моје историјс. На једноме балу срео сам једну љубазну жену са којом сам се ускоро спријатељио. Франсина, тако је се звала, показивала ми се као врло одана и сваки час мене прекореваше за неверство, а сама је каткад крадимице примала једног инжињерског капетана. Изненадио сам их једног дана, нашав их да насамо вечерају код неког гостионичара на тргу Риур. Као изван себе навалио сам онако збуњен да их песничам. Франсина сва рашчупављена утечс, али њен пријатељ оста. Ухватише ме и одведоше у затвор »Мали Хотол". За време истраге долазиле су ми жене, моје познанице, које су сматрале за дужност да ме теше. То дознаде Франсина и њена се љубав поврати, те оставп несрећног капетана, одустаде од тужбе коју је била и она поднела у исто време кад и он, и мољаше ме да јој ја допустим да дође и ја то учиним. Судије извештене о овоме сматрале су пораз капетанов као договор удешен између мене и Франсине и, кад дође дан суђења, осудише ме на гри месеца затвора. Из »Малог Хотела' 1 преместише ме у кулу »Св. Петар", где сам добио засебну собу коју су звали »воловско око к . Франсина ми је правпла друштво за извесно време преко дана, а остало сам проводио у друштву осталих иритвореника. Међу њима била су два бивша наредника: Груар и Хербо, син неког обућара из Лиља, обојица осуђени за ФалсиФикат, и неки сељак Боател, осуђеи на шест месеци усамљеничког живота за крађу жита. Овај последњи, отац многобројне Фамилије жаљаше се непрестано како је затворен у време обделавања једног малог имања, које му само могаше доиети велике користи, и ие гледајући што је осуђен. он се о имању бринуо више него о деци. Неколико становника његове општине били су поднели молбу да му се казна замени блажијом, али без успеха. Он сирома очајаваше, а понављао је често да би дао грдну суму кад би могао купити слободу. Груар и Хербо, који су се налазнли у кули »Св. Петар" само за то што су чекали спровод, мишљаху да му израде милост помоћу молбе коју би спремили заједннчки, али они су саставили план који је нмао за мене да буде тако кобан. Одмах је се Груар жалио како не може мирно да ради у соби у којој су били 18—20 затворепика, који по цели даи певају, вичу или се свађају, и Боател, који ми боше учинио неке услуге, замоли ме да им уступим моју собу, и ја, истина нерадо, пустио сам их у моју собу на четири сата дневпо. (НАСТАВИЋЕ СЕ)