Policijski glasnik

СТРАНА 172.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22

једног затвора у други или баш из затвора у болницу. За казпе лишења нрава. извршност осуде меша се са почетком казне. али за казне лишења олободе она отвара нросто право извршења. Закон треба дакле да детерминише у погледу на ову последњу категорију казни било иочетак извршења. и трајања казни лигиења слободе, било начин рачунања рока, иосле кога ове казне ирестају да се издржавају. (НАСТАШГКЕ СЕ) ШЖБЕНИЦИ У БЕОГРАДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ 1828 — 1838 НАПИСАО А. (сВРШЕТАк) IV П и с а р и. Димитрије СретеновиА и Таса ВцкелиК. Из преписке која се после њихове смрти водила о попуњењу њихових места сазнајемо -да су њих двојица били добри писари Београдске Полиције, али се већ у априлу 1831 године помињу као покојници. Писмом својим од 13 априла 1831 године Кнез подсећа Магистрат на одношаје који имају да постоје између Магистрата и Полиције са Цветком Рајовићем на челу, па вели: »Цветку Рајовићу ка</Директору при том -ту власт вручавам, да он две особе избере, њине способности за службу полицајну опише и мени ји за полицаје место Сретеновића и Тасе на одобреније и иаименованије представи". После нет дана Рајовић одговара Кнезу: »Будући да је Ваша Свјетлост силоју датог Наетавленија Полицији Београдекој изволила милостиво предпоставити мени право изабрати две особе, које ће мени бити подручне, и које ће кадре бити зајмити мјеста почивших Димитрија Сретеновића и Тасе Вукелића: то се усуђујем... <( и т. д. Јасно је, дакле, ко су и шта су била та двојица. На њихова је места Рајовић одмах нашао кандидате, те Кнезу предлаже: »11рви је, кога сам ја изабрао, видећи способност и ревност његову к служби, а п нознавање дужностн полицајске, Лазар АрсеновиИ, други Писар Суда овдашњега, а втори Алекса Бугарски, који је пре неког времена у Суду ужичком писаром служио, а сада овди пребива«. Да би своју каидидацију оправдао, Рајовић одмах додаје: »Мени се чини, ако само Свјетлости Вашој угодно буде одобрити, да би ја с овом двојицом служећи отличио службу моју, и угодио Височајшој вољи Ваше Свјетлости; но само не знам, јербо ни с ирвим нисам, нити с другим ја о томе говорио оће ли они довољни бити с платом, која је почившпм оиредјељеиа била; а особито Лазо, који, како сам из другог ра-

зговора примјетио, има велику иадежду на помилованије Ваше Свјетлости. »За сад, коме би се служба ова повјерити могла, и који би је знао исполњавати, ја не налазим". Можемо одмах казати да Рајовић није био срећан с оваком кандидацијом, ннти се морао бринути да ли ће његови кандидати бити задовољни с одређеном платом — јер их Кнез никако иије хтео примити. Кнежев је одговор, по сачуваном концепту, кратак и гласи: „Не имајући Вам шта друго на представлоније Ваше од 18 т. касателно наименовања нодручника Ваши одговорнти, јављам Вам, да ће Вам о том Амиџа одговор дати". И толико је доста за сумњу о добром расположењу Кнежеву, али се садржина оног што је Амиџа имао усмено казатн види јасније из акта, који је Кнез тада, 21 априла, управио Веоградском Магисарату. Ту се говори само о попуњењу тих чиновничких места: »Ја сам с писмом мојим... Веоградском Полицај-Директору Г-ну Цвегку Рајовићу међу прочим препоручио да за полицајну службу две особе место Мила (и на више се других места види да су Димитрија звали и Милом) Сретеновића и Тасе Вукелића избере и мени ји представи на одобреније. »У следствију ове препоруке добијем од њега ови дана писмо од 18. т., у ком ми писара тамошњег Магистрата Лазара Арсенијеви&а и неког Алексу Бугарског, који је пре у суду ужичком писар био, и за којекаква неваљалства одпуштен. место Сретеновића и Вукелића препоручује. Вудући да ово представленије Цветково, који је, не сматрајући на важност дужности полицајни, таке особе изабрао од којп прва из јестественог а друга из моралног призренија ни најмање способности не имају за полицајну службу — мом намјеренију није нн најмање соотвјетствовало; то нрепоручујем Вами, да у договору с неколико најотменијп београдски житеља неколико људи изберете, који би иолицајну слул^бу имати желили, а од ови свију двојицу да ми назначите средством листе, од које Вам овде Формулар прилажем, који би Вам се осим свију прочи најзаслужнији чинили, и цело дело мени пошљите, купно са инштанцијама свију особа, које желе полицаји бити. „Знајући. да одма како ово писмо добијете иећете моћи предложенија чинити, то Вам на то рок од 20 дана дајем од дана кад Вам ово писмо у руке дође". Тако се осујети покушај да доцније добро познати Баталака (Лазар Арсенијевић) ступи у Београдску Полицију као њен чиновник. На реду је помен : Павла ЗорниКа, о коме је већ папред било мало речи и чије нам две молбе служе за илустрацију ондашњега чиновничкога стања. Молба Павла Зорнића, секретара Београдске Полиције, од 10 маја 1836 за повишицу плате гласи:

»Има неколико Година како служим у овдашњој Полицнји Секретаром, и досада бивши Началници Полиције могу показати моју ревност и точност службе; него сам о мало плате, а с подоста Фамилије, све ситне дечице, које већ једва снабдевати могу, за то се и ирепокорњсјше молим Вашој Свјетлостн како Свсобште Србскому Влагодјетељу придати ми штогод новише плате, да узмогу и ја с мојом данашњом сиротињом коликогођ лакше живити". Пошто је прошла била од ове молбе иуна годииа иа је настала и друга, Зорнић се — не добнвши унапређења, 25 јуна 1837, попово обрати Киезу мало просгранијим излагањем својих прилика. Ту вели: »При концу 1830 Годипе благоволила је Ваша Свјетлост Обшчеству Београдском наложити, да оно једног Писара за Полицију избере и плату му опредјели, које је у споразумљенију с Г. Тодором БојаниКем, онда бивши Директором Полиције, мене за Писара избере и постав г, и од оног времена па до данас непрестано уживао сам тим начином заслужену кору леба, и моју многочислену Фамилију трудно препитавајући чувао сам се у никакову погрешку не пасти. »Дужности моје трудио сам се увек точно, совјестно и ревностно одправљати, и Старешинама мојима у сваком случају понизан и покоран бивао сам, које и они сами т. је. Г. Г.: Бојапић, Рајовић, Ранковић, Чарапић, Богдановић бнвши Директори, Г. Хаџи-Никола Константиновић а тако псто и Славно Исправничество овдашњо довољно засведочити могу, да јошт до данас, одправљајући пе само Званије Писарско, но више нута п у неким догађајима и Старијм(х) мојп(х) дужностн испуњавајућн, у никакову погрешку пао писам; по као Совршен Човек гледао сам да само у дужностн мојој и мојима старијима удовлесотворим. »У овој служби по милостивјејшем Отеческом Опредјеленију Ваше Свјетлости уживао сам од пеког врпмена Годншњу нлату до 18-га Марта ове године по 150 талпра као Писар, а од тога доба опредјељена ми је Практикантска плата од 100 талира за Годину. »Видећи да ја, као човек који .сам с Фамилијом обремењен к тому јошт и Матер стару и слабу имајући с овом нлатом на крај изићи не могу, усу^ујем се колено-преклоно к стопам Ваше Свјетлости припасти, и у највећем страхопочитанију Вас као премилостивог Оца молити, да би ми или у овој Садашњој Служби колико толико плату повисити или другу какову нибуд способну за меие Службу опредјелити всемилостивјејше сннсходили, у којој би ја моју бједну Фамилију сваке друге окром Ваше високе и милостиве помоћи лишену препитавати мого". При овакој молби заиста је сиромах Павле Зорнић имао права потписати се — као што је по угледу на виша лица и учинио — да је »в сеиодањејши раб". Најзад: А. Хаџи-Тривковип 19 декембра 1837 писмом захваљује Кнезу што му је опет