Policijski glasnik

ВР0.1 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

решење: да општину жаркопичку саставља само село Жарково, а да ново-проглагпено село Чукарица образује за себе општину под називом „општина чукаричка". »Падзорна власт нашла је да је ова одлука противна закону из ових разлога: 1., По чл. 34. тач. 4. закоиа о општипама, општински суд позива збор, у случају груписања или разгруппсавања општина, само у томе случају, ако општинском суду изјави писмену жел.у једиа осмина правних гласача варошн или села, које тражн да со одвоји. Овде то не постоји, нити се впди, да су грађани села Чукарице то тражили. 2., По чл. 8. закопа о општинама, за снајање или раздвајањо онштина или села, изјављују жељу општине на општинским, а село на засебним зборовима. Из целокупие радње суда и одбора не види с.о. да су грађани села Чукарнце. које јо саставни доо оиштпне жарковачке, изјавили на засебпом сеоском збору жељу за одвајање од онштиие жарковачке. 1>ез њиховога пак пристанка, а и на њихову штету, није се могла иикаква одлука, па ни ова, доносити. Тим про, што никаквим законским пропнсом није нредвпђено, да општине могу из своје заједнице искључити становникс места (села) која у састав те општине улазе. 3,, По чл. 85 закона о општинама, све одлуке одборске достављају се надзорној власти у ирепису одмах а најдаље у року од пет дана од кад оу донесене, а ова их у остављеиом року ирима к знању или задржаиа од извршења. Међутим одборске одлуко од 6 Фебруара 1911 год. Л?| 342. и 28 Фебруара поте године № 585., које се на ову одлуку односе, нису слате надзорној власти на расмотрење н решење, те је, према томе, и сва остала радња незаконита. На основу овога н чл. 152. закоиа о општинама, надзорна власт решењем од 30 марта 19011 године № 5261. задржала је од извршења поменуту одборску одлуку. По нзјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти нравилно и на закоиу осовано, а да су жалбенц наводи неумесни с тога, што се из послатих аката не види да су грађани села Жаркова, на свом засебном збору, допели одлуку, да се одвоје од онштине жарковачке, коју сачињавају села Жарково п Чукарица, веК су донели одлуку да но примају у састав општине жарковачке грађане села Чукарице, а то је противно указу од 5. новембра 1910 год. С тога је, на основу чл. 170 зак. о општинама решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 30. априла 1911 године № 3940.

Надзорка власт не може, на основи нп, 158. закона о спштинама, изрећи казну над општинским часницниа и за нензвршење онпх занона, V којима су специјално продзиђене казне н надпежност за њихово изрнцање. II. М., председник општине а...., узет је на одговор, што није извршио иаредбу надзорне власти, којом је тражено, да у

року од 24 часа наплати дужну квартирину за једног учитед>а. На свом саолушању, председник је изјавио, да је у званичној иреписци са надзорном властп, поводом ове ствари, изнео разлоге, зашто се ова станарина не може издати томе учитељу. Навео је, да наплату ове станарине није могао извршити заго, што је школски одбор донео одлуку, да се не пздаје, јер поменути учитељ није учитељ а школе. Најзад, напоменуо је, да је недавно због овога кажњен и оцд цео школски одбор од стране Мипистра. ироенете и црквених послова. Надзорна власг пресудом од 29. марта 1911. године № 3270, а на основу чл. .158. закона о општинама, казнила га је са 50 динара. По изјављеиој жалби, 111 одсек Државног Савета нашао је, да ожалбеиа пресуда не може остати у онази с тога, што надзорна власт, нрома другом одељку чл. 158. закопа о омштппама, није могла да пзрекне казпу над жалитељем, као предссдпиком месног школског одбора, на основу иоменутог чл. 158. зак. о огпит., кад је, према чл. 60. закопа о народним школама, надлежан За изрицање оваких казна Министар иросвете и црквених послова. С тога је на оспову чл. 170. зак. о оншт. решио, да се пресуда надзорне властп иоништн. Одлука од 10. априла 1911. годпне № 3659. Јос. К. Ст.

Мкшљење олште седннце Касационог Суда од 28. маја 1911. г. .17151. Поводом захтева господпна Мннисгра Правде од 14. маја 1911. г. № 7499, а на преставку господипа Министра Финансија од 11. маја 1911. год. № 9471, да му Касациоии Суд на основу тач. 2. § 16. зак. о устројству Касац. Суда да своје мишљење о томе: застарева ли и за којс време новчана накнада, коју аенсионар иотражлјје из државне касс, на основу признатог му, законитим иутем, иравп. на иенсију, коју он гражи код Главне Контроле ирви пут ио истеку гри или више година од дана указа о иенсионовању. Касациони Суд у данашњој општој седницн проучио је ово питање и односне законске прописе, па је на основу тач. 2. § 16. свога устројства нашао: Одговор на ово питање у вези је с питањем о надлежности суда за расправу његову. Право чиновниково на нлату или пепсију, као и на коју од могућих више плата или пенсија чиновник, по звању које има, или које је имао, може имати права, карактера је јавноправног а не преставља какав призатно правни одношај између чиновпнка и државе. Зато, кад је у спору то право, расправа спора иде у надлежност административног судства. Друкче је кад само право на плату или пенсију ннје у спору, али је спорно право потраживања њеиог, зато што је чиновник, коме је припадала није раније

нотраживао, те је остала ненаплаћена. Непримљена плата или пенсија државнога чиновника представља једно његово имање, на које могу имати права и његови повериоци. Одношај који постоји између чиновника и државе у погледу тога имања приватиоправног је карактера и држава се не јавља ту као држава него као ириватноправиа личност. Због тога се о томе имању, кад је спорно ко.мо припада, има судити по иравнлима грађанског закоиика, начџном који је проиисан у законику о поступку судском у грађаиским парпицама. Овај спор иде, дакле, у надлежност редовнога а ве адмннистративног судства. Према томе, ио нахо^ењу Касационог Суда, погрешно је и то, да Главна Контрола, при одређиван.у количине годишње иенсије, има да расправи и то питап.е да ли чиновнику прииада н она сума ненаплаћене неноије, коју чиновннк кроз дуже време ннкако ннје потраживао, него то тек доцније чини, дакле: да ли је то потраживање застарило или није. За то нотраживање она има чиновника да упути надлежном редовном суду на парницу. У напред паведеном веК се садржи н одговор на постављено интање. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ СКРШЋЕ СЕ ПАЖЊА Ондашње туроко Посланство дипломатоким путем тражи проналазак Андреје Ваннлди, из Смирне, који је у другатву са Даскал Петријан, Андониом и Јоргом извршио огромну крађу од 60.0 00 динара у вароши Кирк-Клису у Турској. Поред новаца они су украли и разног накита у вреднооти 50(V туроких лира. Они ее вероватно налазе у Србији, где оу из Бугароке 15. маја пребачени; а у Бугарокој оу нооили имена: Демитрије Сикарас, Василије Јоанидес и Кристо Маронис (ови Грци из Тебеоа). Андреја јо отар 4 2— 45 година, правилног носа, лица овалног, бркова угаоито-кестељаотих, обрва црних, оредњег раота, снабдевен грчким наоошем. Остала оу тројица стари но 4 5 година. Акт Мипистаротва Унутр. Дела ПБр. 1 104 5. П О Т Е Р Е Владимир - Влајко С. Младеновик, из Балиновца, извршио је опаону крађу у Петровцу, па затим побегао. Влајко је отар 22 године, оредњег раста, смеђ, очију плавих, обријан, без бркова. Акт пачелника ор. добричког Бр. 5 308. Ранђел С. ИвановиК , из Несврте, извргаио је убиство и побегао. Он је отар 50 година, малог раста, косе омеђе, обријан. Од особених знакова има белегу од опекотино на челу; говора крупног; на лево око жмирка. Депегаа начелника среза леоковачког Бр. 13987.