Policijski glasnik

СТРАНА 174.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 22.

кажњавају свега 2, т. ј. 2°/ 0 . Проценат овај износи: у Немачкој 95°/ 0 , у Шпанији 85°/ 0 ; у Италији 77%; У Француској 61 °/ с и у Енглеској 50°/ о . Излази, према овоме, да у Сједињеним Америчким Државама има више некажњеннх убистава но готово у целој Европи. Узрок овако жалосној репреспји у Сједињеним Америчким Државама лежи, поглавито, у рђаној полпцпској организацији. Готово у целој земљи полиција је у рукама општинских власти, које се не устручавају да је употребљују за своје партијске стварн. Од стотину ухапшених крадљиваца, бар њих 75 пуштају се одмах у слободу као сродници, пријатељи илн изборни агенти политичара од утицаја. Разуме се већ, да према оваквом стању ствари не може бити ни говора о каквој парочитој ревности полицијских органа. Војећ.т се да не остану без хлеба, они се ограничава-ју на најобичније послове. Због овога су, опет, грађани били принуђени да стварају нарочите приватне полиције. ВеК је неколико година како су продавци накита у Њујорку створили, споразумно, своју специјалну полицију, у циљу спречавања и изналажења крађа иакита. На њих су се убрзо угледали и банкари, затим хотелијери па, најзад, и железничка друштва. Ове приватне полиције показале су се у пракси као веома корисне и постигле су огромних успеха. Кинематограф у служби полиције. Нолиција у Прагу служи се, има већ неколико месеци, кипематограФом за истраживање криваца. Иницијативом њеном у свима кинематографским позориштима износи се, за време представе, слике свију криваца у бегству, и позива публику да помогне полицији у њиховом истраживању. Поред овога, кинематограф се може врло корисно употребити и за репродуковање сцена злочипа, пзгреда, демонстрација итд. Приликом последњих изгреда у Фрранцуској Шампањи, за један кинематограФ биле су снимљене све Фазе нобуне и портретп главних учесника, и ови снимци послужили су веома корисно за основ судској истрази. Изгледа, према овоме, да ће Полицијска Техника бити ускоро обогаћена са још једном новом главом — о кинематограф?/ у иолицијским и сцдским истрагама. Криминалитет у Дондону. — У год. 1909. извршено је у Лондону 19 убнстава, од којих су свега 2 остала непронађена. Од пронађених убица њих 7 осуђени су на смрт, и ова је казна над свима њима извршена. Преступи против имовипе, а парочито крађе, знатно су опали према онима из ранијих год., али су се зато прошња и проституција знатно повећале. Број ухапшених лица у целој 1909. год. износи 112.642.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињепа су нам ова питања: I. Г. Ал. К. Иетровић, полицијски комесар у Подгорцу пита:

„Постаром закону о таксама, иследне полициске властн, када су прекидале истрагу по тужбама којима су била престављења злочнна и преступна дела (од ових која се пзвиђају по званичној дужности) осуђивале су тужиоца да плати таксу за решење и то: за злочина дела 20 дин. а за преступна 15 дин. Наплаћивање ове таксе доста је утицало на сузбијање лажних тужаба, којих је било и има у изобиљу у овом крају. Међутим, но новом закону о таксама, овај случај није предвиђен. ТБр. 193. таксене тариФе по новом закону говорио колика ће сс такса наплаћивати, али тек по свршеној осуди. Са изложенога, мени је част умолити уредништво за мншљење: према коме ће законском пропису од сада полициске власти осуђивати лпца на наплаћење ове таксе, која буду тужбом преставила злочина и преступна дела, па тужба остане недоказана, или се, чак штавише, утврдн да је лажна и као таква поднета у знању. Лсто тако у Т.Бр. 88. таксене тарпФс стоји : за жалбе протпв одлуке истражних власти по преступним и злочиним делпма, такса је пет динара. Према овоме, молим уредништво за објашњење, да ли ће се од сада по званичној дужности узимати жалбе од лица која су стављена нод истрагу и у притвор за злочине и престунна дела, или не, јер су истражне власти узимале жалбе и по зваиичној дужности? (< — На ово питање одгопарамо: Ни стари закон о таксама није имао нарочиту одредбу. која би дозвољавала, да се у случајевнма § 29 кр. суд. иоступка, такса наплаћује од тужноца, него је то нрактиковано но томе, што је редакција тачке 227. била другчија од садашње редакције тачке 193., па се аналого чл. 12, стављала такса на терет криве стране. Садацш.и закон о таксама такође не предви^а таксу за случајеве § 29. кр. с. пост. нити је установио једпу таксу за злочина и пресгупна дела, него је велнчину ове везао за величину осуде, те се тако не би никако могло утврдити, коју би таксу требало ставити тужиоцу на рачун, ако би се узело да је он крива страна у смислу чл. 17. садашњег закона. Из овога се да извести само један иравилан закључак, да законодавац није ни хтео да оптерети тужиоца за случајеве, кад би његова тужба за злочине или престуне, који с.е казне по званичној дужности, остала недоказана. На сваки начин, ово може да повећа број оних тужаба, које се подносе из мржње и иакости. али за сузбијање њихово стоје друга законска средства на расположењу. За оне преступе, који се казне на тужбу приватних, важи тачка 1 94. зак. о таксама, те се у овим случајевнма ово питање не може ни да истакне. Има један други случај, где се ово питање може да јави. То је онда, кад се дело прекида на основу § 29. кр. суд. постуика, али се према § 328. става другог кр. судског поступка, такса и трошкови морају да ставе на терет туженог.

У тнм случајевима одиста је нитање: коју таксу треба наплатитн, пошто нема осуде п не зна се. на колико би догнчни био осуђен. Уредпиштво, ме!)утим, палази, да би у овим случајевима требало стављатн оптуженом на терет таксу од 10 динара, као најнижу, јер се макснмалпа казна, предвиђена за престављено дело, не би смела узети као основица за ову наплату, пошто суд има право одмеравања казне између минимума и максимума. Што се тнче таксе из т. бр. 87, садашњега закона, ствар стоји овако : По кривичним истрагама за злочине и преступна дела, полицијске власти могу доносити одлуке у овим случајевима: прво да се неко стави у притвор према § 131. кр. суд. поступка, и друго да се према некоме прекИне истрага у смислу § 29. истога закона. У случају прром, истражне власти, према чл. 9. Устава, морају по дужпостн слати акта истраге Првостепеном Оуду, без обзира на то хоће ли се притворени жалити или ие, те према томе, тачка 88. зак. о таксама не важи за ове случајеве," нити се може примењивати. У другом случају оптуженн неће имати разлога да сс жали кад сс истрага прекида, те остаје једино да ову таксу плаћа онај, по чијој је тужби иоведена истрага, ако одлуком власти не буде задовољан.

ОДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Кад у састав једне општине улазе два или више села, анда једно село не може истиснути из заједнице оно друго, односно остала сала, већ једино може, на свом засебном збору, донети да се од дотадање општине оно одвоји и за себе образује општину. Указом од 5. новемра 1910 године, место Чукарица, које је улазило у састав општине жарковачке, проглашено је за село. Услед овога одмах је искрсло и питање 6 заједници. Збор сељана села Жаркова донео је одлуку 27. Фебруара 1911 године, да се село Чукарица не прима у састав општине жарковаче. Па збор сељана села Чукарице, заказан на дан 20. марта 1911 године, нико није дошао. На основу овога, одбор општипе жарковачке на свом састанку од 25. марта 1911 год. донео је одлуку ЈУј 907: да одбор има уверење, да су се грађани села Чукарице договорили, да о овом нитању не гласају, С тога поповно гласање и не одређивати, већ сматрати, да овим ћутањем (негласањем) одобравају поступак грађана села Жаркова. Па како су грађани села Жаркова на свом збору од 27. Фебруара 1911 године одлучилп, да у састав општине жарковачке не примају Чукарицу као село, то је одбор ставио у дужност општинском суду, да одмах сва акта по овој ствари достави народној власти, те да их ова редовним путем достави Пародној Скупштини на