Policijski glasnik

(ЈТРАНА 202.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 26.

један олучај. На име кад је позраћена увреда „много 11 већа од ианете, треба суду дати ираво, да првог увредиоца може од казне извинити, јер разлога за давање тог права суд у олучају, кад повраћена увреда није много већа, постојн у толико пре у наведеном случају. § 219. у, Ко зз физичпо или аравно лицв износи или гсроноси што?од неистинито, што части и угледу или иривредном кредитц овога може шкодити, казниКе се као клеветник затвором до годину дана. Ако је ово иисмено јавно или ссутем штамие, учинилац ће се казнити затвором до 18 месеци. У оба случаја осудиће суд ио свом уверењу клеветника и на новчану накнаду до 5000 динара у корист оклеветаног лица, ако ово тражи накнаду штете«. Умесно је, што ое по угледу на норвешки к. з. у-а1. I., где се деФинише клевета, вели »штогод 8 , а не »дело« као у § 210 к. з. (в. § ). Поред »части и угледу <( .вели се и »привредиом кредиту". То значи, да се овај не сматра као саставни део части, а кад је тако, онда повреда истог није клевета, већ кривично дело против имовине, те се у овом § не би о томе требало говорити. Кад се овде ипак о томе говори, онда се је у контрадикцији, јер се тиме, што се у § 219 говори о привредном кредиту »наглагиава®, да се повреда истог сматра као кривично дело против части, док се с друге стране противстављањем истога части и угледу наглашава, да он није саставни део части. Поред „части" вели се, по угледу на француски Закон о Штампи и чл. 22 нашег з. о шт., још и „угледу®. Видело се је међутим, да је ово нетачно Част и углед нису две различне ствари, већ је углед само спољни реФлекс (унутарње части, њено наличје дакле, и познат је под именом »спољне" части. Умесно је, што се вели у а1. 1 може шкодити, Тиме се наглашава, да је клевета кривично дело угрожавања, а не повреде части, као што би изашло из | 210 к. з. У а1. 2 вели се »јавно или путем штампе". Изнонгење и проношење међутим путем штампе је такође јавна клевета, то је противречно пород „јавно" и »путем штампе". § 220. „Ко критикује научна, вештачка или занатска дела или учини какво изјашњење ради вршења или одбране каквог ирава или ради заштите оиравданих интереса; али ко оиомене или укори као старији свог млађег или учини службену доставу или као чиновник да своје мишљење о њиховој ствари, иа ири томе уиотреби какав увредљив израз, казниКе се због ове увреде само тада, ако се из форме израза или околности, иод којима је учињен, може утврдити намера за вређање части извесног лица. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ——

„ПОЛИЦИЈСКА ТЕХНИКА" У „Полицијском Гласнику" иоследњих година било је више пута говора о П-г Рајсу, проФесору полиције на универзитету у Лозани, а и многе његове стручне сгвари иреведене су и публиковане у овом листу. Шта више, у прошлој години „Полицијски Гласник« имао је част да публикује и један оригиналан рад г. Рајсов о » судској фотографији« Ј ) У 42. и 43. броју „Полицијског Гласника" за прошлу год. ми смо у чланцима »Полицијска 'Гехника на универзитету у Лозани® упознали, укратко, читаоце са суштином ове најновије гране науке и начином њеног изучавања у Лозани, а сада сматрамо за дужност да их унознамо са најновијом и до данас најпотпунијом књигом о овој ствари, коју је г. Рајс публиковао априла месеца ове год. под насловом: »Мапие1 с1е роНсе вс1еп1;Ш^ие (Шесћшдие)« и у Лозани и у Паризу. Ово је само прва свеска његовог великог и систематског дела о »Полицијској Техници« на коме ради већ годинама, и од кога је у овој свесци публиковао готово најважније одељке оне о крађи и убиствима. Ретка је стручна кљига која је толико заинтересовала стручљаке и за врло кратко време постигла толике успехе као што је то случај са г. Рајсовом »Полицијском Техником", која веК и самим својим насловом мора заинтересовати сваког полицијског и судског органа. Готово сви страни стручни листови донели су о њој најласкавије оцене, а познати Б-г Стокис, судски лекар и полицијски вештак у Лијежу вели за њу да је » ирави сиоменик иодигнут иолицијској науци. ( < а ) И доиста, не зна се шта је важније и интересантније у овој књизи, почев од предговора па до краја. Већ сам тај Факт што јој је предговор написао добро познати и чувени управник париске полиције г. Лепин најбоља је гарантија о њеној ваљаности. Ево шта г. Лепин вели: »Полпција је административни организам, чија је дужност одржање реда, заштићавање поштених људи од свију злочиначких предузећа и обезбеђење унутрашње државне сигурности. Ово су њене битне атрибуције, којима су у појединим варошима и земљама придодате и неке споредне с обзиром на њихову тесну везу са првима, као што су: игијена и чистоћа, надзор над трговима и пијацама, јапни саобраћај и т. д. Њена је мисија, пре свега, да спречи кривична дела, или бар да изнађе њихове извршиоце и стави их на расположење правосуђу. Посао тежак и деликатан у времену, у коме је благост нарави и обичаја паралисала прогресивно репресију све већом применом благих и Филантропских кривичних закона; у коме је, како изгледа, брига о давању гарантија кривцима учинила да се заборави на гарантије које заслужују поштени људи. Види 40и41 број ((Полицијског Гласника» од прошле године. 2 ) Кеуие Је БгоИ реиа1 е( до Сптто1о§18, св, за јуни.

Али прогрес криминалитета има и других узрока а не само слабост друштва које је, изгледа, само себе напустило. Увећавање јавног богаства изазива у толико већој мери дрскост злочинаца, у колико је плен лакнти и добитак обилнији: модерни проналасци допустили су им, да у многим случајевима усаврше начин свога рада употребом научних проналазака. Полиција би далеко заостала од свог задатка да није и она, тако исто, позвала науку у помоћ. Створене су методе идентиФикације, а ФОтограФија, примењена на судске констатације, постала је, захваљујући г. Бертилону, драгоцени иомоћник полиције. Није то, међутим, само ова једна грана научне полиције, која је предмет 1 г. Рајсовог интересантног рада Чувени специјалиста ставио је себи у задатак да опише оно, што је Балзак назвао исихологијом злочинца. Изучавати специјалне обичаје, прошлост, дневни и ноћни живот, љубав, навике и укусе, склоности и пороке овог опасног антропоида, био је циљ г. Рајсов, а за његово постигнуће има се захвалити стрпљивом посматрању Факата и г. Рајсовој компетенцији, добро познатој у иностранству, у материји криминалне антропологије. Његове монографије о убиствима и крађама обилују оригиналним обавештењима. Писац је, исто тако, претресао у свима њеним детаљима неисцрпну материју превара, и уз сваку категорију преступа означио помоћ, коју истражни чиновник може наћи у употреби Бертилонових и других метода. Књига г. Рајсова, оваква каква је, потпуно је савршен уџбеник практичне полиције, интересантна као ромаи,и тачна као научно дело: мени је задовољство да на њу скренем нарочиту пажњу стру^ чњака". * * * У уводу овога дела г. Рајо даје деФиницију Полицијске Технике, и повлачи разлику измећу ње и Криминалне Антропологије. Прва нам пружа могућност да откријемо извршиоце злочина и преступа помоћу научних метода истраживања п нрактичног изучавања злочинаца и злочина, док нас друга снабдева знањима, чисто теоријским, о злочпнчевој личности са гледишта анатомског, биолошког и психолошког. Сама садржина »Полицијске Технике« подељена је на четири дела. Први део посвећен је ирофесионалним злочинцима, и садржи ове одељке: а). Злочинци у градовима и селима; б). Злочинци виших и нижих класа; в). Статистикз затварања; г). Деца злочинци; д). Сиецијалисање ирофесионалних злочинаца: ђ). Сутенери и ироститутке; е). Педерастија; ж). Психологија ирофесионалних злочинаца; з). Образовање злочиначких удружења и банди;