Policijski glasnik

СТРАИА 206.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 20.

човека од деветнаеот година сматра за старог војника од педесет. Мене су после лреместили у окружнп затвор округа Дуј-а, где сам био затворен као опасан човек, а то Ие реПи да су ме метули одмах у ћелију са оковом и на ногама и на рукама. Ту сам нашао мога побратима ДесФосеа и једног младог човека; Доајенета, осуђеног на шеснаест година робије за опасну крађу, извршену са оцем, мајком и два брата млађа од четрнаест година. Њих двојица су били четири месеца у тој ћелији у коју су и мене затворили; спавали су на сламн; јео их је гад и живели су само о хлебу и води ; храну коју сам ја набављао, они су смазавали за час. Разговарали смо о нашим стварима и дознам да има петнаест дана како они буше једну рупу под иатосом у ћелији, која ће изаћи на реку Скариу што пере зндове апсане. Предузеће ми је испрва изгледало врло тешко; требало је пробити зид од иет стопа дебљнне а не изазвати сумњу апсанџпје, који би долазећи често морао видети и најмању рушевину ако би постала од нашег посла. То што би прво пало у очи отклањасмо на тај начин, што смо сваку прегршт земље и малтера, што смо их из рупе вадили, бацали кроз прозор у Скариу. ДесФОсе је дотле био нашао начина да нам отвара окове, те смо радили са много мање тешкоће и умора; један од нас био је свакога дана у рупи, која је била већ толика да је човек могао у њој стати. Мислили смо да смо били већ на крају, нашега рада и нашега ропства кад видо смо да су темељи, за које смо рачунали да су од обичнога камена, били озндани од наслаганих грдпо великих каменова пешчара. Та околност нас нагна да увеКамо наш подземни ходник и да још недељу дана радимо без одмора; а да се не би приметило одсуство онога који је радио, ми смо пунили сламом његов капут и његову кошуљу и ту лутку метали смо у положај човека који спава. После тешкога рада од педесет и пет дана и толико ноћи поотигосмо циљ; није било остало само још извући један камен и ми би били на обали реке. Једне ноћи решимо се да окушамо срећу; изгледало је да нас све помаже : апсанџија нас је обишао раније него обично, густа магла нам је јемчила да нас стража неће приметити. Велики камен попусти пред нашим удруженим снагама и паде у ходник, али у исто време вода јурну као са воденичне бране; ми смо рђаво били израчунали нашу даљину. Наша рупа, која је била за неколико стопа нижа од површине воде у реци, за час се напуни. Хтели смо се одмах прогурати кроз рупу, али нам брзина бујице не допусти но нас још иримора да вичемо за помоћ да не би остали у води целе ноћи. На наше запомагање дотрчаше апсанџија и вратари и стадоше запањени од чуда видећи нас у води доколена, за час све се објасни те нас нонова оковаше и затворише у засебне ћелије у истом ходпику. Овај неуспех беше ме бацио у нека врло тужна размишл>ања, из којих ме

трже глас ДесФосеа. Он ми каза »шатровачки" да стање није очајно, да треба да се угледам на њега и да сам храбар. Тај ДесФосе био је доиста обдарен чврстим карактером који ништа није могло сломити. И ако је полу го био бачен на сламу у једној ћелији где се једва могло лећи. окован гвожђем од неколико кила, он је певао на сав глас и мислио само о начину бегства, а нрилика се ускоро указа. (иаставит.е се)

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОКОГ СУДА Жељу за одвајам појединих сепа од једне општине. у циљу образовања засебне општине, изјављују села на засебним зборовима, па је преко општинског суда достављају надзорној власти, а ова, ним се увери да је одлуна на засебном збору донесена, спроводи је Министру Унутрашњих Дела, који је дужан поднети је првом сазиву Народне Скупштине на решење. Збор сељана села Т на дан 1. маја 11)10. године, донео је одлуку, да се село Т одвоји од досадање општипе т и за се образује нову општнну под именом „општина села Т «') Начелник срески, спроводећи ова акта начелству окружном дао је мигаљење, да ово одвајање са више разлога не би требало одобрити. Ове разлоге прихватило је и начелство, достављајући предмет Министру Унутрашњих Дела. Мпнистар је нашао, да нема законских услова за одвајање села Т у засебну општину, као ни да две општине не могу бити под истим именом, па је с тога актом од 30. маја 1910. године ГШ 10.540 вратио сва акта начелству с прспоруком, да даље ио закону поступн, пошто он за сада нема шта по овом предмету радити. Овом наредбом није био задовољан Велимир М.. тежак из Т , па је молбом од 17. јуна 1910. године тражио од Мннистра Унутрашњих Дела да предмет спроведе Народној Скупштини, или му у противном изда решење, за које је платио таксу. У молби је навео, да је, по чл. 8. закона о општинама, за оцену: да ли молба грађана једног села испуњава услове илп не за одвајање у засебну општину, надлежна Народпа Скупштина, која према нађеном стању стварп има и допети одлуку, а не Министар Унутрашњих Дела, који има само ту дужно ,'т да зборску одлуку спроведе Скупштини. Министар актом од 22. јуна 1910. године П№ 11.669. наредно је начелству да саопшти жалитељу, да је Скупштина, која је сазвана у редован сазив на дан 1. октобра 1909. године, закључена. Незадовољан и овом одлуком, Велимир се понова молбом од 7. јула 1910.

1 ) По списку село Т има 214 иунолетних, а у азбучни списак уведено Је 193 правна гласача, од којих је на збор дошло и за одвајање гласало 122 гласача.

године обратио Министру, наводећи, да је како ова тако и ранија одлука незаконита, јер се њима битно вређају прописи чл. 8. и 10. закона о онштинама, па је тражио, да Министар сва акта о одвајању села Т пошаље Народној Скупшгини, као једино надлежној за ову ствар, а у противном да му изда решење, како би могао употребити право жалбе. Актом од 8. јула 1910. год. Л» 13.021. Министар је наредио начелству, да уради што треба и о овоме извести жалитеља. Не добивши тражено решење, Велимир се обратио жалбом Државном Савету нротиву одлуке Министрове од 30. маја 1910. године № 10.540., наводећи да је ова с обзиром на чл. 8. и 10. закона о општинама неправилна и незаконита, па је тражио, да је Савет поништи. Изјавио је, да решење Министрово не подноси, јер га није ни добио, ма да га је два пут тражио и положио прописну таксу. Пре него би приступио доношењу своје одлуке по овој жалби, Државни Савет писмом од 18. децембра 1910. године № 9266 тражио је извештај од Министра Унутрашњих Дела, да ли се жалитељ и кад обраћао за решење по овој ствари, као и о томе, да ли је зборска одлука о одвајању села Т решавана у Народној Скупштини. Писмом од 12. јануара 1911. године ТШ 676. Министар је поднео следећи извештај: Кад је начелство окружно спровело Министарству Унутрашњих Дела предмет о одвајању села Т од општпне т у засебну општину, и спровело извештај начелника среског, у коме се тврди, да није испуњено све што треба по закону па да би се могло ово одвајање села Т решити, — Министарство је под П№ 10.540. од 30. маја 1910. год. вратило предмет начелству окружном са оваквим наређењем: »Из ових се акта види, да нема законских услова за одвајање села Т.... . у засебну оиштину. Па како ни две општине не могу би^ги под истим именом, то се враћају начелству акта с препоруком, да даље по закону поступи, јер Министарство за сада нема шта но овоме предмету радити ®. Овакво је наређење издато зато, што је требало сазвати збор осталих села општине т , да реши како ће се звати њихова општина, када село Т.... не буде у саставу те општине (тачка 6. чл. 33. закона о општинама), како би се избегла забуна око једноликог наименовања општина, — као и зато, што је на збору грађана општине т решено, да судница општинска остане и даље у селу Т Најзад, оваква је наредба издата и због тога што је требало извидети, да ли се неће, одвајањем села Т у засебну општину, пореметити континуитет атара оних села која остају у т .... ској општини. Поменута наредба не носи вид дефинитивне одлуке Министарства, што се види из ње саме, а на име из речи, да Министарство в за сада« нема шта по овоме нредмету радити.