Policijski glasnik

СТРАНА 274.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 35.

Ову пресуду уништи III оделење Касационога Суда, примедбама од § V 1911 г. № 3504, које гласе: . „Ма да није у аакону о општинама изриком предвиђено, да ако оптужени не буду у могућности трећином свога имања платити новчану казну, да се тек онда имају ставити у затвор, ипак суд није могао оптужене осудити на затвор, у случају да не буду могли платити новчану казну из целокупног имања, јер у колико то није предвиђено тим специјалним законом, има се применити одредба § 28. крив. зак. 8 Ове су примедбе тачне и њима не треба даљега коментара. 32. О судском поступању на сдучај да се судском пресудом оптужени осуди за више дела на једну казну, па доцније неко од тих дела буде амнестирано онда, кад је судска пресуда већ извршном постала. Начелство окр. моравског, коме је био послан на извршење предмет кривице X. У. и ост., вратило је овај предмет суду с молбом за објашњење, како Ке се пресуда извршити над осуђенима, јер су нека дела, за која су оптужени осуђени, амнестирана, а казна је изречена укупно за више дела. Услед овога тражења суд је одредио претрес, на који је лозвао странке и пошто је од њих узета реч, суд је узео у оцену да су нека од дела амнестирана, па је с обзиром на то сада одмерио казну оптуженима само за она дела, која нису амнестирана. [Решење првост. ћупр. суда од 8 VI 1909. г. № 15322]. На ово решење изјаве жалбу државни тужиоц и браниоц једнога од оптужсних, и Касациони Суд уништи то решење примедбама свога I оделења од 9 XII 1909. г. № 13984. Бво тих примедаба: »Кад Апелациони Суд по тач. 6. § 264 и § § 265 и 266. крив. с. пост. има права и сам умеравати казну оптуженима, и кад је исти суд по овоме предмету донео своју пресуду под29 октом. 1908 г. ј \« 4752, која је оснажена решењем Касац. Суда № 726/909, онда је првостепени суд погрешио, што се упустио у раздељивање казне оптуженима, поред извршне пресуде Апелац. Суда, који је ту казну изрекао. Суд дакле није могао ову казну сам делити, потнто се има узети, да је то казна досуђена иресудом Апелац Суда, који је према томе једино и надлежан, да то раздељивање изврши и донесе одлуку о томе, како се његова пресуда има разумети и извршити. поводом тога што су нека дела помилована, јер се овим појавила немогућност извршења пресуде Апелационога Суда, без обзира на то, што је исти суд одобрио пресуду првостепеног суда — § 281. крив. с. пост. Зато је суд тај, по аналогији § 281. крив. с. пост. имао предмет овај послати Апелац. Суду на решење и даљи надлежни поступак.« За овај случај нема у нашем крив. с. поступку изричног наређења и тачно је да се овде има применити аналогија

§ 281. крив. с. ност. Истина овде у ствари до суда нема никакве погрешке, коју би он имао да исиравља, али стоји немогућност извршења пресуде. Да би се овде пресуда могла да изврши, треба суд да изрече: на колику казну осуђује оптужене за она дела. која нису амнестирана Суд дакле треба овде да суди, Првостепени Суд правилно је поступио што је одредио претрес, и на исти звао страпке и од њих реч узимао, само је тада требао да изрече и нову пресуду, која би престављала ту исправку, која је потребна да би се пресуда могла да изврши. 'Гаква пресуда саопштила би се странама и онда би се, на случај правног сретства противу исте, имало да поступи по прописима Главе XIX крив. с. пост. Сматрамо да би овакво поступање било правилније, јер код поступка који је предузет по примедбама Касационога Суда стоје ове две погрешке: а) Решење замењује судску пресуду, а њиме се у ствари врши суђење. б) Елиминиран је нрвостепени суд, а он је надлежан да суди у првом степену, па тек ако има правног срества, онда се предмет упућује вишем суду. 33. Чиновник, који ошамари какво лице приликом вршења своје елузкбе, не чини тиме дело из § 125. к, зак., већ јавну увреду, учињену делом, која се каани по § 213. к. законика. X. је оптужен зато, што је као шеФ железничке станнце у Н., у канцеларији станице оналио шамар М. трг. помоћнику. Мотиви нрвост. суда: »У радњи оптуженога, што је у својој канцеларији, као шсф станице ошамарио прив. тужиоца, стоји дело из § 125 к. зак. а не дело из § 213. к. зак., јер је оптужеип ово дело извршио као државни чиновник, а за појам овога дела није потребно да постоји и повреда тела на оном месту, које је било предмет самовласне туче, већ јо довољно да је извесни чиновник свој званичан рад везао са самовласном тучом, а то је овде и учињено." Са ових разлога суд је оптуженоме изрекао и казну за дело из § 125. к. зак. [Пресуда првост. беогр. окр. суда 17 XI 1910. № 12260]. Ову пресуду одобрио је и Апелациони Суд. [II 31 1 1911. №518]. По изјављеним жалбама I оделење Касационога Суда уништило је ову пресуду следећим примедбама: „Одобравајући пресуду првос. суда, Апелациони Суд погрешно налази, да у радњи опт. Благоја, што је у својој канцеларији ударио један шамар приватном тужиоцу, стоји представљено дело из § 125. казн. зак. Погрешно зато, што се под изразима: »тукао или тући дао," који су у овом законском пропису употребљени, има разумети таква радња, која долази под појам злостављања , а такав се карактер ие може дати инкриминованој радњи оптуженога. — — Ну како се ислеђењем утврђује, да је оптужени ошамарио прив. тужиоца у

својој канцеларији, дакле на јавном месту, то је Апелациони Суд дужан да оцени, да ли у таквој његовој радњи пе стоји дело јавне увреде, делом причињене — § 213. к. зак.« Усљед противразлога Апелационога Суда, предмет јс дошао пред Општу Седницу Касационог Суда, која је одржала поменуте примедбе, а противразлоге одбацила. [О. е. 13. V 19:11. г. № 6324]. Кад се узме у внду случај. који је изнет у Нпкетићевом кази. законику код § 125, онда се види да је гледиште опште седнице Касационога Суда у овоме питању стално. Ово је гледиште правилно. Овде је законодавац имао на уму теже случајеве као: злоставе н телесне повреде, а не и увреде делом. С тога је свакако боља и јаснија одредба немачког казн. зак., која предвиђа, кад чиновнпк у служби учини да се коме нанесе илн кад сам коме у служби нанесе аовреду те.ш (§ 340. нем. казн. зак.). Разуме се, да оваква радња чиновнпка садржи и дисциплинску кривицу, која се не искључује судским поступањем. С тога је најбоље с1е ^е^е ГегешЈа ову кривпцу, у колико би се она састојала у реалној инјурији или у злостави или телесној повреди, сасвим искључити из одељка »кривица чиновника у служби" и оставити да за те кривице важе општи прописи казненог законика'). Чиновнички положај деликвента могао би му судија узети само као отежицу при одмеравању казне. 34. Кад је учињена паљевина објеката, изложених у § 296. к. зак , таао, да се није имало бојати да моше наступити каква већа опасност или штета, онда таква кажљива радља долази под појам поништаја туђих ствари, па се учинилац има и казнити по одредбама Главе XXX Казн. Законика. [Кас. I ~ 6. X 1908. — Ј» 3456]. X. је оптужен и стављеи под поротни суд и у притвор зато, што је запалио два сена и две шаше II. Н. из Мораваца, која су била у његовој ливади и тиме учинио дело паљевине из § 296. к. зак. Мотиви поротнога Суда: „Преставком прив. тужиоца иод заклетвом, нолицијским уви^ајем и осталим ислеђеним околностима утврђено је, да је опт. X. запалио два сена и две шаше оштећеном Н. које су ствари биле у пољу, у једном простору ограђеном врзином и да у близини није бнло никаквог предмета, коме би се ватра могла саопштити. но само једна кошара од прућа тужиочева, у којој тада није било стоке нити других ствари. Према томе, пошто од те паљевине, којом су уништена сена и шаше тужиочеве, није било никакве веће опасности, и порота цени да је мамера учиниоца била, да на овај начин само злонамерно поништи ствари тужиочеве. Оваквим сво-

Ј ) Ниди у истом смислу и Пројекат Казн. Законика за Краљевину Србију, Мотиви, стр. 689.