Policijski glasnik

СТРАНА 284.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36.

код Штубика у Крајини. С тога Млинарић промегш свој пут, на месго да пдо руској нојсци у Влашку преко Баната и Ердеља, упутп се у Србију да преко Земуна, 11еограца и Смедерева дође у Крајину. Кад дође у Земун задржи се више дана и позна се добро са земунским Србима којима је казао: да је само с тога дошао у Земун, како би прешао у Београд и ступио у службу и помогао општој ствари. Пошто је језик српскн добро знао, Срби га у Земуну приме као свога једноверца и поклоне му пуну веру и открили све своје тајне. С тога и вели Млинарић у своме извештају од 12 октомбра 1807 године, упућеном цару аустријском, како је за врсме многодневнога бављења у Земуну могао пратити издајничку р адљу земцнских Срба. „Одуда „сам дознао, вели даље, да они имају »једнога свога повереника у Бечу, име»ном Дрвара трговца; затнм у Пешти „банкротнранога трговца ПетровиПа са „многим присталицама; карловачки мп»трополит Стратимировић стоји_ на челу „ове радње и жели да народ по својој »вољи окреће. Поред поменутих има у »Земуну још много трговаца као Милош »(Урошевић), Братоглнћ, Михаиловић и »т.д. који раде на овом послу. Они имају »и своју лозинку, којом се служе .... и »чекају само миг од Кара!>орђа па да се »сдруже са Србима како они тако и сви »љихови повереници, који се налазе на »целој линији поред Дунава до Оршаве. »Сваке ноћи 10—12 дезертираца царских »њиховом помоћу прелазн лреко Саве и »Дунава у Србију. »Ја сам се нарочито хтео дуже задр»жати у Земуну да бих могао што иот»пунији извештај послати Вашем Вели»чанству, само сам се бојао да и овде не »будем задржан као уПешти, стога сам се »пожурио на пут за Београд с надом да ћу »оданде моћи према исказима земунских »трговаца и многих царских дезертираца, »којн се овамо налазе, написатп још пот»пунији извештај. Али то ми је осујећено. »Јер тек што сам (по преласку у Бео»град) хтео да пишем, кад ме изненади »градскп командант Младен Миловано»вић, коме су издане моје намере и који »дођ^ у моју собу тражећи све моје хар„тије. које сам хтео послатп Кратају, »управнику поште и моме поверенику... »Остављам Вашем Величанству да расу»дите у какав сам незгодан положај до»шао овим изненадним препадом у зем»љи, у којој сам могао очекивати оштра »и нечовечна робеспијеровска понашања »према ономо, који би се учинио ма и »најмање крив. Срећа је била што ни »градски командант ни његов дикатери»јант (судија) нису знали немачки, те »сам се тим њиховим незнањем кори»стио колико сам могао.... (НАСТАВИЋЕ СЕ) -ежеТРАГОВЖ ОБИЈАЊА

(ОВРШЕТАК) У овом вештачењу важна је репродукцнја трагова оруђа на дашчици од

истог дрвета од кога је и обпјени нам( штај, п под условпма сличиим они.ч под којпма је обпјање пзвршепо. Оио је изврсно доказно средство, п с тога га треба употребити у свима слпчпим случајевима. Иденти-ли^овање помођу отиса^а нађених иа једном обијеном писађем столу. Билн смо иозвапи од пстражиог судије да испптамо обијен нисаћп сто у једном хотелу, и да учинпмо све корисне констатације за проналазак кривца. У биро-у хотела палази се један раван писаћи сто, од чамовипе, са два места, од којих једно унотрсбљује дирсккор (јужна страпа), а друго (са северне стране)секретар хотела. Са обе ове стране сгола поређапи су редовн Фијока. Горња десна Фијока са стране днректорове била је оснгурапа бравом сигурности. У њој једнректо)! закључао новац у очи крађе. Па њеној иобочној страни нађепа су три врло јасна отиска оруђа. Први отисак, пешто мало кос, удал>ен је за 4 - 5 см. од доње нвице, и отприлике за 1*5 см. од предњо стране фијоке. Другп отисак удаљен је за 5 см. од доње ивице и отнрилике за 2*3 см. од предње стране, а трећи за 5*4 см. од прве и Г7 см. од друге. Ови отисци доста су дубоки. На стубу, поред Фијоке, налази се отисак произведен услед више покрета — притисака — а на ригли од браве читава серија малих греботиаа у правцу одозго на доле. Ови отисци слични су отисцима који произлазе на ригли к'ад се она гура на доле малим удардима каквог металног нструмента, сличпог кључу за завртањеи одвртање шрафова. Горња метална плочица, у коју улази ригла показује такође извесан број греботина н једно угнуће, које доказује покушај да се између ње и ригле увуче један метални инструменат, да би се ригла гурнула на доле, или да би се подигла дрвена плоча — горња табла — над столом, у циљу ослобођења ригле. Пошто је ова ослобођена. плато је нридржан руком док је Фијока извучена. Да би је извукао крадљивац је увукао своје оруђе између левог стуба и побочне стране, пошто Фијока није била снабдевена дугметом за извлачење. Унутрашњост б,.аве не показује никакву снецијалпу греботину на основу које би се могао закључити покушај отварења помоћу лажног кључа или калауза. Агент сигурности Б... предао је вештаку један кључ за завртање и одвртање шраФова, који је нађен у соби хотелског чиновника X... Брижљивим испитивањем овог оруђа нађено је, да оно није било од оних која се продају по трговинама, већ да је грубо сковано од каквог "ковача или механичара. Кључ је имао два оштра краја, од којих је један био увучен у дрвену дршку. Овај крај и његови околни делови покривени су рђом, што извесно доказује да оруђе иије одавно употребљавано.

Оба краја овог оруђа иоказују грубе трагове турпије. 11а једном крају налази се издубљеп крст. Слични крсгови употребљују се у радионпцама браварским итд. па алатима за означење Фпјоке радникове коме прпнада оруђе. Слободпа ивица сумњивог кључа широка је ГЗ см. Као и код осталих оруђа овог рода, сечнво се шири до 10 см. на се ова шприна затим поново смањује. Дебљииа оштрице пзпоси отприлике 1 мм. Оиггрпцл н њепи суседни делови поду/дарају се потпуно га траговима па левој бочној страии преградс. Трећн отпсак ижазујс доста јаспо дебљину врха оруђа који га је пронзвео. Ова дебљш^а одговара дебљини ирха сумњивог кључа. Д.ч. би се уверио, да ли се оруђа димепзије сумњшмг кључа палазе у трговнни, вештак се обратио пајвећим локалппм радњама којч продају оруђа ове врсте, алп сви мпогобројии кључеви, који су му показапи, били су илп шири нли улш од опог којн је нађеи код чнновника ,4.... Закључак: Фијока писаћег стола у у хотелу У.... отворена јс у иочетку подизањем даске — платоа — иад столом, а потом нзвлачењем Фпјоке притискивањем леве бочне стране. Оруђе нађено у собн чииовника X.. подудара се потпуно са траговима, који су констатовапи бнло на левој бочној страни фијоке било на стубу намештаја. Пошто је ово оруђе снецијалних дименснја н Форми, вештак има разлога да верује, да је с њим изпрпн-но обијање писаћег стола. Даља истрага утврдила је тачиост ових наших зшључака. Вештаченве отиса^а оруђа обијања треба да врше специјалшсте. Два цитирана нрчмера показују могућпосг идентпфикације иомоћу отнсака оруђа, нађених на обијоним вратима или намештају. Слодећи пример показаће да треба бити врло обазрив у слпчним случајевима, и да треба испитпвати из осиова на1)0не отнске и сумњиво оруђе пре доногаења закључака. Он ће такође показатп, да испигивање отисака треба да буде вршено од опецијалисте, а не од обнчног агента, који може бити најбољи детектив, али који није нарочито спремап за овакав посао. Под пзразом »специјалисте" ми подразумевамо вештака у полпцијској техницп који, захваљујући методичннм студнјама великог броја аналогих случајева и научннм знањима, може искористити трагове обијања, нађене на месту нзвршеног дела, за директну или индиррктну идептификацнју злочинца, а не обнчног занатлију, као н.пр. столара, бравара итд. Овај последњи познаје, истина, оруђа свога заната, због чега у извесним случајевима може означити врсту употребљеног оруђа, али није спреман за веома деликатан посао идентиФикације, Ми идемо још даље, и тврдимо, да је у истини опасно поверавати идентификацију обнчном занатлији. Нерасполажући потребним ФОтограФским апаратима, он ће свој посао извршити »одока". Шта више, ненавикнут на дсликатне и пуне одговорности Функције судског вештака,