Policijski glasnik
СТРАНА 292.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 37.
Ако кривична дела из 1910. год. расподелимо по окрузима, и посматрамо
их у односу према броју становника Ј ), добићемо овај преглед:
м м
Убиства
Детоубиства Покушај убиства
Разбојништва ј
Паљевине
Опасне крађе
Зл. иоништаји ОКРУЗИ
Број сат
Свега
1 убиство на становника Свега 1
1 детоубиство на станов.
Свега
1 покушј убиства на етанов.
Свега
1 разбојништво на станов.
Свега
1 паљевина на станов.
Свега
И ® н д д § ° Рн о -г- к
Свега
1 зл. 110ништај на сганов.
Београдски • • • •
157220
32
4913
157-220
18
8734
8
19060
56
2804
70
2246
11
14291
Ваљевски • • • •
158190
24
6591
2
79095
14
11299
9
17576
53
2984
158
1001
10
15819
Врањски • • •
256750
28
9170
6
42791
33
7780
6
42791
44
5835
69
3720
9
28527
Крагујевачки • •
1874о6
30
6246
1
187406
25
7494
8
23425
55
3407
90
2082
24
7808
Крајински • • •
113542
9
12611
3
37834
17
6676
10
11350
38
2986
98
1158
7
16214
Крушевачки • • •
167810
24
6993
7
23972
17
9897
6
27967
29
5786
60
2797
33
5085
Моравски ....
202019
41
4927
3
67339
24
8417
12
16834
72
2818
160
1262
19
10630
Нишки
195975
10
19597
2
97987
19
10317
3
65325
60
3266
50
3919
18
10887
Пиротски ....
112703
2
56351
1
1127 03
8
14087
1
112703
23
4900
50
2254
,8
14087
Подрински • • •
226873
14
16205
4
56718
22
10312
2
113436
17
13345
120
1890
14
10205
Ножаревачки • •
260510
44
5920
3
86836
35
7443
28
9304
93
2801
250
1042
8
32562
Руднички ....
80218
18
4801
2
43109
12
7184
2
43104
14
6103
40
2155
3
28739
Смедеревски • • •
144438
21
6878
2
72219
20
7222
7
20632
51
2832
79
1828
9
16040
Тимочки ....
148123
12
12344
4
37030
5
29624
6
24687
43
3443
80
1851
10
14812
Топлички ....
110361
27
4087
—
110361
33
3344
3
36787
32
3448
16
6896
6
18393
У јкички
150195
18
8344
2
75097
17
8835
«
75097
26
5776
70
2154
4
37547
Чачански ....
140943
18
7830
3
46981
18
7830
4
35235
24
5872
70
2013
5
28188
Београд ....
90000
6
15000
4
22500
12
7500
5
18000
~
90000
110
818
2
45000
Из изложеног прегледа види се да је у погледу убистава најгори округ тоилички (једно убиство на 4087 становника), а најбољи округ ииротски (једно убиство на 56;!51 становника). Овакво исто стање за ова два округа констатовали смо, међутим, и приликом аналисања криминалитета за време од 1905. до 1909. (у округу топличком једно убиство на 526, а у округу пиротском на 457 > становника, за 5 год.), што значи да ови ре-
зултати нису случајни, већ редовни, стални. Другим речима, може се узети готово као поуздано, да се у Србији најмање убистава извршује у округу ииротском, а највише у округу тоиличком. Доцније ћемо видети, да је округ пиротски скоро и у свима осталим кривичним делима далеко заостао иза осталих округа, и да је у погледу криминалитета међу њима најбољи. (свршике се)
„ГРАЂАНСКИ И КРИВИЧНИ ЗАКОНИК Средио Гојко Никетић"
До пре неколико година, никоме није падало на памет да штампа поједине законе, јер се то некако сматрало као искључиво право државе. Рачунало се, на сваки начин, да ће држава и моћи и моратп дати апсолутно исправне законе, онако, како су донесени од законодавних Фактора, и да је гаранција за ту тачност баш у томе, што ће се израда тих књига поверавати и већем броју људи и много јачој контроли, него што би то могло бити код приватних издања. Међутим, од пре извесног времена и код нас се пошло другим путем, као што је то одавно учињено у другим зе.чљама, и ми већ имамо два приватна издања Грађанског, и једно Кривичног Законика. Ово одступање од ранијег схватања изазвало је разноврсне оцене. Тако по некима оно је једна повреда једног искључивог државног права да штампа законе; по другима оно је једна новнна и један прогрес, јер се пружа могућност приватној иницијативи да пружи много боље и корисније издање од онога што је пружала држава, а по трећима то је једна оласност за правосуђе, јер та ириватна издања могу бити погрешна, пошто је искључен државни надзор при њиховом издавању, те би, тако, многи
грађанин био изложен већој осуди или гажењу извесног права, и обрнуто многи би прошао са мањом казном, иего што би по самом оригиналном законику требало н т. д. Ми лично не делимо мишљење ових последњих, јер су извесна, чисто државна издања појединих закона, тако немарно и аљкаво сређена, да казују скоро одсуство најобичније савесности у вршењу једног повереног посла. Последње издање законика о постунку судском у грађанским парницима, казује то до очигледностп. Ми. велнмо, нисмо зато, да се стане на пут појединцима да прештампавају поједине законе било са личним коментарисањем ових, било са изношењем јуриспруденције која је променом ових ство • рена, али, наравно, признајемо пуно право држави, да таква издања подвргне својој ревизији, и да их, према њиховој тачности, призна или не призпа као ручну књигу за оне, који примењују законе. То се право и не може и не сме одрећи држави, јер нпје искључена могућност, да та издаља одиста буду погрешна и различита од оригиналиих закона; н ако би се на њих наслонили сви судови и све власти, и они нижи и они виши, могло би се догодити, да једна законска одредба буде погрешно примењена од свију њих. Овакав случај, рекосмо, могућан јо и код државних издања непажљиво сре-
') По последњем нопису.
ђених, само што у том случају одговорност за ту погрешку пада на саму државу, као творца тога издања, док би за слични случај, који би био наслоњен на приватно погрешно издање, били лично одговорни органи, који би со тим издањем служили, пошто држава није нпчим суделовала у његовој изради нитп га је на какав други начин признала, и на тај начин дала овлашћење, да се неко сме и њиме послужити.
Законици које је средио г. Никетић, имају ту добру страну, што уз текст доносе све новије одлуке Касационог Суда, те тако примену дотичиих одредаба, у већини случајева, чане сталном, а сем тога доносе и све расписе који су у вези са применом појединих законских одредаба. Верност њихову са оригиналима ми нисмо поредилн у целини, те по томе не можемо ни говорити о тачности ових књига у опште. Али у колико смо летимичним прегледом запазили неке погрешке ми ћемо их изнети, те ће то помоћи да со ове погрешке поправе било при евептуалном прештампавању ове књиге. било при самој употреби њиховој. Како ових погрешака има и у књизи Грађанског Законика и у оној Кривичног, то ћемо ми прво почети са Грађанским Законнком. Дакле, код § 20. Грађанског Закона, штампана су два законодавна решења -—• једно од 7. јуна 1852. године ВБр. 423, и друго од 15. септембра 1855. године ВБр. 1008, која говоре о одузимању приватних добара за јавне потребе. Како је г. Никетић, како сам вели у предговору ових издања, употребио тако звани чист систем сређивања, то су и ова законодавна решења штампана не као историјски податци о развоју нашега законодавства, него као закони који и данас важе, и који треба да регулисавају одношаје приватних оопственика премаоннма, који покушавају да им ограниче и одузму сопственост. Међутим, оба ова законодавна регаења не могу да послуже овој сврси, јер оу укџнута § 30. закона о заузимању приватних добара за општенародну потребу (експроприација), који гласи: в Кад овај зиЈон ночне да важи, губесилу: 1. Прва тачка највишег решења од 7. јуна 1,852. године ВБр. к32 (збор. IV стр. 113); друга тачка укинута је законом о сувоземним јавним друмовима (Збор. 18 стр. 125. § 21.), и 2. решење од 15. сеатембра 1855. године ВБр. 1008 (Збор. 8. стр. 80) 1( . Код § 924. овога закона, г. Никетић је штампао чл. 126. закона о непосредном порезу, који говори о застарелости распоређеног и казненог пореза. Како § 924. говори о томе, да се путем застарелости »е могу прибавити она права, која држави прицадају, односно да се прив^тна лица не могу ослободити уопште дужности плаћања пореза држави путем застарелости, управо да не могу стећи у овом погледу повластице и изузетан положај од других грађана, а