Policijski glasnik

СТРАНА 292.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37.

Ако кривична дела из 1910. год. расподелимо по окрузима, и посматрамо

их у односу према броју становника Ј ), добићемо овај преглед:

м м

Убиства

Детоубиства Покушај убиства

Разбојништва ј

Паљевине

Опасне крађе

Зл. иоништаји ОКРУЗИ

Број сат

Свега

1 убиство на становника Свега 1

1 детоубиство на станов.

Свега

1 покушј убиства на етанов.

Свега

1 разбојништво на станов.

Свега

1 паљевина на станов.

Свега

И ® н д д § ° Рн о -г- к

Свега

1 зл. 110ништај на сганов.

Београдски • • • •

157220

32

4913

157-220

18

8734

8

19060

56

2804

70

2246

11

14291

Ваљевски • • • •

158190

24

6591

2

79095

14

11299

9

17576

53

2984

158

1001

10

15819

Врањски • • •

256750

28

9170

6

42791

33

7780

6

42791

44

5835

69

3720

9

28527

Крагујевачки • •

1874о6

30

6246

1

187406

25

7494

8

23425

55

3407

90

2082

24

7808

Крајински • • •

113542

9

12611

3

37834

17

6676

10

11350

38

2986

98

1158

7

16214

Крушевачки • • •

167810

24

6993

7

23972

17

9897

6

27967

29

5786

60

2797

33

5085

Моравски ....

202019

41

4927

3

67339

24

8417

12

16834

72

2818

160

1262

19

10630

Нишки

195975

10

19597

2

97987

19

10317

3

65325

60

3266

50

3919

18

10887

Пиротски ....

112703

2

56351

1

1127 03

8

14087

1

112703

23

4900

50

2254

,8

14087

Подрински • • •

226873

14

16205

4

56718

22

10312

2

113436

17

13345

120

1890

14

10205

Ножаревачки • •

260510

44

5920

3

86836

35

7443

28

9304

93

2801

250

1042

8

32562

Руднички ....

80218

18

4801

2

43109

12

7184

2

43104

14

6103

40

2155

3

28739

Смедеревски • • •

144438

21

6878

2

72219

20

7222

7

20632

51

2832

79

1828

9

16040

Тимочки ....

148123

12

12344

4

37030

5

29624

6

24687

43

3443

80

1851

10

14812

Топлички ....

110361

27

4087

110361

33

3344

3

36787

32

3448

16

6896

6

18393

У јкички

150195

18

8344

2

75097

17

8835

«

75097

26

5776

70

2154

4

37547

Чачански ....

140943

18

7830

3

46981

18

7830

4

35235

24

5872

70

2013

5

28188

Београд ....

90000

6

15000

4

22500

12

7500

5

18000

~

90000

110

818

2

45000

Из изложеног прегледа види се да је у погледу убистава најгори округ тоилички (једно убиство на 4087 становника), а најбољи округ ииротски (једно убиство на 56;!51 становника). Овакво исто стање за ова два округа констатовали смо, међутим, и приликом аналисања криминалитета за време од 1905. до 1909. (у округу топличком једно убиство на 526, а у округу пиротском на 457 > становника, за 5 год.), што значи да ови ре-

зултати нису случајни, већ редовни, стални. Другим речима, може се узети готово као поуздано, да се у Србији најмање убистава извршује у округу ииротском, а највише у округу тоиличком. Доцније ћемо видети, да је округ пиротски скоро и у свима осталим кривичним делима далеко заостао иза осталих округа, и да је у погледу криминалитета међу њима најбољи. (свршике се)

„ГРАЂАНСКИ И КРИВИЧНИ ЗАКОНИК Средио Гојко Никетић"

До пре неколико година, никоме није падало на памет да штампа поједине законе, јер се то некако сматрало као искључиво право државе. Рачунало се, на сваки начин, да ће држава и моћи и моратп дати апсолутно исправне законе, онако, како су донесени од законодавних Фактора, и да је гаранција за ту тачност баш у томе, што ће се израда тих књига поверавати и већем броју људи и много јачој контроли, него што би то могло бити код приватних издања. Међутим, од пре извесног времена и код нас се пошло другим путем, као што је то одавно учињено у другим зе.чљама, и ми већ имамо два приватна издања Грађанског, и једно Кривичног Законика. Ово одступање од ранијег схватања изазвало је разноврсне оцене. Тако по некима оно је једна повреда једног искључивог државног права да штампа законе; по другима оно је једна новнна и један прогрес, јер се пружа могућност приватној иницијативи да пружи много боље и корисније издање од онога што је пружала држава, а по трећима то је једна оласност за правосуђе, јер та ириватна издања могу бити погрешна, пошто је искључен државни надзор при њиховом издавању, те би, тако, многи

грађанин био изложен већој осуди или гажењу извесног права, и обрнуто многи би прошао са мањом казном, иего што би по самом оригиналном законику требало н т. д. Ми лично не делимо мишљење ових последњих, јер су извесна, чисто државна издања појединих закона, тако немарно и аљкаво сређена, да казују скоро одсуство најобичније савесности у вршењу једног повереног посла. Последње издање законика о постунку судском у грађанским парницима, казује то до очигледностп. Ми. велнмо, нисмо зато, да се стане на пут појединцима да прештампавају поједине законе било са личним коментарисањем ових, било са изношењем јуриспруденције која је променом ових ство • рена, али, наравно, признајемо пуно право држави, да таква издања подвргне својој ревизији, и да их, према њиховој тачности, призна или не призпа као ручну књигу за оне, који примењују законе. То се право и не може и не сме одрећи држави, јер нпје искључена могућност, да та издаља одиста буду погрешна и различита од оригиналиих закона; н ако би се на њих наслонили сви судови и све власти, и они нижи и они виши, могло би се догодити, да једна законска одредба буде погрешно примењена од свију њих. Овакав случај, рекосмо, могућан јо и код државних издања непажљиво сре-

') По последњем нопису.

ђених, само што у том случају одговорност за ту погрешку пада на саму државу, као творца тога издања, док би за слични случај, који би био наслоњен на приватно погрешно издање, били лично одговорни органи, који би со тим издањем служили, пошто држава није нпчим суделовала у његовој изради нитп га је на какав други начин признала, и на тај начин дала овлашћење, да се неко сме и њиме послужити.

Законици које је средио г. Никетић, имају ту добру страну, што уз текст доносе све новије одлуке Касационог Суда, те тако примену дотичиих одредаба, у већини случајева, чане сталном, а сем тога доносе и све расписе који су у вези са применом појединих законских одредаба. Верност њихову са оригиналима ми нисмо поредилн у целини, те по томе не можемо ни говорити о тачности ових књига у опште. Али у колико смо летимичним прегледом запазили неке погрешке ми ћемо их изнети, те ће то помоћи да со ове погрешке поправе било при евептуалном прештампавању ове књиге. било при самој употреби њиховој. Како ових погрешака има и у књизи Грађанског Законика и у оној Кривичног, то ћемо ми прво почети са Грађанским Законнком. Дакле, код § 20. Грађанског Закона, штампана су два законодавна решења -—• једно од 7. јуна 1852. године ВБр. 423, и друго од 15. септембра 1855. године ВБр. 1008, која говоре о одузимању приватних добара за јавне потребе. Како је г. Никетић, како сам вели у предговору ових издања, употребио тако звани чист систем сређивања, то су и ова законодавна решења штампана не као историјски податци о развоју нашега законодавства, него као закони који и данас важе, и који треба да регулисавају одношаје приватних оопственика премаоннма, који покушавају да им ограниче и одузму сопственост. Међутим, оба ова законодавна регаења не могу да послуже овој сврси, јер оу укџнута § 30. закона о заузимању приватних добара за општенародну потребу (експроприација), који гласи: в Кад овај зиЈон ночне да важи, губесилу: 1. Прва тачка највишег решења од 7. јуна 1,852. године ВБр. к32 (збор. IV стр. 113); друга тачка укинута је законом о сувоземним јавним друмовима (Збор. 18 стр. 125. § 21.), и 2. решење од 15. сеатембра 1855. године ВБр. 1008 (Збор. 8. стр. 80) 1( . Код § 924. овога закона, г. Никетић је штампао чл. 126. закона о непосредном порезу, који говори о застарелости распоређеног и казненог пореза. Како § 924. говори о томе, да се путем застарелости »е могу прибавити она права, која држави прицадају, односно да се прив^тна лица не могу ослободити уопште дужности плаћања пореза држави путем застарелости, управо да не могу стећи у овом погледу повластице и изузетан положај од других грађана, а