Policijski glasnik

ВРОЈ 37.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 295.

да неће никоме казивати и он ме је у толико више чувао што није имао ништа добити ако би ме издао. Међутим, снровод не нолазаше а петнаест дана беху прошли од како сам дошао у Кемпер, и нико не помишљагае на лолазак. Ово одлагање даде ми идеју да пробијем дувар те да бегам, али пошто сам се уверио да нећу успети, пробао сам да стекпем пријатељство апсанџино и да тако може бити добијем прилику да извршим мој план. Казао сам му прво како сам дознао да се апсениици нешто договарају и покажем му место у затвору где су радили, он иајмарљивије изврши претраживање и нађе, разуме се, рупу коју сам ја био направио и то ми стече његову наклоност. Али ни од тога нисам имао велику вајду јер се опште чување опсеника вршаше тако тачно, да ми нису ништа помогла моја с.мерања. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Рад. М. ЂермановнК, општински делово1)а, пита: »По чл. 25. зак. о општпнама, свака варошка општипа, која има преко хиљаду пореских глава, мора свој азбучпи гласачки списак штампати у року од пет дана, од дана, кад га као потврђеног прими од надлежног првостепеног суда. Међутим, по чл. 27. под д. зак. о општинама, свака општина после ове потврде првост. суда, на дан 20. октобра сваке године; мора свој азбучни гласачки списак закључити и послати на накнадну потврду надлежном првост. суду; пошто у њему упише сва она лица, којима је право гласа од надлежно,г суда аризната, а у гласачки списак нису била уписата, или из овога испишу све оне гласаче. којима је надлежни првост. суд право гласа својим решењем одузео. Према томе, ако би се поступило по чл. 25. зак. о општинама, и спискови штампали после прве потврде надлежног првост. суда а у означеноме року, онда ови спискови не би имали вредности, јер не одговарају стварности, пошто у њима не би могле бити штампане и све учињене измене и допуне од стране надлежног првост. суда. На против, ако би се пропустило штампање ових спискова у року. кога је предвндео чл. 25. зак. о општпнама, па се спискови штампали по учињеним изменама и допунама на основу чл. 27. под д. зак. о општинама, онда такав поступак општинске часнике доводи до кривичне одговорности из чл. 163. зак. о општинама, Стога, имајући на уму оне корнсти, које је законодавац хтео постићи штампањем ових гласачких спискова, мени је част учтиво умолити уредништво за објашњење: да ли треба азбучни гласачки саис ак штамиати у року означеном у

чл. 25. зак. о оаштинама, или се то може учинити и онда, кад се исауне услови аредвиђсни у чл. 27. аод д. зак. о оаштииама. Моје је скромно мишљење: да се гласачки списак, треба да штампа онда, кад буде коначно завршен, а то је после накнадне потврде од првост. суда, по чл. 27. под д. зак. о општинама; јер ако би се штампао у року кога је предвидио чл. 25. зак. о општинама, он би се штамнао неподпун, и као такав био би само од гнтете потреби за коју је намењен а не од користи ?« — На ово питање одговарамо: УносеКи у чл. 25. закона о општинама, наређење: да се спискови штампају и раздају иојединцима, по наплати тамо прописане таксе, законодавац је желео да азбучне спискове учини општим, и тако пружи могућност свакоме правном грађанину, да се увери, да ли је он лично, или онај за кога се он интересује, унесен у списак или не, или да није унесен неко, који нема права, па да према потреби тражи : или да се некоме иризна право гласа, или одрекне. Т\> је само могла бити тежња законодавчева, и то је потпуно и постигнуто. Постигнуто велимо, јер кад би се то радило после, погато се све учињене исправке унесу у списак, онда би он одиста простављао тачно стање правних гласача, за сам избор, али би тада била нсмогућна ма каква даља промеиа у њему. Никако, велимо, не би било оправданих разлога, да се списак штампа после учињених измена, пошто се све измене, покретане оне било приватном иницијативом, било службеном, шаљу на одобрење ирвостепеном суду, и саопгптавају интересованима, те је ту у опште непотребна контрола осталих гласача, док је она. међутим, пре учињених измена неопходно потребна, те да се тражењем исправака сузбију сво самовоље и неправипности у изради азбучног списка. Преиа овоме, баш кад чл. 25. не би онако категорички наређивао штампање спискова, разумно би било то ипак чинити, али кад је то веК и законска дужност, онда се не сме ни радпти другчнје, ако се не жели законска одговорност. П. Суд општине трупалске, аком својим Бр. 1413, пита: в По чл. 41. зак. Финансиског, суд општино трупалске, у срезу нпшко.м, одрсдио је својим решењима заступнике свима оним пореским обвезнпцима, којп ниоу из места ове општине, а нису до I. јуна тек. год. сами себи заступника одредила. Ови застушшци позвани су од стране општ. суда ради саошитења потребне одлуке у погледу плаћања пореза, пошто у року порез нису плаћали, и они су неки по :1 а неки према потреби дангубили 2 и 3 дана. За време вршења те процедуре, њих више донели су и платили норез (само после рока) — и општ. суд је за за-

ступнике првенствено наплатио заступничке награде, причињене до дана када је дотични порез донео, неком 2 неком 4 и 6 динара, и новац одмах предат заступнику. За ове наплаћене заступничке дијурне, неколико њих поднели су жалбу пореском оделењу, а неки полицијској власти, и обе власти траже извештај суда општинског. Из обавештења траженог од стране надзорних власти, види се, да оне налазе, да је закон пепотпун, и да се дијурна не сме да наплати, сем кад дужник дозволи да му се продаја имања изврши. Да не би суд падао у грешку, као претплатник листа обраћа се уредништву за објашњење: Сме ли суд у овим приликама да наплати застулничку дијурну и како сме? и носи ли то и какву одговорност, те ако тога буде да суд пригони заступнике да примљену дијурну врате, онима од којих је наплаћена?" — На ово питање одговарамо: Члан 41. Финансијског закона. за ову годину, јасан је. Он у последњем својем ставу вели, да заступници имају право на награду, и то по селима по 2, а по варошнма по 3 динара за сваки дан, кад по позиву престају пореској власти, без обзира на то, да ли је дошло до продаје имања или не. У ред пореских власти улазе и општински судови, јер у већини случајева они врше и наплату пореза и пописе имовине. Према томе, општински судови, кад год позивају ове заступнике, признаваће им и законску дијурну. Количину ове нека констатују нарочитом одлуком, па кад приватни сами донесу порез, нека од њих наплаћују ову првенствено, а ако би је ови спорпли, онда да наплату траже прек > Пореских Одељсња. У сваком случају спора, нека своју одлуку саопштавају и сопственицима имања — дужницпма пореза, те ће им, тако, пружати могућност да употребе правна средства. III. Суд општине ђуриначке, актом својим Бр. У68, пнта: „Најновијим законом о таксама, није нигде прецизирано, да лн општински часници, службеници и служитељи, подлеже плаћању таксе на признанице, са којима примају своје плате итп. из општинске касе. С тога се учтиво моли уредннштво, да ову ствар изволи објаснити у наредном броју Полицијског Гласника, те како би се суд знао управљати у будуће«. — На ово питање одговарамо : По члану 1.тачке 4. закона о таксама, самоуправне установе не плаћају таксу, кад врше јавне пос 10ве у име државно и за државни рачун.