Policijski glasnik

БРОЈ 47.

/ ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373.

свест ? Оптунс.: Чим су ме људи оштро иогледали у очи, ја сам падала у тако звано стање транса. — Иредс.: Како Ви објашњавате то? Оптуж.: То не могу баш никако да објасним. — Предо.: Напослетку Ви сте се увек поново освестшш, шта се после дешавало ? Оптуж.: Ја сам тада говорила, па сам потом ускоро поново падала у бесвесно стање. — Предс.: Покадкад је као додатак Вашим седницама било заједничко једење ? Оптуж.: Да, кадкада, али ја сам се за то напослетку одмолила Вогу. — Председ.: Веле, да сте Ви по неки пут и за време јела губили свест ? Оптуж.: То је тачно. — Предс.: У трансу Ви сте, кажу, водили разговоре, Кроз Ваша уста говорили су духови умрлих лица? Оптуж.: То сам чула, али ја то не знам. — Предс.: Ви сте се разговарали са Павлом Флелингом и Увинглијем, а нарочито са неким дететом, по имену Фридиком? Оптуж.: Кажу ми то. — Предс.: Па зар Ви баш никако не знате, да сте са Фридиком стајали у везн? Оитуж.: Не знам. —■ Предс.: Раније сте били изјавили, да сте се разговарали са духовима своје помрле деце ? Оптуж.: Јесте. —■ Оптужена почиње да плаче.Предс.: Прва седница била је у Вашем стану у Шенебергу 19. октобра 1900. г. Кажу, да је тада било присутно врло мало особа, које су жртвовале укупно око 130 марака? Оптуж,: 0 томе се нисам бринула. — Предс.: Напослетку седнице су биле многобројно посећиване а то је, веле, доносило добар принос? Оптуж.: 0 томе се нисам бринула. Као први сведок саслушан је криминални комесар Леонхардт: он је 19. новембра 1901 први пут по службеном налогу присуствовао седницама оптужене, Преко једнога познаника добио је једну улазницу за три марке. Пошто је ступио у једно предсобље, у коме нема ничега што би пало у очи, уведен је у једну побочну собу, која јо била готово сасвим празна, У соби је био само један прилично велики сто, застрт неким покривачем. Око стола стојале су отолице, које су биле већ скоро све заузете. Госпођа Роте седела је на једном крају стола у близини прозора. Пошто се нису очекивали други гости, отпочела је седница, коју је отворио Јенч једном поповском придиком. Тада је соба постала мало мраччија. За време док је владала дубок- тишина, пала је госпођа Роте у једно стање слично сну, али је при том држалаочи отворене. После мало времена почело је слетати цвеће, како је изгледало, са тавана. Он је оштро посматрао госпођу Роте и приметиз је, да она левом руком чини неке сумњиве покрете према својим ногама. Једном је имала у левој руци и један лимун или поморанџу. Он је већ првог вечера. дошао до уверења, да је у тој игри само превара. Предс.: Није ли Јенч објаснио, које особе говоре из госпође Роте? Сведок: Јенч је рекао, да из госпође Роте говори дух Павла Флеминга, Цвинглија, а нарочито дух детата Фридике. — Фридика је говорио јасним детињим гласом, али — тако исто као и сама оптужена — са једним јасно обележеним саксонским дијалектом.

— Предс.: Јесу ли тим дијалектом говорили сви духови из госпође Роте ? Свед.: Јесу. —- На питање бранилаца изјавио је сведок, како је он био уверен, да је оптужена и у стању транса била при потпуној свести. Он је видео, како оптужена за време свог побожњег стања транса, са полу-отвореним очима тачио посматра присутне. — Бранилац Д-р Тиле: Је ли сведоку познато, да и хиинотисане, личности, ма да су доиста хипнотисане, често пута држе отворене очи ? Сведок: Ја сам био чврсто уверен у то, да је оптужена тачно посматрала гледаоце. На даља питања изјавио је сведок: Седница, на којој смо хтели обелоданити махинације госпође Роте, одржана је у Јенчовој соби. Ја сам се старао, да будем у близини госпође Роте, и за то сам сео на софу. Са криминалним комесаром Крахтом био сам се споразумео, да обелоданимо махинације госпође Роте, кад се буде хтела продуцирати цвећем. Зато смо причекали на прво добављање цвећа из ваздуха, које је госпођа Рота предалаједном новинару,који је седео према нама. У томе тренутку скочио је Крахт, викнуо »стој® и ухватио чврсто оптужену за обе руке. Ја сам пригрчао. Госпођа Роте изгледала је прво као да је пала у несвест, али је напослетку стала да се опире свом снагом. Гледаоци су у прџи мах стали на страну госпође Роте, али ми смо им онда скренули иажњу, да ми радимо у име закона. Кад смо људе испратили из собе и кад је госпођица Бинсвангер хтела претрести оптужену, она се оиирала и рукама и ногама. Напослетку је увидела, да јој не помаже опирање, и тада смо нашли у њеној доњој сукњи, коју је у виду левка нооила око тела, 157цветова, а уз то поморанџа и лимунова. Јенч се трудио да нас увери, како цвеће нпје било код Роте, већ се оно по свој прилици услед неправичног нанада „материјализирало". — Предс. : Но госпођа Роте, шта Ви велите на то? Оптуж.: Ја сам доњу сукњу, коју сам купила у Паризу, навукла тако, као што облачим и сваку другу. Прво се рекло, како имам неки џеп на доњој сукњи, па онда како на њој има нека двострука постава. Треба само видети сукњу, па да се појми, да у њу није могућно сакрити толико цвеће. — Сведок криминални комесар Крахт потврдио је сведоџбу Леонхардтову и изјавио: На првој седници, којој сам ја присуствовао, чуо сам куцање, којим су духови тобож објављивали свој долазак. По том је Роте привидно пала у транс. Она је прво дала нека опнгга религиозна објашњења, говорила о љубави према ближњем и казала: да људи морају напустити људске ствари и да своје миоли управе на надземаљске ствари. Да бих се направио што мање сумњивим, ја сам испричао један истинит доживљај. Причао сам како сам, док сам био у гимназији, присуствовао једне недеље служби божјој. Тада сам помислио, какав би утисак учинило, кад би неко наједанпут бацио једну гранату у побожну публику. Непосредно за тим чуо се пуцањ; један млад човек пуцао је на свештеника, који је служио службу.

Јенч је приметио : „То је пренашање воље. (< Потом се сто подигао неколико пута и госпођа Роте пала је у транс. Она је наједанпут рекла, како види једну зелену шуму и у њој једног старог господина са проседом иуном брадом: Ја сам рекао : мој покојни отац имао је проседу пуну браду. Госпођа Роте рекла је даље: како види нешто светло на грудима.господиновим, изгледа да су то три ордена. Ја рекох: мој отац имао је три одличја. Затим се изненада показала са десне стране госпође Роте једна велика, лепа јелова грана, чији је прелом био потпуно свеж. Госпођа Роте ишла је око стола и рече ми, пружајући ми грану: Ја ти захваљујем, што си ми се у овим свечаном тренутку приближио са љубављу. Одмах затим почела је привидно из ваздуха хватати цвеће, говорећи, како види Фигуру једнога човека, који је благосиља. Напослетку дошао сам до уверења, да је крајње време учинити тој обмани крај и то у толико више, што ми је било познато, да је госпођа Роте једном већ хватана у варању 1884. год. Ја сам и за последњу седницу добио улазницу као „пољопривредник Најман." Кад је Роте предавала један руковет цвека новинару Флису, ја сам шчепао госпођу Роте за обе руке, да не би добила прилике, те да све цвеће наједанпут изнесе из чегврте димензије, Роте је прво пала на натос, али је после стала бранити се нечувеном снагом. Публика, а нарочито даме, била је ван себе. Добио сам неколико удараца, Јенч ми је са ужасом довикнуо: и Та Ви ће те убити медиума, он се налази у трансу." Код Роте смо нашли у доњој сукњи сем 157 цветова и две необично велике поморанџе. Госпођа Роте звала је у помоћ и свога мужа, који је био негде у близини. Кад смо били у полицији упитао сам Господина Роте : Па хоКе ли Ваша жена и у затвору доносити цвеће из ваздуха? Зашто не, одговорио је Господин Роте, Али она није донела ниједног цвета, па ни за своје браниоце. Другог дана рекао је господин Роте: Моја жена сигурно није имала цвећа; њој се десило као некој заплашеној животињи, из ње је цвеће изашло у самртном страху. Кад је госпођа Роте саслушавана у полицији, она се учинила, као да је пала у транс. Поред мене је стајао један жандарм, чија је жена умрла пре 10 месеци. Он је носио црнину око руке. Госпођа Роте мора бити да је видела бурму, јер је наједанпуг рекла, како види неку женску особу. Кад је почела седница, на којој је госпођа Роте демаскирана, мени је пало у очи, како је она упадљиво дебела и како врло опрезно седа. Тада сам рекао у себи: Ова мора бити да данас има при себи добру порцију цвећа. — Госпођица Бинсвангер сведочи, да је оптужена кад је савладана викала: »Не држите ме, оставите ме, ја сам у трансу, од тога могу умрети«. Оптужена се бранила као бесомучна. Она је вадила цвеће кроз шлиц од своје хаљине. (свршиће се)