Policijski glasnik

ОТРАНА 386.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48. и 49.

ишчезоше. Тада ме мој друг повуче за рукав и рече ми кратко; „хајдемо, не може се данас ништа учинити". Удалисмо се одмах променив правац У П У Т У; ишли смо скоро једаи саг; код једног дрвета мој вођ прмђе те о стабло протрља руке: видоо сам поолсда је он тад избројао рецке које су на стаблу биле направљене нолЕем. »Добро је!" рече оп са задовољством коме ја нисам могао погодити узрок, затим из ловачке торбе извади једно парче хлеба које подели са мном, па ми онда даде да пијем из његове тикве. Ужина није могла дбћи згодније јер сам већ био осетио потребу да се поткрепим. И ако је била помр чина ишли смо тако брзо да сам се ја уморио; моје ноге пе навикнуте на пешачење беху јадие и кажем другу да не могу ићи далеко. У томе на једном сату у селу искуца три сата. „Полако", рече ми вођа савијајући се да прислони ухо на земљу, »савијте се као ја и слушајте, са овом пољском жандармеријом мора со увек битн на опрезу. Не чујете ли штогод? 11 Одговорим да мп се чини да чујем л>удске кораке. — »Да, рече он, то су они. Не мрдајте, иначе смо ухваћени". Таман он доврши а нвка патрола сгиже близу трња где смо се били сакрили.»Видите ли ви штогод?" рече неко полако. — »Ништа поднаредииче«, одговори неко други. — „До ђавота! ја сам мислио... мрачно је као у џаку. А .х, овај иогани Роман, гром нека гаспали! тера нас да целе ноћи лутамо по шуми као курјаци. Али, ако га на^ем, њега или кога од његових!.." — Ко иде ? викну на једанпут један војник. — Шта си видео ? пита поднаредник. — Нишга, али сам чуо дисање са ове стране (и вероватно он иоказа на место где смо ми били.) — Е, мој брате, ти сањаш.. ти си се толико уплашио од Романа да чим шушне а ти мнслиш он је. Два друга војника изјавише да су тако исто чули. — Кутите, понови поднаредник, ја тврдим да нема никог и овог пута, као н обично, вратићемо се у Пуријер без лова; слушајте, време је да се вратимо. Патрола се спремаше за повратак. — Ово је ратно лукавство, шапну ми садруг, сигуран сам да ће они обићи шуму и вратити се на нас правећи полукруг. Да ли би се бојали? — Таман посла! одговорим ја. — Е онда гледајте мене; ево мојих пиштоља, кад пуцам ја пуцајте и ви, али тако да четири пуцња изгледају као један. Време је ; пали ! Четири хитца полетеше, а ми заждимо да бежимо; нико нас није гонио. Бојећи се да не упадну у заседу војници ниеу смели поћи и ми настависмо наш пут. Дошав до једне усамљене куће у пољу непознати ми рече: овањује се, али и ми смо у сигурности, Он се лровуче тада чроз плот једне баште и пружив руку уа стабло једног дрвета узе кључ те отвори кућу у коју одмах уђоомо. Једна гвоздеиа лампа обешена на оџаку осветљаваше унутрашњост просту и

сељачку. Али сам у једноме ћошету видео једно буре које изгледаше да служи за барут; а мало више њега беху по једној дасци растурена теста барута. Женско одело које беше на једној столици са једним црним великим сељачким шеширом ка.зиваше да гу спава какво жепскиње, чије правилно дисање допираше чак до нас. Док сам ја около мене брзо разглеЈао мој вођ извуче нз једног сандука, черек печене јаретине, црна лука и једаи тулум вина и позва ме да једомо, а ве!) ја сам, дабоме, био гладан. Он је изгледао као да хоће нешгода ме пита, али ја сам тако халапљнво јео да је се, ја мислим, устезао да ме прекида. Кад сам био готов, то јест, кад на столу није остало ништа више, он ме одводе у један амбар понављајући ми да сам ту погпуно сигуран; затим је он отишаои нисам могао сазнати да ли је остао у кући, јер чим сам се пружио по слами сан ме. савлада. Кад сам се пробудио ценио сам по сунцу да има два сата по подне. Нека сељанка, без сумње она што сам јој вндео одело, осетив моје мешкољење, провуче главу кроз огвор на вратима моје собице: »не мрдајтс, рече ми у нарочју, околипа је препуна јела (жандарма), и ничу са сваке стране«. Нисам знао шта она подразуме под речју јеле, ачи нисам ни памишљао да се то односи на неко добро. Пред вече видео сам опет оног синоћњег човека, који, пошто измењасмо неколико безначајних речи, упита меотворено који сам, одакло долазим и куда идем. Очекивао сам такво питање и одговорим да сам утекао са лађе »Океан«, која је тада била на путу за Тулон и да сам пошао у Екс одакло мпсли.м прећп у мој завичај. — Добро рече мој домаћин. Знам ко сте вн, али шта мнслите ко сам ја? — Вере ми истину да кажем, испочетка сам мислио да сте пољак, затим да сте може бити арамбаша кријумчара, а сад... ја не знам шта да мислмм — Знаћете сад... Напш су људи храбри, али иико не воли да буде војник силом... тако исто нико не пристаје на реквизицију сем кад се не може друкчије... Сви они који су били уписати пз Пуријсра одрекли су да иду; дошли су жандарми да нохватају бунџије, ови се одупру и на обема странама било је мртвих. Сви они који су учествовали у бигци утекли су у шуму да би избегли ратни суд. Тако смо се скупили на број шесдесет под зап )ведништво г. Романа и браће Бисона. Ако хоћете да останете са нама ја ћу се радовати, јер сам ноћас видео да сте добар друг и да се не треба ни мало бојатн да ћете се сложити са жандармима. У осталом нама не Фали ништа и не идемо у ветику опасност... Сељаци нао- ичвештавају о свему што се догађа и они нам набављају за живот више него шго нам треба... но, јесте ли наш ? Нисам ни помишљао да одбијам предлог и, без обзира на последице, одговорио сам како је он желео. Провсо сам још два дана у овој кући, атрећегапо-

^ем са мојим другом који ми даде карабин н два пиштоља. После идења од неколико сахати преко брда покривених шумом стигнемо у једну пољску кућу, много већу од оне коју смо оставилн : ту је био главни логор Романов. Прнчекаосам јсдан тренутак на капнји, колико је требало да мој друг јави за мене. Он се прати ускоро п уведе ме у једну велпку кааару где на&)ОХ око четрдесет људп скуплЈОПнх око једног човека обученог пола као сељак а пола као грађанин и који је личио на велепоседника. Мој во^) ме представи овом човеку, »Ра,дујем се што вас вндим, рече он; говори ш су ми о вашој хладнокрвности п знам шта вредите. Ако хоћеге да с нама делите наше опаоности наћиКете овде пријатељство и искреност; мИ- вас не познајемо, али са таквим изгледом као што је ваш нађу се увек нријатељп. Пре свега, ми примамо. свв часне људе а тако нсто и све храбре људе, јер мн и часност сматрамо као храбросг". После овога говора, који ми је управио, нема сумње, Роман, обојица Бисона и осталп стадоше ме братски грлмти. Такав је бао мој нријем у ово друшгво, чији је шсф присвајао оеби полигички циљ, и ако је тачно да је он почев као Шуани заустављао прво делижанце који су носилп државни новац а после је пљачкао и путнике. Одметници нз којих со у главном састојала његова дружина били су испрва против тога посла, а нарочито што им је то правило тешкоће да се врате породици, али су се најзад и они свиклп. Сутра дан од мога доласка Роман ме одреди да са шест људи идем у околину св. Максима, а не каза ми зашто. Стигав око поноКи на крај једне мале шумо коју дељаше пут ми ухватисмо заседу у једној јарузн. Романов помоћник ^Зисоп нареди ћутање; ускоро чусмо гутањ кола; она дођогае према нама; Висон подиже опрезно главу: »Делижанац из Нице, али_ пе може се ништа учииити, води виш > војника него што носи пакета«. Бисон нам нареди да се повучемо и вратис.мо се кући, где Роман љут што смо се вратили празних шака викну псујући... »нека. платиће нам он сутра!« Није дакле било више никакве сумње о друшт >у у коме сам: био сам ме^у друмским разбојницима који су задавали страх и трепет по целој Прованси. И зато, а парочито што сам побегао из казненог завода, ниоам се никако могао надати да ће ми власт опростити, ако ме овде ухвате, као што би се могло учинити некмм младићима који су били с нама. Размишљајући о моме положају био сам готов да бегам, али пошто оаМ већ примљен у дружину зар ме онн може Сити ниоу надзиравали? С друге стране, изразити жељу да се иовучем не значи ли изазвати неповерење кога бих био сигурно жртва? Зар није Роман могао помислити да сам ухода и наредити да ме пушкарају?.. Омрт и бешчашће претили оу ми од свуда... У овој недоумици помислим да питам једнога који ме је и иначе обавештавао, да ли би се од нашега шефа могло добитп одсуство за неколико дана. Он ми