Policijski glasnik

БРОЈ 48. и 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 387.

одговори врло сухо, да се оно даје само добро позпагпм људнма и затим окрето ми леђа. Провео сам једанаест дана са разбојннцима тврдо ])енЈен да чнним све да се извучем нз њиховог друштва, клд једне ноћи, кад сам од велнког умора био у дубоком сну, разбуди ■ менека необична ларма. Једном нашем другу украдона кеоа прилично пуна, па он падао дреку. (НАСТАВИЋЕ СК)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд опгатинс бабушнначке, службеннм актом својим, пита: »Суд овај моли уредништво »Полицијског Гласннка" за одговор на ово нитање: Иступне кривице извиђа и оуди општински суд. Њему за то, по 334. тариФ. броју закона о таксама припада 2 дип. у новцу за његов рад и за његову општ. касу. Али бива, да сељак залепи 2 дпн. у такс. маркама на тужбу због каквог пступа, па је однесе среској власти, која ту тулгбу са том таксом упути ошптин. суду на поступак. Да ли је суд дужан узети дело у поступак, не тражеКи она 2 дин. која њему припадају по зак. о таксама?" — Па ово питање одговарамо : Четврти став § 4. а Полицијске Уредбе гласи: »Но за ислеђење и суђење истуиа по тужбп принатпога дужан је приватни тул^илац да се пајпре обрати општинском суду итд. Према овоме јасном законском паре1)ењу, све се тужбе за иступна дела морају предавати општинским судовима. Ако неко и поред овога преда тужбу пепосродно полицијској влаоти, и оптерети је таксом у маркама, па јо ова не узме сама у поступак, него пошље општинском суду на даљи рад, онла општински суд има право да наплати још и таксу из т. 370. закона о таксама, у новцу, јер то општинама припада но јасном наређењу чл. 2. поменутог закона. У случајевима где приватни тулсилац не би хтео да плати накнадно таксу у новцу, судови би требалп да вра!>ају предмет среској власти, како бн оиа приводила ствар крају, пошго она није требала ни примати тужбу као пенадлежна, ако је, наравно, ова лнчпо предата. Ако је, пак, поолата поштом, онда обзири правичности захтевају да опа извиди ствар, како тужилац не би морао илаћати двс таксе. II. Суд општине доњо-нерадовачке, актом својим Бр. 2332, пита. „По чл. 5. тач. 6. закона о таксама, спромашпа лпца неплаћају никакву таксу, кад докажу уверењем, да но пла^ају више од пет одпосно десет динара.

Врањско пореско одељење тражи, да се. наплаћу.је такса за уверења, која издају сирома.шнпм лицима приватни грађани, без обзира што ти сиромаси доказују да су сиротпог стања, и да пемају откуда да ову таксу плате, јер, вели, ову таксу за спромахе плаћају издаваоци уверења. Ово оснпва на чл. 5. тач. 6. става осмог где стоји: „Уворења о сиромаштву вреде за годииу Дана од дана издања, а могу се употребити само у гра1)аноким спороинма, кривичннм делима по тужби приватних, брачним парннцама, административним споровима код свију власти и ради добијања школске сведоџбо«. Па иошто не стоји у овом ставу пзрично, да се сиромах монсе својим уверењем користити код приватних лицаиздаваоца уверен.а, то одењење тражи да за ово уверење по тач. 3. таксене тариФо плате таксу издаваоци уверења, велећи да ако је молиоц сиротног стања нису сиротног стања издаваоци уверења. Суд је овај мишљења, да за, ова уверења, издата по тачци 3. и 337. таксене тарпФС, сиротним лицима, коЈа доказују своју сиромаштину, не треба наплаћивати никакву таксу како за државпу тако ни за оиштипску касу, јер издаваоци уверења нису обавезни да ову таксу плаћају. Стога суд моли уредништво, да према предњем нзволн у наредном броју Полицпјског Гласника дати обавештење : треба ли наплаћивати ову таксу за уверења издата од приватних гра^ана сиромасима или не, како суд не би падао у грешке ? к — На ово питање одговарамо: Лпца, која су ослобођена плаћања таксе по члану 5. тачке 6. закона о таксама, не плаКају таксу кад сама подносе какве молбе, воде спорове или врше друге какве правне послове. Али кад ма што од овога раде у заједници са лицима, која нису ослобођена нлаћања таксе, онда се, према члану 8. поменутог закона, такса наплаћује од овнх других лица. По томе, у случајевима, кад нека друга лица издају уверењонеком сиромаху о каквом Факту, којн је њима познат, они морају плаћати таксу, јер ту они сами врше један посао који подлежи плаћању таксе, без обзира на то, ко 1пе то уверењо употребити. Премд, овоме, правилно је гледиште пореског одељења, и суд би био одговоран ако друкчије поступа у даним случајевима. III Писар општнне мирошевачке, у срезу лесковачком, пита: »Окружна Шумска Уирава уЛесковцу, актом својим од 26-Х1-19П г. Бр.5149., издала је свима, па и овом суду своје наређење, које у првој тачци гласи: »Да нико, апсолутно нико, без разлике и без обзира на врсту, степен и начин притежања и својине земљишта под шумом, не сме у будуће предузимати никакву сечу горе ни у забрану ни у окућници,

па баш п за домаћу потребу, док зато но учинп иисмену представку управи и не добије потребно одобрењо". Сопсгвеници приватних забрана, налазећи се у територијп ове општине, и то из села Мирошевца, Дрводеље, Славујевца и Игришта, ужпвају и са истим располажу по својој вољи од вајкада па до данас своје забране; по томо онп су вршилп сечу бсз одобрења, гонплн дрва на пијацу без припита властп, пошто њпхови забрани не иодлеже државном надзору, јер не спадају у склад побројаних ноложаја под а, б, в. чл. 78. зак. о шумама. Њихово уживање п располагање регулиоао је Закон о шумама, као специјалан својим прописима а нарочито чл. 78. 1-ва алиноја која вели: Са приватним шумама сопственици имају неограничено право располагања, и могу сећп у њима дрва без пкаквог нредходног одобрења" итд. Како је горња наредба управе, сопственике ових забрана довела у незгодан положај, јер им је забранила даљу сечу, п оиречнла продају дрва на пијацу од стране својих оргаиа, то \ чтиво молпм уредништво, да у једном од наредних бројева у свом листу даде објашњење: Има ли права да тумска управа издаје наре^ење и за оне забране, којп не подлеже државном надзору, и на основу ког зак. пропиеа, или не, као и да лп се то наређење може односити, на сопственико о"внх забраиа пли по« ? — На ово питање одговарамо: По члану 78. закона о шумама, сопствеиици приватних шума имају неограничено право располагања са овима и могу сећн у њима дрва без иканвог иретходног одобрења. Изузетак од овога чини се са оним приватпим шумама; 1. које су по иланинским висовима п странама, од куда долазе јаки ветрови и олујине; 2. које су по каменим брдима, страпама и обронцима, на којима шума има да спречава нагл« отицање воде, спирање и одношење земље, образовање вододерина и поплаве; и 3. по несталним мочарним земљнштима н летећем песку. Да нека приватна шума долази у род ових пзузетих шума, мора се утврдити од стране Шумске унраве, и сопственицима издати решење против кога имају места жалби г. Министру Народне Прнвреде. Соиственици овако ограничених шума морају се, у сечи ових, придржавати правпла која им пропише г. Министар Народне Привреде. Ако Шумска Управа још нпје извршила наређења чл. 78 у погледу категорисања приватних шума, онда она није извршила једну законску дужност, те је, онда и њена онаква генерална наредба без законског ослонца. Она јо без законског ослонца нарочито за оне забране, који се но налазе у шумским комплексима, него појединачно и притежавају се по тапијама.