Policijski glasnik

БРОЈ 2.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 15. ЈАНУАРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА ИЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ Г10ЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО : ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Ввјичанство Краљ Потар 1, благоволеојо, па лредлог Министра Уиутрашњих дела, поставитп : за секротара прве класе начелства округа пожаревачког Радомира Гаталовића, секретара исте класе начелства округа тонлнчког, по службеној потреби; за секретара друге класе начелства округа топличког Милорада Томића, начелника исте класе среза посаво-тампавског, но службеиој потреби; за комесара чукаричке полидије у рангу пачелника среског прве класе Милана Ј. Анђелковића, начелника исте класе среза млавског, по службеној потреби; и за комеСара топчидерске полиције у рангу начелника среског треће класе Милорада Максимовића, комесара чукаричке полиције у раигу начелника среског исте к>асе, но службеној потреби. Из капцеларлје Министарства Унутрашн.пх Дела, 9. јануара 1912. годинс, у Исограду. Њсгово Величанство Краљ Потар I, благоволео јс, на лредлог Министра Унутрашњих Дела, лоставитп : за полициског писара прве класе среза трнавског Алексаидра Ђ. Младеновића, нолициског писара исте класе среза звишког, по службеној потреби ; за полициског писара прве класе начелства округа чачанског Андреју Цветковића, нолициског писара исте класе среза трнавског, но службеној потреби; н за нолициског писара треће класе начелства округа иожаревачког Милана ГраФа, полициског писара исте класе среза трнавског, по молби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дола, 9. јануара 1912. године, у Коограду. Указом Његовог Величанства КраЉа Петра 1, на предлог Министра Унутрагањнх Дела, решенб јо: да се Димитрнју М. Протлћу, начолнику друге класе среза ражањског, уважи

оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцоларије Министарства Унутрашњих Дела, 9. јануара 1912. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИДИЈЕ

(НАСТАВАК) 3. Пи у Швајцарској ни у Белгији председници општина не бирају се непосредно, већ их у Швајцарској бира одбор из своје средине, а у Белгији именује Влада, односно Краљ, међу изабраним одборницима. Оваква је бар пракса, али извршна власт може, по закону, поставити за општннског председннка кога хоће, т. ј. и лице које није општински одборник. Ми смо пре неколико година имали нешто слично овоме, само што се председници општнна нису постављали из редова одборника, већ независно од ових, и обично из реда људи који нису били израз расположења општииске већине. После овога што смо навели о Белгији, намеће нам се питање: не би ли било целисходно, с обзиром на данашње стање наших ошитинскнх власти, да се овај белгијски сис.тем постављаља општинских председника спроведе и кроз наше општинско законодавство ? Њиме се, по пашем мишљењу, не би ниуколико окрњило право народа да сам себи бира своје прве старешине и управљаче, јер би их и по овом систему бирао, само не неаосредно , већ посредно, преко општинских одборника. Ова мала промена у форми избора општинских председника била би, међутим, од неоцењене користи по правилно Функционисање целокупне наше унутарње администрације. 4. И у Швајцарској и у Белгији постоји иољск а иолиција , коју врше жандарми и пољски чувари. У свакој општини има најмање по један општински чувар, кога п.таћа општина а ноставља државна

власт. Жандармернја је расута по унутрашњости земље, и стално патролира по одређеном јој реону. Поред овога, у већим онштинама налазе се чувари шума и путева, који су у извесној мерн такође полицијски органи. 5. И у Швајцарској и у Белгији постоје иплицијске — иримирителне — судије за суђење иступних дела, извиђање злочпна и преступа у одсуству истражних судија и пресуђење омањих грађанских спорова. Поред ових судија постоје још и истражне, као и државно тужиоштво, и сви ови оргаии, као и судска полиција, имају за дужност да се старају о репресији кривичних дела. 6. И у једној и у другој држави постоје нарочити органи за извршење судских одлука по грађанским споровима, а процедура око ових извршења много је бржа и простија но код нас, и 7. Спољна полицијска служба много је претежиија од канцеларијске и у Швајцарској и у Белгији. АдминиСтрација је веома упрошћена и код полицијоких и код општинских власти, н готово за све административне акте иостоје штампани Формулари. Ово неколико напомена биће довољне, надамо се, да пруже општу олику по лиције у Швајцарској и Белгији. Са њиховим орган 'зацијама веома је слична и организација полиције у Француској, само што је у овој послодњој надзор државних власти над општинским много јачи, бар у погледу полицијском, и што је сва полиција у већим варошима у државним рукама. Ова тежња за заменом општинске полиције државном у варошима све је већа и у Парламенту и у јавном мњењу.

Г. Пошто ће наша полиција, после ступања у живот закона о среским и градским судовима, иостати оно што у стварн и треба да је, а то је институција за одржање рсда и заштиту личне и имовне безбедности, то се и будућа њена реорганизација има поглавито извести у овом правцу. За одржање реда потребнаје, на првом месту, добра вољ а, а на другом јача