Policijski glasnik

БРОЈ 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 47.

1., По чл. 80. закона о општинама, одбор се скупља у седницу на позив председника и у позиву мора бити означен: дневни ред, место, дан и време састанка. Из послате одлуке не види се, да је на дневном рсду те одборске седнице било стављено на дневни ред решавање о оставци досадањег благајника и бирање новог благајника, а међутим по наведсном законском пропису то је требало бити стављено у позиву за седницу. 2., Што није поступљено у свему по првом одељку чл. 112. зак. о општинама у вези са трећим одељком истог законског проииса; и 3., Што није поступљено ни по чл. 84. закона о општинама. Противу овог решења изјавио јо жалбу Државном Савету изабрани благајник Ђорђе и у њој навео, да су у свему испуњени прописи чл. 80, 84, 85 и 112. закона о општинама. Трећи одсек Државног Савета нашао јс, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога, што ничим није утврђено, да је одлука општинског одбора, којом је жалитељ изабран за општинског благајника, противна каквом законском пропису. С тога је на основу чл. 170. зак. о општинама решио, да се решењ Ј надзорне власти ионишти. Одлука од 5. децембра 1911. године Ј\- 11010.

Један случај неумесног одобрења одлуке општинског одбора, којом је расправљено спорно питање, које проистиче из уговора, закљученог између општине и појединаца. 1>г А. И., лекар општине п.... упутио је 17. октобра 1911.год. једну представку општинском суду, којом га извештава, да је оболео и да за неко време нећс моћи вршити лекарску дужност. Општински суд претходно је известио окр. начелство, да је општина остала без лекара, молећи да се одреди један лекар, којп ће вршити дужност и у општини, па је затим општински одбор 28. октобра 1911. год. донео одлуку, да се награда окр. Физикусу Бг М., који заступа општинског лекара Бг А., исплати из плате овога за све време заступања, зашта ће Бг М. поднети рачун. Ово стога, што Бг А. није тражио предходно одсуство, нити одредио себи заступника, који би за то време вршио дужност општинског лекара, а ио тач. 7. уговора био је дужан то учинити, Противу ове одлуке, Бг А. изјавио је жалбу надзорној власти, наводећи да је иста ноиравилна са разлога: што он ио чл. 7. уговора у случају болести има сва права указног државног чиновника, те је позивање на чл. 7. уговора без вредности, јер он предвиђа друге случајеве осуСтва, и што је о својој болести благовремено известио општ. суд. подневши за то и потребно лекарско учерење. Надзорна власт на основу чл. 152. зак. о општ. расмотрила је жалбену одлуку суда и одбора општинског, па је

нашла, да иста није противна закону и да ирема томе нема законских разлога да је задржава од извршења, о чему јо решењемод9. новембра 19И.год. № 11752. известила и жалитеља Бг А. Ио изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не може остатп у снази с тога, што је, одобравајући одлуку општинског одбора, одобрила и његов поступак, којим је расправљено сиорно питање, које проистиче из уговора, закљученог између општине и жалитеља, а за то није била надлежна. С тога је на основу чл. 170. зак. о општ. решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 1. децембра 1911. годиие Бр. 11079.

У расходе. који се сваке године морају предвидети у среском буџету, долази и издржавање државних пастува и пастувских станица. Ванредна скупштина среза д.... на свом састанку од 13. новембра 1911. године, донела је оддуку, да се тражена сума у 1002.26 дин., колико срез дугује за издржавање пастува у 1905 и 1906. год., не уиоси у сроски буџ.т за 1012. год. већ да се то унесе у буцет за 1913 год. Надзорна власт решењем од 15. новембра 1911. год. Л» 18204. а на основу чл. 40. закона о уређењу округа и срезова, задржала јо од извршења ову одлуку са разлога, што је иста противна чл. 133. помен. закона, тач. 10. чл. 22. закона о окружним среским и општинским буџетима и чл. 2. правила о пастувским станицама. Стога је цео предмет доставила Министарству Уиутрашњих Дела. Налазећи да је решење надзорне власти на закону основано, Министар Унутрашњих Дела на основу чл. 14 и 40. закона о уређењу округа и срезОва спровео је Државном Савету сва акта овог предмета, с молбом да по истоме донесе своје решење. Државни Савет нашао је, да је решење надзорне власти на закону основано, па је, на основу чл. 40. у вези са чл. 14. зак. о уређењу округа и срезова, решио: да се решење надзорне власти одобри. Одлука од 29. новембра 1911. године № 11129.

И противу одлуке окружног одбора, донете по општинском буџету, има места жалби вишој власти по чл. 27. Устава. Окружни одбор окр. п...., прегледајући буџет општине л...., нашао је, да су извесно партије у приходима и расходима мале, па их је с тога повећао. Одбор општински, добивгни тако повећани буџот, нашао је, да је радња окружног одбора неправилна и противзаконита, јер су општине по чл. 3. закона о општинама самоунравно у својим унутрашњим посдовима. С тога је донео одлуку 30. октобра 1911. год. № 9670. (иа основу

чл. 86. и 130. зак. о општинама), да се противу оваквог рада окружног одбора жали окружном начелству. Надзорна власт рсшењем од 9. новембра 1911. год. № 23628. обуставилаје од извршења ову одлуку из ових разлога: Буџет општински коначно одобрава, у овоме случају, окружни одбор. чл. 108. тач. 17. зак. о уређењу округа и срезова. Ни једним законским пропис.ом није иредвиђено, да општински одбор можз отављати про.тивразлоге окружном одбору по коначном одобрењу буџета, те је и општински буџет за текућу годину извршан, а у тодико пре, што и окружни начелник за одлуку окружног одбора, којом је онштински буџет преиначон па онда одобрен, није нашао за умесно, да употреби своје право, које му даје чл. 113. зак. о уређењу округа п срезова. По изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета, и не упуштајући се у оцену саме ствари, нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога, што се њиме није могао спречити општински одбор, да противу одлуке окружног одбора уиотреби правно средство (право жалбе) вишој власти, када му је то право зајемчоно чл. 27. Устава. С тога је, на основу чл. 170. зак.о општинама, решио, да се решење иадзорне власти поништи. Одлука од 5. децембра 1911. годнне № 11007.

Општинском часништву и особљу, до дана одобреног буџета за текућу годину, издаје се плата по прошлогодишњем буџету, али ако је ова била већа но што им је буџетом за текућу годину предвиђена и одобрена, дужни су вратити вишак изузете плате. По буџету општине т.... за 1911 год. предвиђене су мање плате општинском часништву и особљу, но што су биле по буџету за прошлу (1910) годину Али како је буџет за 1911. год. пројектован и послат на одобрење у месецу априлу исте године, то је часништву и особљу за месеце јануар, Фебруар и март издата плата по старом, прошлогодишњем, буџету у см. чл. 6. закона о окружним, среским и општинским буџетима. Министар Финансија, као иадлежан по чл. 132. зак. о општинама, одобрио је буџет за 1911. год. 7. септембра 1911. г. и тако одобрен примљеи је у општинском суду 15. истог месеца. Како се, услед издавања плате часништву и особљу за прва три месоца по прошлогодишњем буџету, појавио мањак у 240 дин.. то јо одбор општински 11. октобра 1911. год. донео одлуку, да иредседник, кметови, деловођа и пиоар врато оиштинској каси вишак који су на рачун својих плата примили. Незадовољни овом одлуком, онн су се на исту жалили надзорној власти, наводећи да је иста неправилна с тога, што је њима по чл. 6. зак. о окр. ср. и општ. буџетима плата следовала по старом буџету све до дана коначног одобрења овогодишњег буџета,