Policijski glasnik

БРОЈ 12.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 93.

са прописима ислеђења из полициске уредбе. 2. Да ли јо пресуда овога суда Бр. 1328, која је саонштена роднтељима оптужених за наплату оштете, а који се нису жалили, постала извршном према њима, да се може наплата тражити без обзира на даљи рад према оптуженим крадљивдима по примедби ирвост. суда нли не, јер овако споро окончавање пресуда по пољским кривицама служи осталим неваљалцима за пример, што у брзо учинилац не може да осети казну заслужену појављују се чести иримери крађа?® — На ово питање одговарамо: Закон о чувању нољоког имања предвиђа три врсте кривица. Прва је за учињену потрицу на усевима у смислу чл. 1. поменутог закона; друга је за новроду прописа из чл. 27., 28—35; и трећа је за крађу. Све ове кривице, према чл. 2. извиђају со и казне по званичној дужности. Код кривца из чл. 1., за потрицу, казна је новчана, и изналази се на пачии прописан у чл. 5. и 6. речепог закона. Код кривица из чл. 28—35. казна је такође новчана, само што је она одређена и креће се у границама минимума и максимума. Крађе учињене у пољу на нољскнм усевима казне се но кривичном закону, према величини истих, према чему се одређује и надлежност власти — општинске или полицијске. Независно од овога свега, законом се признаје право на накиаду штете, која је учињена потрицом, и ова се везује увек за сопСтвенике стоко. У случајевима крађе, штета се не би могла везати за сопственике стоке, јер се та дужност не би могла наметнути њима у смислу чл. 8 и 9. закона о чувању пољског имања. Све ове кривце, па и крађе извађају се и суде независно од питања о накнади штете, јер се штета досуђује само на тужбу оштећених — чл. 24. поменутог закона. Према томо, питање о накнади штете никад се не расправља истом пресудом, којом се расправља питање о потрици. Што се тиче крађе ту се може једновремено расиравити и питањо о накнади штете, по општим прописима казненог законика и казненог судског поступка, и кад је оштбћени тражи од учиниоца дела. Према овоме, како у овом даном случају није учињена штета стоком, него је учињена крађа, то је општински суд, с обзиром на вредност учињене штоте, тробао да наслони пресуду само на § 391. кр. закона, а не и на закон о чувању пољског имања. Позивање на овај послсдњи закон није му било потребно ни по томе, н1то се накнада штете за крађе но процењује по чл. 23. закона о чувању пољског имања, него по | 33. т. д. Полициске Уредбо, односно § 55. 56. кр. суд. иост. и ироценитеље бира сам општински оуд, одиосно полицијска власт.

Кад овако стоји ствар, онда је првостепени суд правилно урадио, што је с Формалне стране поништио пресуду. Сада општински суд троба дадоследп дело у смислу судских примедаба, и да донесе другу пресуду, коју ће наслонити само на § 391. кр. зак. и прописе Полицнјско Уредбе, па да је саопшти окривљенима. Ако оштећени налази, да су сопственици одговорни за накнаду штете, он може према величини ове повести редован грађански спор против њих, код надлежног суда. Овде је потребно да се нагласи: да пресуде за потрицу, у погледу кривице, разматра полицијска власт, пошто оне излазе из нримене закона о чувању пољског имања, гсао специјалног закона, а пресуде за крађе разматрају првостснени судови, према § 15. и 16. Полиц. Уредбе пошто се те пресуде наслањају на казнени закон. Исто тако и пресуде за накнаду штете разматрају првостепени судови у смислу чл. 26. закона о чувању пољског имања. Пресуда, коју је изрекао тај суд, и ако изречно није иоииштена према сопственицима стоке, пе би се смела извршити ни по томе, гато они нису у своме делу, нити су оаслушани у смнслу чл. 11. Устава земаљског. II Суд општине љубостињске, актом својим Бр. 653, пита: „Извесна лица из ове општине, којима је главно занимање зомљоделство, пород овога обављају још и занате: тишљерски, траклерски, коларски, цимермански и. т. д. На ово споредно занимањ : лорезом сс не задужују, пошто немају сталне радионице нити момака. Правни мајстори, овима лицима преко власти и еснаФа забрањују рад, наводећи: како ови немају права поред земљоделства и на споредно занимањо, тим пре, што се порезом не задужују на рад, иити имају услова но еснафској уредби за обављање истог. Суд ово општински као претплатннк Поц. Гзасника моли уредништво, да у свом наредном броју изнесе своје мишљење: 1) Да ли она лица, која поред земљоделства, кад —кад употробе и друго занимање, треба порезом задужити на рад и коликом сумом, тим пре, што поједини земљоделци имају 3-4 споредна занимања. 2) Да ли правни мајстори могу забранити овима употребу споредног занимања, и ако га ови 4-5 пута годишњо употребе, а немају момака ии сталне радионице ?® — На ово питање одговарамо: По члану 2. закона о радњама, да се неки посао сматра као радња тражи се прво да се он стално ради, и друго да обављачи за то имају нарочите локале или да држе ученике и помоћнике. У последњем ставу овога члана изречно се вели: „Као радњо у смислу овога закона не сматрају се она места, на којима раде

појединци, сами или само уз прнпомоћ чланова своје породицо, али бсз учоиика или помоћника изван породице." Прома овоме, кад земљоделци сами, уз своје земљоделоке пословс, и то нередавно, раде штогод од заната коларског, ковачког и т. сл. не можо со сматрати као радња, нити саображавати прописима закона о радњама. Према томе, не могу им со ти послови ни забрањивати све дотло, докле они носе вид домаће индустријо. Такви послови не ептерећују со ни порезом у смислу чл. 47. тачке е. закона о непосредном порезу. Чим, наравно, ови послови промагиају обим и вид обичне домаће индуттрије, они се морају и саображавати прописима закона о радњама и подлежати плаћању пореза.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Прописом чл. 164. закона о радњама није укинуто наређење чл. 5. закона о сеоским дућанима, по коме сеоске општине имају право на наплату дућанске аренде. Суд и одбор општино м доноли су одлуку 22. децембра 1911. г. Д» 4445., којом су за 1912. годину разрозали дућанску аренду по 150 дин. годишњс за сваког дућанџију. Неколико дућанџија, незадовољни овом одлуком, изјавили су жалбу надзорној власти, и наволи, да одлука, поред осталога, не одговара закону још и с тога, што је противна чл. 164. зак. о радњама у вези чл. 1. истог закона. Надзорна власт нашла је, да је одлука суда и одбора противна закону о радњама, јер је, нрема чл. 164. истог закона, од дана ступања у живот тога закона престао важити закон о сеоским дућанима, према чему је престало и право тога суда и одбора, да на радњо по селима наплаћује дућанске аренде. С тога је решењем од 16. јануара 1912. годино №702, а на основу чл. 152. закона о општинама, задржала од извршења одлуку суда и одбора. Противу овогарешоња изјавио је жалбу Државном Савету општински суд, и навео да решење надзорне власти но одговара закону из ових разлога: 1. Чланом 164. Закона о радњама није укинута ни јодна одредба закона о сеоским дућанима, а најмање одродба чл. 5. истог закона, који одређује аронду за сеоско дућане, јер да је законодавац ту намеру имао, он би као и за остале законе и уредбе, укинуте чланом 164 зак. о радњама, то изриком казао и за закон о оеоским дућанима. Кад то нијо учинио, онда закон о сеоским дућанима не стоји ни у каквој опреци са законом о радњама, а најмање у опроци са чл. 164, на комеје надзорна власт засновала евојо решење;и 2. Закон о сеоским дућанима не отоји у онреци ни са чл. 1., 23. и 30. закоиа о радњама, ма да су ту највндније ис-