Policijski glasnik

ВРОЈ 12.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 95.

Иадзорна власт нашда јо, да ове одлуко не одговарају закону из ових разлога: По чл. 46. закона о нодизању јавних грађевина, оправке на окружним зградама могу се вршити само по одобрељу окружног начелника, ако не коштају више од 200 дин, или важније оправке, којо не трпе одлагања, до 400 динара. Како у овом случају за ове оправке није предходно добпјен пристанак од окружиог начелника, то одлуке одборове не могу остати. С тога их је решењем од 9. децомбра 1911. год. № 12155. задржала од извршења, и целокупан предмет посдала Мпнистру Унутрашњих Дела на расматрање и решење. Министар Унутрашњих Дела нашао је, да је посматрање надзорне власти, правилно и на закону основано, па га је решсњем од 12. д цембра 1911. године ,\» 24696. одобрио. Противу овога решоња окружни одбор изјавио је жалбу Државном Савету и навео. да решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Но чл. 108. тач. 10. закона о уређењу округа и срезова, окружни јо одбор властан дати у израду све хитне послове и без лицитацмје, ако вредност истпх оправака не износи више од 200 дпнара, Овим законским проиисом, као доцнијим, ноништено је нраво окружиог начслника, да се може ксриотити чл. 46. закона (> подизању јавних грађевина, и право хитних оправака прешло јо у надложност окружног одбора з.а окружне грађевине. У чл. 11. а1. 8. закона о уређењу округа и срезова јасно је прецизирано, у којим се случајевима и када може начелство окружно користити чл. 46. закона о подизању јавних грађевина, не прелазећи власт више но што је дато чл. 11. зак. о уређењу округа и срезова. Дакле, само у пословима продвиђеним у а1. 8. чл. 11. закона о уређењу округа и орезова има чл. 46. у вези чл. 10. зак. о подизању јавних грађевина силу закона, иначо не. Државни Савет нашао је, да жалбено решење не одговара закону с тога, што со пропис чл. 46. закона о подизању јавних грађевина не може применити на овај случај, него проиис чл. 108. тач. 10. закона о уређоњу округа и срезова. као доциији по времену, а по овом законском пропису окружнн одбор надложан је за одобравање горепоменутих издатака. С тога је на основу чл. 113. закона о уређењу округа и срезова решио да се жалбено решење поништи. Одлука од 10. марта 1912. г., № 2826. За расходовање општинских потраживања до 200 дин. у сеоским општинама надлежан је општински одбор, а решење одбора важи, кад га одобри Државни Савет. Црква у Б..„ принаДала јо 1887. год. оПштини ј...., и општина је тада издала 63 дин. за набавку црквених кЊига. Налазећи, да су по закону о црквенпм властима општпне дужне старатп се

о црквама, одбор општине р на дап 12. Фебруара 1912. године, доноо је одлуку, да се ових 63 дин. расходују. Државни Савет на основу чл. 86. закоиа о општипама одобрио је ову одлуку. Одлука од 10. марта 1912. г., №2827.

Штете, које је општина дужна накнадити држави, не могу се исплаћивати продајом општинског непокретног имања. Збор општино с на дан 12. Фобруара 1912. годиие донео је одлуку, да се иутем јавне лицитације отуђе два опгптинска Зђмљишта, а новац, отуда добивон, да се употреби на исплату полуПаних — пзломљенпх изолатора на стубовима тслеграфским и телефонским у атару општипском. Државни Савет нашао је, да се ова одлука не можо одобрити с тога, што се не можо и не треба допустити, да се продајом пепокретног општинског имања исплаћују штете, које је општина дужна да накнађује држави. С тога је, па основу чл. 33. закона о ошптинама, рошио, дасе одлукане одобрн. Одлука од 10. марта 1912. г., Лв 2828. Јос. К. Ст.

Кад постојање крив. дела зависи од каквог гра"ђанско-правног односа, онда се тај однос, у колико не би био несумњиво утврђен, има расправиги у самом кривичном процесу. Ј. Г. и М. II. тужени су суду, што су самовласно затворили гостионицу „Централ® у II., коју је од њих узео под закуп п држао тужилац И. Т., те су тпмо самовласио нарушили уговор о закупу и створили себи кривицу нз § 195.крив. зак. Првостенн суд решио је био: да тужилац П., за 30 дана по извршности решења поведе редован грађански спор код надлежног суда п тпм путом докаже постојање уговора о закупу каФане, закључен између њега п оптужених. Но, по жалбн заступника прив. тужпоца, Касациони је Суд поништио горепоменуто решење, са овнх разлога: Погрешио је суд, што је застао са Извиђањем ове кривице и прив. тужиоца упутио на особену грађ. парницу за доказивање постојања уговора о закупу између њега и оптужоних, од чега суд налази да ће зависити постојање самог дела. За овакву одлуку суд није нмао ослонца у закону, а погрешно је позивање суда при томе иа § 14. грађ. суд. пост., јер се у овоме зак. пропису говорн само о накнади штете причињенс кривичним делом, а пе и о грађанском питању, од кога би зависило постојањо дела. Да лп у кривичном случају ностоје елементи потребни за појам крив. дела, суд има да цени по доказима, које странке поднесу, као и онима којо ислођеље пружи, а с обзиром на све околности и моменте икриминоване радње, који би јој дали карактер кривичпог дела. Ако би постојање крнв. дела зависило од каквог грађапско-правног односа, онда се оп, у колико не би био несумњиво утврђен, има расправити у самом кривичном про-

цесу, ирема доказним странама и према ресултату расправе тог грађанског питан>а региити и питање о кривичиом долу. Према томе суд у овоме случају има, ире свега да цени, да лп јо за постојање овог дела од пресудног зпачаја питање о постојању уговора о закупу измођу онтуженнх и прив. тужиоца; па ако пађе да јесте, онда да то питањо расправп одмах, по доказима, које су странке поднеле, а да не очекује његову расправу у особеној грађ. парници, на коју јо погрешно упутио приватног тужиоца. Један случај примене § 46. крив. суд. пост. По једном кривичом делу, ириватан тужилац се био иозвао на председника и једног судију ирвост. суда, да му они посведоче о извесним Фактима противу оптуженога. Ови су као сведоци о потребном испитани. Па кад јо ислођење довршено и продмет по овоме оитужоњу дошао пред дотични првостепени суд, председиик и судија се нису хтели изузети из извиђања и суђења по овоме делу, и ако су били испитани као сводоци, наводећих ове разлоге: Предсодник Н. Н. и судија Н. Н., нису у изузоћу за рошавање овога дела, и ако со је тужилац на њих позвао као сведоке, а они испитапи о тим околпостима. Јер по § 46. крив. суд. пост. »судија који јо у извесном кривичном делу био сводок или вештак, не можо исто дело судити." Дакле, смисао овога зак. прописа несумњиво тражи, да је дотични судија, као сведок, знао н посведочио оно. Што се од њега тражи. Како се из аката ислеђења види, да су предсодник и судија, под обећаиом заклетвом, изјавили : да они ништа не знају посведочити о ономе на шта се прив. тужиоца позвао, —- то се има п узети, да они нису сведоци по овоме делу, те ирема томе да не стоје у изузећу како предвиђа § 46. крив оуд. пост. — Ну, Касациони Суд примедбама својим иоништио јс решењо првост. суда, са ових разлога: Кад већ и сам суд налази, да за. председника тога суда и судијс Н. Н., који су учествовали у доношењу овога решења, постоје такво околности, да је требало претходно расправити питање : јесу ли они у изузећу да по овоме рошавају, онда је суд погрршио нашао, да о том изузећу могу рошавати исте судије, код којих те околности ностоје, дакле о своме изузећу; већ је требало то питање о изузећу дати другом колегијуму па регаење — § 48. крив ност., или ако то ннје могућо учинити због оскудице судија, онда да пошаље предмет Касационом Суду, у смислу § 9. усвојства Касационог Суда. — Првостеиени суд ниЈе усвојио ове примедбе, већ јо дао следеће против разлоге: Намора законодавчева приликом донашања § 46. кривичног поступка није била та, да ма ко — оптужепи или тужилац — могу у свако доба, а најмањо у нретходној иссрази, онеопособљавати кологијум судски за решавање пчвесног кривичног дела, тиме, што ћс се на решавајућо еудијо у току ислођења позпвати да сведочо о извесним околнстима. Јер, дужност судија није да по ћеФу пнтересоваппх страна