Policijski glasnik

СТРАНА 142.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18.

Прсма овомо умољава со уродништво да изволи у првом иаредном броју свога диста објаснити : да ли је поменута пресуда поништена у опште према обојици осуђегтих, дакле и према ономе, којижалбу нијо ни подносио; и ако није према њему пресуда поништена, како ће со онда од њега заузето земљиште одузети и колики део, кад су они учинили заузеће заједнички над једним парчетом земљишта? Поред овога умољава се уредништво и за ово објашњење. Кад један оптужени по грађаиском спору не пристане на вродност спора. означену у тужби, већ тражи да со процена преко воштака сазна, то који је дужан да вештацима положи дијурну напред, да ли оно лице које није пристало на вредност, или пак тужиоц који је спор повео, па ако јо дужност оног лица да дијурну положи које на предност спора није пристало, па н; би хтело да дијурну положи, у том случају шта би суд могао урадити, и да ли би суд могао узети ону вредност, која је у тужби означена или како друкше?« — На ово питање одговарамо: 1. По § 15. и 16. полицијске уредбе, судови могу разматраги и ништити пресуду само на жалбу осуђенога. Ако жалбо нома, онда значи да је осуђепи задовољан пресудом, и она према њему постаје извршном онога дана, кад је истекао последњи дан за жалбу. Према овоме, кад суд тврди : даједан од осуђеиих није у општо поднео жалбу, огтда би пресуда према њему остала у снази. Али како со из примедаба судских види, да јо суд, поред осталога, поништио просуду и са тих разлога: што суд није ценио олакшаване околности, „ако их оптужени имају ', то изгледа да је суд поништио пресуду према обојици. Да се не би учинила каква кривица, нека суд пажљиво прочита судску одлуку, на на случај какве нејасности нека учини питањо првостепеном суду: да ли је иресуду поништио према једном или обојици. Ако би одговор био да је пресуда поништена само према жалиоцу, онда се над овим другим може извршити пресуда и одузети цело заузето земљпште, пошто при заузећу није чињена никаква деоба. Над другим, прома коме је пресуда поништона, троба изрећи нову пресуду у смислу судских примедаба; и 2. Кад неко спори вредност означону у тужби, и тражи да се ова изнађе путом веттачоња, онда суд, према § 6. гр. с. пост. има да одреди вештаке. Дијурну за њих има да иоложн страна, која вродност спори § 258 и 260 кр. с. п. Ако у остављеном року то но учини, суд ће узети да је вредност она, која је тужбом престављона, и по поднесеним доказима пресудити ствар. III Суд општино ратарско, актом својим Вр. 1094, пита: »Моли сс уредништво да изволи дати овомо суду следеће обавештењо:

Нрссудом првостепсног смодеревског суда од 22. Фобруара 1912. год. Бр.8221, осуђоно јо извесно лице из Ратара са 3 годино робије за 2 дела из § 223. тач. 1. крив. закона. Именовани је већ упућен на издржавање досуђене му казне, а по себи у својој задрузи оставио јо мајку и три малолетне сестре без икакве пунолетне мушке личности, које имају да живе на заоставшој имовини осуђеног до његовог доласка са осуде. Како ћо сада суд првостонени наредити, преко надлежних, да се изврши наплата досуђоних крив. трошкова од осуђеног, а он нема ни онолико земље, колико му штити § 471. гр. суд. поступка, а на овом имању ужива удова као мајка осуђоног и три малолетно кћери њсговог оца, то настаје питање: шта ћо радити суд кад добије наредбу за попис имовине, односно да ли суд може и сме издати увероње да осуђени нема своје засеоне имовине сем што је живео на имовини свог покојног оца заједно са мајком удовом и сестрама, и ако изда да ли ће сносити какву одговорност или не, и у опште шта троба урадити у овом случају?« — На ово питање одговарамо: Матн осуђеног има право удовичког уживања на имању свога мужа. Сестре осуђсног имају право пристојног удомљоња из очевог имања. Према томо, осуђени може бити наследник само онога имања, које преко свега овога претекне, па према томе само то имање могло би бити продмет пописа за његове кривичне трошкове. Кад суд добије народбу да изврши попис, он нека то учини. али нека у самом акту пописа констатује све ово и истакно право н матере и сестара осуђеног, па ће полицијска власт урадити даљо што треба по закону. IV Суд општине јовачке, актом својим Бр. 1005, пита: „У овој општини једпо лнце има дво механе са механским правом, од којих у једној механи ради свакодневно, а у другој мохани од пре деоот година механску радњу не упражњава, већ у овој обично круни кукуруз те му служи за магазу, тако, приликом вршаја у њој стовара жито, собе механске издате су појодиним Фамилијама под кирију. Моли се уродништво за обавоштење, да ли сопственик ове зградо, посло толико годипа ноупражњавања механске радњо у истој пма сада мостно механско право, или га је изгубио, и ако га је изгубио, гита троба радити те да му се ова радња затвори ? (с — На ово питање одговарамо: 11о § 24. уродбе о механама, в кад мохана у точају јодпо годино остано неупотребљона као мохаиа, та се више пеће моћи ни отворити без новог дозвољења, којо со мора тражити по §§ 12. и 13. уредбе о м ханама". Како суд тврди, да се у помонутој згради но механише воћ 10 година, то је она изгубила месно механско право.

Ако би сопственнк ииак покушао моханисати, треба известити среску власт, која би постуиила по последњој тачци трећег става § 24. помонуто уредбе.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

О давању права употребе воде са потока, као и одузимању овога права, решава општински суд са одбором, у чијем се атару налази дотични поток (чл. 30. закона о водама). Добрици И., из В. Ш још 1909. годинс одлуком суда општине в. ш дато јо условно одобрење, да може воду са в. ш реке одводити на своју водоницу „Прекају". Између осталих услова односно обавеза, под којима му је дато ово право употребе воде, био је и тај, да тим одвођењем воде не чини никакву штету имањима околних грађана. У мају месецу 1911. године, Милојо Ч. и још 74 лица известили су општински суд, да Добрица одвођоњем воде наносн штету њиховим имањима, па с.у молили да се то извиди и утврди увиђајем а по том му се забрани даље одвођењс водо. Увиђајем на лицу места утврђено јо стање представљено у тужби. На основу овога, општински суд позвао јо жалитеља да учипн сво да се одвођењем воде не наноси штета овим лицима. Како Добрица није ово учинио, то је општински суд са одбором, на основу чл. 14., 15. и 30. закопа о водама, решоњем од 2. Фебруара 1912. године № 146, одлучио, да му се оДузме право одвођења водо са в. ш потока-реке па његову водоницу „Прскају". Нозадовољан овим решењем, Добрица се жалио надзорној власти. Надзорна власт по оцени жалбеног решења, навода у жалби и односннх аката решоњем од 16. Фебруара 1912. године Бр. 3386 одобрила је решење суда и одбора општино а жалбу одбацила као неумеспу. [1о изјављеној жалби, III Одсск Државног Савета нашао је, да јо решење надзорне влаоти правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама рошио да со жалба одбаци као неумесна. Одлука од 16. априла 1912. годпно № 3349.

Решавање о чињењу поклона из сеоског имања, односно о отуђењу покретног имања, права, поклона и потраживања појединих села, која улазе у састав општина, које су састављене из вароши и села, или из више села, не спада у надлежност сеоског састанка, јер овај решава само о размени и отуђењу непокретног имања. Данило М., Вучко П., Душап М., Прока М. и Љубомир II, сви и сола К.... поднели су молбо одбору општине к и молили га, да им дуговања солу к.... за горосечу опрости, пошто су. веле, сиромашни људн, то се пи продајом цело-